Корисничке алатке

Алатке сајта


корнелије_станковић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
корнелије_станковић [2020/03/12 15:31]
жељко_тодоровић
корнелије_станковић [2020/09/24 19:50] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 39: Линија 39:
 Његове прве композиције су били салонска музика,​ виртуозног карактера,​ која захтева доста труда и умешности,​ док је касније,​ поведен идејом о националном просвећивању,​ своје композиције свео на адаптације познатих народних мелодија.((М. Мирковић,​ 29. 8. 2011.)) Његове прве композиције су били салонска музика,​ виртуозног карактера,​ која захтева доста труда и умешности,​ док је касније,​ поведен идејом о националном просвећивању,​ своје композиције свео на адаптације познатих народних мелодија.((М. Мирковић,​ 29. 8. 2011.))
  
-Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и руског Михаила Рајевског,​ одлучио је да се посвети народној музици.((Коста Манојловић,​ 1929, стр. 439)) Световне народне мелодије је прилагођавао извођачким могућностима средине којој су биле намењене,​ у једноставној,​ класичној хармонизацији за хор или клавир. Захваљујући њему су сачуване и грађанске песме обрађене у његовој верзији,​ као четворогласне хорске композиције,​ клавирске минијатуре,​ или варијације за клавир,​((Коста Манојловић,​ 1929, стр. 439)) на стихове [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]],​ [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]], ​[[Васа Живковић|Васе Живковића]], [[Јован Суботић|Јована Суботића]] и других песника,​ онако како су се певале у народу.((С. Ћирић, 4. 7. 2013.)) Између осталог је записао варијације на тему „Устај,​ устај Србине!“,​ на стихове [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]],​ која је посебно певана међу војвођанским Србима за време револуције 1848. и клавирску композицију за песму „Шта се боре мисли моје“,​ на стихове кнеза Михаила Обреновића,​ која је пијанистички и композиторски једна од његових најзрелијих композиција.((С. Ћирић, 4. 7. 2013.)) Објављена је у Бечу као посебно издање 1857.((Иван Лончар,​ 22. 4. 2011.)) Написао је и оригиналне композиције на Змајеве стихове „Химна Србији“,​ која је изгубљена,​ Ђуре Јакшића за мешовити хор „Црногорац Црногорки“,​ композицију за драму „Претходница српске слободе“ или „Српски хајдуци“ [[Ђорђе Малетић|Ђорђа Малетића]].((С. Ћирић, 4. 7. 2013.))+Под утицајем [[Вук Стефановић Караџић|Вука Караџића]] и руског Михаила Рајевског,​ одлучио је да се посвети народној музици.((Коста Манојловић,​ 1929, стр. 439)) Световне народне мелодије је прилагођавао извођачким могућностима средине којој су биле намењене,​ у једноставној,​ класичној хармонизацији за хор или клавир. Захваљујући њему су сачуване и грађанске песме обрађене у његовој верзији,​ као четворогласне хорске композиције,​ клавирске минијатуре,​ или варијације за клавир,​((Коста Манојловић,​ 1929, стр. 439)) на стихове [[Јован Јовановић Змај|Јована Јовановића Змаја]],​ [[Ђура Јакшић|Ђуре Јакшића]],​ Васе Живковића,​ [[Јован Суботић|Јована Суботића]] и других песника,​ онако како су се певале у народу.((С. Ћирић, 4. 7. 2013.)) Између осталог је записао варијације на тему „Устај,​ устај Србине!“,​ на стихове [[Јован Стерија Поповић|Јована Стерије Поповића]],​ која је посебно певана међу војвођанским Србима за време револуције 1848. и клавирску композицију за песму „Шта се боре мисли моје“,​ на стихове кнеза Михаила Обреновића,​ која је пијанистички и композиторски једна од његових најзрелијих композиција.((С. Ћирић, 4. 7. 2013.)) Објављена је у Бечу као посебно издање 1857.((Иван Лончар,​ 22. 4. 2011.)) Написао је и оригиналне композиције на Змајеве стихове „Химна Србији“,​ која је изгубљена,​ Ђуре Јакшића за мешовити хор „Црногорац Црногорки“,​ композицију за драму „Претходница српске слободе“ или „Српски хајдуци“ [[Ђорђе Малетић|Ђорђа Малетића]].((С. Ћирић, 4. 7. 2013.))
  
 /* Датотека:​Корнелије Станковић.jpg|200п|мини|Корнелије Станковић,​ објављено у „Српским илустрованим новинама“ (1881), према литографији Анастаса Јовановића */ /* Датотека:​Корнелије Станковић.jpg|200п|мини|Корнелије Станковић,​ објављено у „Српским илустрованим новинама“ (1881), према литографији Анастаса Јовановића */
корнелије_станковић.txt · Последњи пут мењано: 2020/09/24 19:50 од жељко_тодоровић