Кучи је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

0001    Бијела је кликовала вила

0002    од Врмоша зелен планине,

0003    па дозвиа у Куча камена

0004    на имену Радоњића Јова:

0005    „Море Јово, кучка војеводо!

0006    Ако пијеш у механу вино,

0007    на љуте ти ране излазило,

0008    ако л’ љубиш у постељу љубу,

0009    остала ти удовица брзо!

0010    Да л’ не видиш, јади те виђели,

0011    ето на те су три стране војска?

0012    Ето једна војска на Сјенице,

0013    а друга је на Биоче војска,

0014    е ма што је сила у Тураках,

0015    све је ето на Дољане равне,

0016    на Дољане више Подгорице.

0017    Ако л’ мени боље не вјерујеш,

0018    а ти узми пушку џевердана,

0019    хајде, Јово, на Стијену ш њоме

0020    те погледни силу у Дољане,

0021    колико је силе у Траках:

0022    у млого је сила притиснула:

0023    од Горице те до Подгорице,

0024    од Мораче до воде Рибнице,

0025    баш да роса нађе од облака,

0026    не б’ имала роса ђе панути

0027    до на коња оли на јунака,

0028    ал’ на био шатор до шатора,

0029    ал’ на зелен барјак до бајрака.“

0030    Кад то чуо кучки војевода,

0031    он је збиља пушку доватио

0032    те изиде Јово на Стијену,

0033    те видио силу од Тураках.

0034    Но ту му је лоша срећа била,

0035    јес’ га стража турска опазила,

0036    на божју га вјеру уфатила,

0037    поведе га паши Бушатлији,

0038    доведе га паши под шатора,

0039    њему тако паша говорио:

0040    „А тако ти, кучка војеводо!

0041    Подај мени од Кучах хараче,

0042    е ми подај тридест ђевојаках

0043    да поженим паша тевабију,

0044    јоште уж њих тридест ћесах блага,

0045    све голога цекина жутога,

0046    и дванаест Кучах витезовах

0047    да их паша држим у таоство,

0048    а пред њима војводу Илију.

0049    Ако л’ ми их, Јово, дати нећеш,

0050    сјутра ћу ти с војском ударити

0051    и похарат Куче силовите.“

0052    Јово мучи,ништа не говори,

0053    не хоћаше, ама не смијаше,

0054    и таде му вјера даје паша:

0055    „Збори, Јово, што ти налијега,

0056    на лијепу божју вјеру тврду,

0057    здраво ће те паша оправити.“

0058    Таде му је Јово говорио:

0059    „А тако ми, драги господаре!

0060    Да ја продам мало и големо,

0061    ето робје, пашо, у Чифутах

0062    и толико нећу скупит благо,

0063    баш ако ћеш сјутра ми уд’рити

0064    нећеш тридест робах заробити,

0065    нит’ ћеш посјећ до дванаест Кучах,

0066    и твоја ће војска погинути.“

0067    Па већ зборит Јово не смијаше,

0068    џевердана пушку прифатио

0069    и скочио на ноге лагахне,

0070    за њим паша те је поскочио,

0071    пригрну му лахкога бињиша

0072    и даде му вјерне пратиоце,

0073    још овако њему говорио:

0074    „Чекај ми се сјутра, војевода!“

0075    Кад отиде кучка војевода

0076    и доприје у Куче камене,

0077    на сабор је Куче находио,

0078    Кучи су га једва дочекали,

0079    а ближе га мало сусретали:

0080    „О за бога, наша војевода!

0081    Како ти је паша говорио,

0082    оће ли не сјутра попалити?“

0083    Све им што је и како је каже,

0084    како им се паша зафалио:

0085    „Но тако ни, Кучи браћо драга!

0086    Од’те ситну књигу накитимо,

0087    пошљимо је тамо у Клименте,

0088    да ни дође триста Клименатах,

0089    да им, браћо, по Врмоша дамо,

0090    по Врмоша зелене планине,

0091    по Врмоша до врх Вјетерника.“

0092    И таку су књигу отправили,

0093    а кад сјутра б’јело јутро дође,

0094    јес’ им зором паша ударио,

0095    на простране Куче јадовите

0096    и Куче су равне попалили,

0097    докле било дневи око подне

0098    ш њима ниђе боја не бијаше,

0099    а тада се снукнуше овчари

0100    баш од Кучке зелене планине,

0101    нешто мало, стотина овчарах,

0102    у то доба дошле и Клименте,

0103    ето дође триста Клименатах,

0104    и остали кучки витезови,

0105    су два краја паши ударили

0106    и турску су силу саломили,

0107    сложно бише па је саломише.

0108    А да ти је стат па гледат, друже,

0109    како паша низ Орљево струже,

0110    како гине силна турска војска,

0111    по је војске погинуло турске,

0112    а од Кучах нико не погибе

0113    до погибе Радоњића Јово,

0114    и Кучи се натраг повратише,

0115    погледнуше тамо на Сјенице,

0116    друга сила турска ударила.

0117    Кад виђеше Кучи и Клименте

0118    и с том војском боја зађедоше.

0119    Одвоји се седамдесет агах

0120    у бијелу Рашовића кулу

0121    око млада Аферић кадије.

0122    Усједоше Кучи и Клименте,

0123    а наносе сламу и сијено

0124    да изгоре пребијелу кулу.

0125    То кад виђе Аферић кадија,

0126    ев’ он зове Гогу Рашовића:

0127    „Јес’ л’ у војску, Гога Рашовићу!

0128    Примакни се под пенџер од куле

0129    на лијепу божју вјеру тврду

0130    да ти додам Сулејмана сина.“

0131    И ту Гога гледаше на бога,

0132    примаче се на пенџер од куле

0133    но бог уби друго Туре младо,

0134    на пенџер је пукљу опалило

0135    и погоди Гогу Рашовића

0136    под капицу у чело бијело -

0137    мртва га је земља дочекала.

0138    Кад виђеше Кучи и Клименте,

0139    упалише пребијелу кулу,

0140    ту изгорје седамдесет агах

0141    око млада Аферић кадије,

0142    а Куче се здраво повратише

0143    пјевајући и поп’јевајући.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Kuci