Килонова завера, представља Килонов покушај да државним ударом постане тиранин Атине. Килон је са својим присташама 632. пре Христа покушао да освоји Акропољ у Атини, али није успео. Завереници су убијени, иако су се ставили под заштиту богиње Атине. Народ је због тога прогнао Алкмеониде, као светогрднике.¹⁾

Килон је био олимпијски победник. Оженио се ћерком од Теагена, тиранина Мегаре.²⁾ Према Тукидиду Делфијско пророчиште је саветовало Килону да заузме атинску тврђаву Акропољ за време највеће Зеусове светковине.³⁾ Делфијско пророчиште је и иначе давало релативно неодређене одговоре, па је Килон сматрао да треба да зауме Атину за време Олимпијских игара. Од тирана Мегаре Теагена добио је нешто војске, па је уз помоћ својих присташа кренуо у акцију.

За време Олимпијских игара 632. пре Христа Килон је са групом својих следбеника и уз помоћ нешто мало војске из Мегаре заузео Акропољ.⁴⁾ У то време много Атињана се налазило ван Атине. Када су чули да је Килон заузео Акропољ одмах су дојурили и опколили заверенике.⁵⁾ Ипак Атињани нису могли да врате тврђаву, па су одлучили да опсадом заверенике присиле на предају. Килонови следбеници нашли су се у невољи због недостатка хране и воде. Килон и његов брат су побегли.

Када су неки од Килонових присташа почели да умиру од глади онда су према Херодоту прибегли код кипа богиње Атине.⁶⁾ Према Тукидиду прибегли су уз жртвеник.⁷⁾ Према Плутарху они су потражили заштиту у храму богиње Атине.⁸⁾ Тада је на власти у Атини био архонт Мегакле из моћне породице Алкмеонида. Мегакле је преговарао са завереницима и обећао им је да неће бити убијени, ако напусте храм и ставе се под суд. Завереници су привезали конопац око Атининог кипа, па су с тим конопцем силазили. Када се конопац раскинуо Мегакле је дао да се завереници каменују до смрти под изговором да им је богиња отказала заштиту.⁹⁾

Убице завереника прозвани су проклетницима и светогрдницима. Присташе завереника су након тога политички ојачали, па су кренули у обрачуне са присташама Мегакла, тј. са Алкмеонидима.¹⁰⁾ У Атини су настали немири и народ је био подељен на две струје. Позвали су Солона да као посредник између две стране пресуди.¹¹⁾ Солон је дао да суд од 300 угледних људи одлучи. Алкмеониди су осуђени као проклетници и светогрдници и протерани су из Атине.¹²⁾ Прекршили су закон који забрањује убијање оних, који потраже заштиту у храму. Досуђено је да се и мртвим Алмеонидима прекопају кости и да се баце ван граница Атике.¹³⁾

Алкмеоноиди су се много касније 594. пре Христа вратили у Атину и дали су најистакнутије државнике, попут Клистена, Периклеа и Алкибијада.

Мегара је искористила немире у Атини, па је тада заузела луку Нисеју и Саламину. Био је то главни разлог због кога је мегарски тиран Теаген помагао Килону у покушају државног удара.

• Херодот, Историја
• Плутарх, Солон
• Тукидид, Историја Пелопонеског рата
• A Companion to Archaic Greece, edited by Kurt A. Raaflaub and Hans van Wees, 2009 Blackwell Publishing, ISBN 0-631-23045-8
• Buckley, Terry (1996). Aspects of Greek History 750-323 BC: A Source-based Approach. London: Routledge. ISBN 0415099585

Kilonova zavera