Корисничке алатке

Алатке сајта


кодрон_c.440_галеб

Кодрон С.440 (Галеб)

Кодрон С.440 (Галеб) (франц. Caudron C.440 Goéland), француски двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион дрвене конструкције, који се користио као путнички авион између два светска рата, за време Другог светског рата и после њега. У фамилији авиона Кодрон која носи ознаку С.440 је било 10 типова авиона и 6 подтипова разлика између појединих типова је у моторима и опреми авиона.

Пројектовање и развој

У време пројектовања авиона Кодрон C.440-Галеб (почетак 30-тих година 20-ог века), главни конструктор фирме Кодрон Марсел Рифар (Marcel Riffard) прихвата савремену концепцију градње авиона као његови узори али остаје веран дрвету као основном материјалу за градњу авиона. Одлука за овакав приступ није била неоснована с обзиром да је производња алуминијума и његових легура у то време била још веома ограничена а челик због своје тежине није се могао масовније користити. Поред тога промена технологије је захтевала значајнија улагања у производну опрему а исто то се односило и на инвестирање у радну снагу јер је нова производња захтевала други профил запослених у односу на дотадашњу. Исправност ове орјентације је нарочито дошла до изражаја у току рата и ратне производње.

Авион С.440 је био конципиран као нискокрилац са самоносећим крилом, увлачећим стајним трапом и уграђеним закрилцима. Носећа структура авиона је била класична дрвена решеткаста конструкција обложена дрвеном лепенком и импрегнираним платном а лимом су били обложени само носни и горњи део трупа.

Пројект и израда прототипова трајала је током 1934. године а први пробни лет овог авиона је обављен 5. 03.1935. године. Већ прва испитивања су показала да је пројект авиона успешан и тада почињу отклањања уочених недостатака и побољшања. Код модела С.441 (други прототип) су уграђени Рено мотори 6Q-01 и повећана стабилност авиона у лету.

У трећем типу прототипа авиону С.444 иде се са контра ротирајућим моторима (леви и десни мотор имају супротне смерове обртања) у циљу поништавања жироскопског момента окретања елиса и обртних делова мотора. Касније се уводе мотори са компресором што повећава снагу мотора и економичнији лет на већим висинама. Авион је замишљен са посадом од два пилота и 6 до 8 седишта за путнике.

Даље усавршавање овог авиона је било кроз задовољење различитих потреба наручилаца. Коначна производна верзија овог авиона био је модел Кодрон С.449.

Технички опис

Авион Кодрон С.449 (Галеб) је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи двомоторни авион дрвене конструкције, чисте аеродинамичке линије са два мотора уграђена у крила авиона и увлачећим стајним трапом. Авион је у току производње био опреман различитим моторима. У њега су уграђивани мотори: Renault Bengali 6Q-00/01 до 6Q-10/11 са снагама од 164 до 176 kW. Сви ови мотори су били линијски ваздухом хлађени са цилиндрима окренитих на доле. На вратилу мотора је била причвршћена двокрака вучна, елиса произвођача Ратиер, (Ratier) променљивог корака и пречника 1,5 m.

Труп авиона Кодрон С.449 је био правоугаоног попречног пресека са полукружним сводом и заобљеним угловима. Носећа структура трупа авиона је била направљена као дрвена решеткаста конструкција, а облога од мешовитог материјала. Предњи део трупа авиона је био обложен алуминијумским лимом као и кров авиона. Део трупа у коме се налазила путничка кабина била је обложена дрвеном лепенком а задњи део трупа од кабине до репа био је пресвучен импрегнираним платном.

Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво као и сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био трапез са заобљеним завршетком крила. Излазна ивица крила је била управна на осу трупа авиона, а нападна је била закошена према репу авиона (од мотора ка кајевима крила). Конструкција крила је била дрвена са две рамењаче, а облоге од дрвене лепенке. Гондоле у којима су смештени мотори као и делови крила око мотора и део крила испод мотора су били обложени алуминијумским лимом. Репни делови вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали дрвену конструкцију а облога непокретних делова је била од дрвене лепенке а покретних од импрегнираног платна.

Авион је имао класичан увлачећи стајни трап (производње Messier) са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона. Предњи точкови су били опремљени кочницама. Стајни орган је био класичан са независним ногама, у ногама стајног трапа су били уграђени уљни амортизери. У току лета, стајни органи су се увлачили уназад у празан простор гондоле иза мотора. Увлачење ногу стајног органа се остваривао помоћу хидрауличног уређаја.

Варијанте авиона

  • C.440 — прототип (произведено 3 примерка)
  • C.441 — верзија са Ренаулт 6Q-01 мотором и подигнути врхови крила у односу на хоризонталу (произведено 4 примерка)
  • C.444 — прва верзија са контра-ротирајућим елисама, усвојена на свим каснијим верзијама (произведено 17 примерака)
  • C.445 — слично С.444, подигнути врхови крила у односу на хоризонталу од 3 ° до 4 ° (произведено 114 примерака)
  • C.445М — војна верзија (произведено 404 примерака)
  • C.445Р — верзија авиона са великим долетом (произведен 1 примерак)
  • C.446 супер Гоеланд — произведен 1 примерак
  • C.447 — верзија Авио-амбуланта (произведен 31 примерак)
  • C.448 — верзија са моторима који су имали суперпуњаче (произведено 7 примерака)
  • C.449 — Финална производна верзија (произведено 349 примерака)

Земље корисници

  • Аргентина
  • Белгија
  • Бугарска
  • Француска
  • Трећи рајх
  • Друга шпанска република 1931.
  • Шпанија (1939-1945)
  • Словачка
  • Краљевина Југославија

Оперативно коришћење

Авиони Кодрон фамилије С.440 су били веома популарни путнички авиони између два светска рата због своје економичности. Произведено их је укупно у преко 1700 примерака а летели су на многим линијама Европе, Медитерана и Северне Афирике. Поред цивилне нашао је и војну употребу. Пре избијања Другог светског рата углавном се производио тип број С.445, кога је прихватило војно ваздухопловство Француске под ознаком С.445М а користио се како у војном ваздухопловству тако и у ратној морнарици. Оружане снаге користе ове авиона као авионе за везу (курире), за обуку навигатора и пилота вишемоторних авиона и транспортне авионе. Цивилна корисници су били Ер Франс, Ер Блеј који су авионе користили за путнички и поштански саобраћај. Авиони су нарочито коришћени за везе са колонијама Западна Африка и Мадагаскар. За време рата оне авионе које нису заробили Немци коришћени су у Вишијевској Француској затим у Слободној Француској а они авиони који су прелетели у Велику Британију укључени су и коришћени у саставу РАФ-а.

Авиона су се пре рата извозили, мада тај извоз није био тако значајан, вероватно и због тога што је готово целокупну производњу откупљивало француско војно ваздухопловство. Два авиона су продата Бугарској, два авиона југословенском аеро превознику Аеропут-у, по један примерак Аргентину и Шпанију. У шпанском грађанском рату ови авиони су се користили као транспортни авиони. Белгијском ратном ваздухопловству су продата два авиона типа С.445.

У току рата Немци су заробили око 60 авиона овог типа и одмах су их укључили што у Луфтвафе што у Луфтханзу па су их користили на ратиштима Северне Африке, Балкана и на Источном фронту. Производња авиона Кодрон серије С.440 је настављена и након окупације Француске али сада за потребе немачког ваздухопловства.

После рата, производња је настављена и за цивилне и војне кориснике, авиони су коришћене за транспорт и као авиони за обуку пилота вишемоторних авиона. У периоду од 1944. до 1948. године произведено је 325 авиона. Међу послератним комерцијалним корисницима су ЕР Франс, Сабена, Агле Азур и Компанија Ер Транспорт (САТ).

У Југославији

Југословенски Аеропут половином 1937. године уводи у саобраћај два авиона Локид 10А Електра и два Кодрона С.449. Било је планирано да авиони Локид Електра због велике резерве у снази мотора буду коришћени на „планинским“ линијама а авиони Кодрон С.449 са знатно мањом снагом мотора буду коришћени на „равничарским“ линијама.

Због губитка једног авиона Спартан крузера (15.07.1936). Аеропут је 1936. године од фабрике Кодрон изнајмио један авион (регистрације F-ANKX) који је био први од укупно четири произведена прототипска модела. Авион је имао два Рено-ова мотора Renault Bengali 6Q-00 без компресора, снаге 164 kW. Аеропут је имао техничких проблема са овим авионом али то није било чудо с обзиром да је авион био прототипска верзија. Он је имао функцију да премости недостатак авиона до испоруке нових. Међутим, велика је корист била од њега што су Аеропут-ови стручњаци направили списак недостатака које су изнели стручњацима Кодрона приликом преговора о набавци нових авиона. У овај списак су ушли: диедар крила, аутоматска промена корака елисе, замена електричних водова, преуређење путничке кабине са седам седишта, замена прозорских стакала, увођење вентилације и грејања у пилотску кабину, боље хлађење уља и опремање мотора компресором. Након пристизања два купљена авиона С.449 са 7 путничких места и моторима снаге од 176 kW, 1937. године, код којих су отклоњени сви остали недостатци, авион С.441 је враћен Французима.

Авиони су одмах по пристизању били увршћени у флоту и укључени у ред летења за 1937. годину. На редовним линијама ови авиони су коришћени сезоне 1937; 1938 и 1939. године када су због избијања Другог светског рата и знатног редуковањема линија Аеропута ови авиони били приземљени и коришћени само за резерву, обуку пилота и пропагандне летове. Један од ових авиона YU-SAU је био тешко оштећен у току обуке пилота на аеродрому Београд 21.05.1939. а на основу одлуке Управног одбора друштва одустало се од његове поправке. У току 1939 године покушана је продаја ових авиона која није реализована. Уочи рата од исправног Кодрона С.449 (YU-SAT) је направљен санитетски авион који је на земунском аеродрому дочекао Априлски рат, када су га заробили Немци, који су га одмах укључили у Луфтвафе.

Сродни чланци

Литература

  1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
  2. Јанић, Чедомир; Симишић, Јово (2007). Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд. ISBN 978-86-7086-004-9.
  3. О. Петровић; Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део II: 1931 – 1941), Лет 3/2004. Београд, 2004.
  4. О. Петровић; Цивилни аероплани Краљевине СХС/Југославије 1925 до 1941, Лет 1. Београд, 2004.
  5. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  6. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8
  7. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013. ISBN 978-86-901623-4-5.

Спољне везе

кодрон_c.440_галеб.txt · Последњи пут мењано: 2020/02/14 17:37