Садржај
Колашинци
Колашинци је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
Текст пјесме
0001 Зафали се Муслибеговићу
0002 У бијелу граду Колашину
0003 На одаји код Џелилагића:
0004 „Да би мене не родила мајка,
0005 “Ни мушкијем опасала пасом,
0006 „Оћу узјат’ мојега ђогата,
0007 “А узећу пушку парагуна,
0008 „Испаднућу граду на чаршију,
0009 “Те ћу убит’ Ћоровић-Алију,
0010 „Не би ли се кавга заметнула
0011 “С Брђанима и с Ерцеговцима,
0012 „Да видимо ко је јунак бољи.“
0013 То дочуо Ћоровић Алија.
0014 Кад Алија ријеч разумио,
0015 Узе с собом три четири друга,
0016 Па он иде кули пребијелој,
0017 Б’јелој кули Мекића Амзаге;
0018 Ту Амзагу бјеше находио,
0019 Турски њему селам називаше:
0020 „Селам алећ, Мекићу Амзага!“
0021 Амзага му селам приватио:
0022 „Муселам ти, Ћоровић-Алија!“
0023 Један другом ожђелдију дају.
0024 Јоште рече Мекићу Амзага:
0025 „Сјед’, Алија, да п’јемо ракију.“
0026 Сјеше Турци да пију ракију.
0027 Кад се Турци мало понапише,
0028 Од ракије ћеиф заузеше,
0029 Онда рече Ћоровић Алија:
0030 „О мој брате, Мекићу Амзага!
0031 “Ја сам чуо и људи ми кажу,
0032 „Да се вали Муслибеговићу,
0033 “Изићи ће граду на чаршију,
0034 „И мене ће убит’ на чаршији,
0035 “Не би ли се кавга заметнула
0036 „С Брђанима и с Ерцеговцима,
0037 “Да видимо ко је јунак бољи.„
0038 Вели њему Мекићу Амзага:
0039 “Сјед’, Алија, те још пиј ракије,
0040 „Узми с собом три четири друга,
0041 “Па испадни граду на чаршију
0042 „На дућане Муслибеговића,
0043 “Ту ћеш наћи Зука на дућану,
0044 „Убиј најпре Зука у дућану,
0045 “Кад погине Зуко у дућану,
0046 „Онда ће се кавга заметнути
0047 “С Брђанима и с Ерцеговцима,
0048 „Виђећемо, ко је јунак бољи.“
0049 Кад то чуо Ћоровић Алија,
0050 Добро је се напио ракије,
0051 Узе с собом три четири друга,
0052 Па испаде граду на чаршију
0053 До дућана Муслибеговића.
0054 На дућану Зука находио,
0055 Турски њему селам називаше,
0056 И Зуко му селам приватио,
0057 Један другом ожђелдије даше,
0058 Јоште Зуко говорити шћаше,
0059 Но не даде Ћоровић Алија:
0060 Он запали двије пушке мале,
0061 Те он уби Зука на дућану.
0062 Кад погибе Муслибег’вић Зуко,
0063 Онда је се кавга заметнула
0064 С Брђанима и Ерцеговцима.
0065 Паде тама од неба до земље
0066 Од пушчаног праха и олова.
0067 Били су се од јутра до мрака,
0068 Док их ноћца тавна раздвојила.
0069 Погинуо Ћоровић Алија,
0070 Којино је кавгу заметнуо,
0071 Млоги бише мртви и рањени;
0072 Остадоше саморане мајке,
0073 Вјерне љубе млоге удовице,
0074 И сестрице без брацке заклетве.
0075 То се чудо на далеко чуло,
0076 Чак зачуо царе у Стамболу,
0077 Па он пише сићана фермана,
0078 Те га шиље на Босну поносну
0079 На ономе Босанском везиру:
0080 „Слуго моја, од Босне везире!
0081 “Ти покупи Босанске јунаке,
0082 „Ајде шњима Колашину граду,
0083 “Те бијела ти раскопај града,
0084 „И агама узми агалуке
0085 “По мојему сићану ферману.„
0086 Кад везира ферман допаднуо,
0087 И он виђе што му ферман пише,
0088 Брже пише ситну бурунтију,
0089 Те је шиље у Ерцеговину
0090 Џафер-паши кољена Ченгића:
0091 “Џафер-пашо, царев послушниче!
0092 „Ти покупи твога пашалука,
0093 “Ајде с њиме Колашину граду,
0094 „Те бијела ти раскопај града,
0095 “А агама узми агалуке
0096 „По ферману цара честитога.“
0097 Кад је дошла ситна бурунтија
0098 А у руке паше од Ченгића,
0099 Те је виђе паша Џафер-паша,
0100 И разумје што му она пише,
0101 Он подиже својег пашалука,
0102 С њиме иде Гацку пространоме.
0103 Кад је Гацку паша доходио,
0104 На Гацку је табор учинио,
0105 И распео бијело шаторје,
0106 Па отоле ситне књиге пише.
0107 Једну шиље Пиви земљи равној
0108 На војводу попа Љешевића:
0109 „О војвода, попе Љешевићу!
0110 “Ти покупи Пивљане јунаке,
0111 „Ајде с њима Гацку пространоме,
0112 “Да идемо Колашину граду,
0113 „Да бијела раскопамо града,
0114 “И узмемо агам’ агалуке
0115 „По ферману цара честитога.“
0116 Другу паша књигу начинио,
0117 Те је шиље у племе Дробњачко
0118 На војводу Митра Караџића:
0119 „О војвода, Митре Караџићу!
0120 “Ти покупи све Дробњаке листом,
0121 „Не остави Станишу војводу
0122 “Од Пошћења села маленога,
0123 „Ајде с њима Гацку пространоме,
0124 “Да идемо Колашину граду,
0125 „Да бијела раскопамо града,
0126 “Сиротињи суд да учинимо
0127 „По ферману цара честитога.“
0128 Па аје трећу књигу оправио
0129 У Никшиће граду Оногожду
0130 А на руке Бећир-капетану:
0131 „Капетане, главо од Никшића!
0132 “Ти покупи све Никшиће листом,
0133 „Ајде с њима Гацку пространоме,
0134 “Да идемо Колашину граду,
0135 „Да бијела раскопамо града,
0136 “И узмемо агам’ агалуке
0137 „По ферману цара честитога.“
0138 Ону посла, па четврту пише,
0139 Те је шиље у Бањане горње
0140 А на руке Јевту Копривици:
0141 „Кнеже Јевто, од Бањана главо!
0142 “Ти покупи све Бањане листом,
0143 „Не остави калуђер’ ’Саију
0144 “Од Косјера б’јела манастира,
0145 „Ајде с њима Гацку пространоме,
0146 “Да идемо Колашину граду,
0147 „Да бијела раскопамо града,
0148 “Раји царској суд да учинимо
0149 „По ферману цара честитога.“
0150 Ону посла па и пету пише,
0151 Те је шиље на Граово равно,
0152 Попу Иву од Граова кнезу:
0153 „Попе Иво, од Граова главо!
0154 “Ти покупи твоје Граовљане,
0155 „Ајде с нама Гацку пространоме,
0156 “Да идемо Колашину граду,
0157 „Да бијела раскопамо града,
0158 “Раји царској суд да учинимо
0159 „По ферману цара честитога.“
0160 Пак је шесту књигу оправио,
0161 Оправи је бијелу Клобуку
0162 А на руке Беговић-диздару:
0163 „О Турчине, Беговић-диздаре!
0164 “Ти покупи од Клобука Турке,
0165 „Ајде шњима Гацку пространоме,
0166 “Да идемо Колашину граду,
0167 „Да бијела раскопамо града,
0168 “И узмемо агам’ агалуке
0169 „По ферману цара честитога.“
0170 Када књиге земље пријеђоше,
0171 Поглаваре дома наодише,
0172 Сви виђеше што им књиге пишу,
0173 Одма они на ноге скочише,
0174 Силну војску сваки покупише,
0175 Па одоше Гацку пространоме.
0176 На Гацку се искупила војска.
0177 Кад је паша војску прегледао,
0178 Тад се с војском бјеше подигнуо,
0179 Право иде Колашину граду.
0180 Кад се ближе граду примакоше,
0181 Колашинска сретала их раја,
0182 Љубе пашу у скут и у руку:
0183 „Аман пашо, драги господару!
0184 “Што дурасмо дурат’ не можемо
0185 „Од зулума седам Ђурђевића;
0186 “Изгуби нам седам Ђурђевића,
0187 „Ако ли их погубити нећеш,
0188 “Молимо те, како оца свога,
0189 „Кажи нама путе у кауре.“
0190 А кад паша Колашину дође,
0191 Он повата Колашинске Турке,
0192 Који свога цара не слушају,
0193 Не слушају цара ни везира,
0194 И са шњима седам Ђурђевића;*
0195 Шездесет их паша објесио
0196 У бијелу граду Колашину,
0197 Четрдесет живих оправио
0198 Баш ономе Босанском везиру,
0199 А пред њима Мекића Синана,
0200 Који раји зулум је чинио.
0201 Када их је паша оправио,
0202 Тад’ запјева Мекићу Синане,
0203 Пјева Туре танко гласовито:
0204 „С Богом остај, Колашине граде,
0205 “А почини, сиротињо рајо,
0206 „Е ти оде Мекићу Синане;
0207 “Ја одлазим Босанком везиру,
0208 „Бог сам знаде оћу л’ се вратити.“
0209 Како рече, тако му се стече:
0210 Ниједан се више не поврати.
0211 Дочека их од Босне везире,
0212 Зулуме је њине разумио,
0213 На конопце све је повјешао
0214 По Травнику граду бијеломе.
0215 * И Ђурђевићи су Турци или управ рећи Срби закона турскога. (напомена приређивача у књизи)
0217 ??
0219 ??
0221 ??
0223 ??
Литература
- Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
- Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.
Kolasinci