Корисничке алатке

Алатке сајта


коло_српских_сестара

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

коло_српских_сестара [2017/09/26 21:01]
жељко_тодоровић Унос старих чланака*
коло_српских_сестара [2020/09/24 20:04] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 9: Линија 9:
 Први састанак је одржан у кући породице Петровић,​ у лето 1903. године. На састанку су присуствовали:​ Надежда Петровић и њене две сестре,​ њени родитељи,​ Делва и Иван Иванић,​ Косара Цветковић,​ Марија Јелачић Павловић,​ Јулка Јањић. На другом састанку им се придружио и [[Бранислав Нушић]].((Јасмина Милановић,​ 5. 2. 2013.)) Име удружењу је дао Бранислав Нушић,​((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.)) који се у то време налазио у средишту друштвено-политичких збивања у Београду и Србији,​ као и на месту ​ секретара Конзуларног одељења Министарства иностраних послова. До назива је дошао спајајући предлоге Ивана Иванића да се друштво назове „Друштво српских сестара“ или „Коло Српкиња“.((Јелена Савић, 2009, стр. 116)) Први састанак је одржан у кући породице Петровић,​ у лето 1903. године. На састанку су присуствовали:​ Надежда Петровић и њене две сестре,​ њени родитељи,​ Делва и Иван Иванић,​ Косара Цветковић,​ Марија Јелачић Павловић,​ Јулка Јањић. На другом састанку им се придружио и [[Бранислав Нушић]].((Јасмина Милановић,​ 5. 2. 2013.)) Име удружењу је дао Бранислав Нушић,​((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.)) који се у то време налазио у средишту друштвено-политичких збивања у Београду и Србији,​ као и на месту ​ секретара Конзуларног одељења Министарства иностраних послова. До назива је дошао спајајући предлоге Ивана Иванића да се друштво назове „Друштво српских сестара“ или „Коло Српкиња“.((Јелена Савић, 2009, стр. 116))
  
-Велики митинг,​ односно оснивачка скупштина друштва је одржана на Велику Госпојину,​ 15/28. августа 1903,​((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.)) у ресторану Коларац,​ на Позоришном тргу у Београду. Митингу је присуствовало око 3.000 жена.((Јелена Савић, 2009, стр. 116)) Основни циљ друштва је био јачања националне свести везано за ослобођење,​ помоћ угроженима,​ без обзира на национално и верско опредељење. Друштво је имало око 50 оснивача. За прву председницу је изабрана ​[[Савка Суботић]], супруга [[Јован Суботић|Јована Суботића]],​ за потпредседницу [[Делфа Иванић]],​ а за секретарицу [[Надежда Петровић]].((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.))+Велики митинг,​ односно оснивачка скупштина друштва је одржана на Велику Госпојину,​ 15/28. августа 1903,​((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.)) у ресторану Коларац,​ на Позоришном тргу у Београду. Митингу је присуствовало око 3.000 жена.((Јелена Савић, 2009, стр. 116)) Основни циљ друштва је био јачања националне свести везано за ослобођење,​ помоћ угроженима,​ без обзира на национално и верско опредељење. Друштво је имало око 50 оснивача. За прву председницу је изабрана Савка Суботић,​ супруга [[Јован Суботић|Јована Суботића]],​ за потпредседницу [[Делфа Иванић]],​ а за секретарицу [[Надежда Петровић]].((Мила Викторовић,​ 22. 9. 2013.))
  
 Главни одбор друштва налазио се у Београду,​ а пододбори су били у свим већим местима у Краљевини Србији.((Бранислав Миљковић,​ 1927, стр. 376)) У оквиру друштва активно су радиле и жене других вероисповести католкиње,​ муслиманке,​ странкиње већина удате за угледне Србе, а месни одбори су оснивани и ван Србије,​ у Босни и Херцеговини,​ Словенији у Славонији. Чланови друштва су биле углавном госпође и госпођице угледних породица,​ интелектуалаца,​ занатлија. Школоване у иностранству,​ напредних погледа.((Андријана Цветићанин,​ 3. 3. 2003.)) Главни одбор друштва налазио се у Београду,​ а пододбори су били у свим већим местима у Краљевини Србији.((Бранислав Миљковић,​ 1927, стр. 376)) У оквиру друштва активно су радиле и жене других вероисповести католкиње,​ муслиманке,​ странкиње већина удате за угледне Србе, а месни одбори су оснивани и ван Србије,​ у Босни и Херцеговини,​ Словенији у Славонији. Чланови друштва су биле углавном госпође и госпођице угледних породица,​ интелектуалаца,​ занатлија. Школоване у иностранству,​ напредних погледа.((Андријана Цветићанин,​ 3. 3. 2003.))
коло_српских_сестара.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/24 20:04 од жељко_тодоровић