Лазар Петровић (Башино село, 1855 — Београд, 11. јун 1903), српски генерал и први ађутант краља Александра Обреновића. Убијен је у Мајском преврату 11. јуна 1903.

Лазар Петровић је рођен 1855. године у Башином селу у околини Велеса.¹⁾ Гимназију је похађао у Крагујевцу и Београду.²⁾ Након завршеног 5. разреда гимназије ступио је 1871. у Војну академију.³⁾ Након окончања Војне академије произведен је 1875. за пешадијског потпоручника.⁴⁾ До 1876. био је водник у 1. пешадијском пуку.⁵⁾ Учествовао је 1876. у Првом српско-турском рату као ордонанс официр Западноморавске дивизије.⁶⁾ Током 1877. био је командир чете у пешадији, а 1878. био је ађутант 1. пешадијског пука.⁷⁾ Учествовао је у Другом српско-турском рату 1877—1878. као ађутант и шеф штаба чачанске бригаде 1. класе.⁸⁾ Од 1879. до 1881. био је командир чете у пешадији.⁹⁾ Од 1881. до 1885. био је ордонанс официр краља Милана Обреновића.¹⁰⁾ Унапређен је 1883. у чин капетана.¹¹⁾ Учествовао је 1885. у Српско-бугарском рату као командант 19. пешадијског батаљона.¹²⁾

Није никако успевао да положи испит за мајора, па је због тога напустио војску и прешао у полицију.¹³⁾ Поднио је 1887. оставку, која му је била уважена.¹⁴⁾ Од 1887. до 1889. био је окружни начелник у Неготину.¹⁵⁾ Поново је реактивиран 1889. као интендант 4. класе.¹⁶⁾ Пошто се у војску вратио са места окружног начелника уважен му је 1889. чин мајора, а да није требао да полаже мајорски испит.¹⁷⁾ Од 1889. до 1892. био је командант пешадијског батаљона.¹⁸⁾ Од 1891. до 1894. био је начелник штаба пешадијске инспекције.¹⁹⁾ Унапређен је 1893. у чин пешадијског потпуковника.²⁰⁾ Од 1894. до 1896. био је командант пешадијске подофицирске школе и онда командант 7. пешадијског пука.²¹⁾ У то време био је поред осталог и професор тактике на Војној академији.²²⁾

Унапређен је 1898. у чин пуковника.²³⁾ Од 1898. до 1901. био је војни изасланик у Цариграду.²⁴⁾ Од 1901. до 11. јуна 1903. био је први ађутант краља Александра Обреновића.²⁵⁾ Краљ Александар га је унапредио септембра 1901. у чин генерала.²⁶⁾ Унапређен је преко реда прескочивши при томе неколико старијих пуковника, па је због тога био јако непопуларан међу официрима, који су говорили да је чин генерала добио захваљујући краљици Драги и њеној сестри.²⁷⁾ Међутим права истина је била да је он положај држао захваљујући краљу, а не краљици.²⁸⁾ Када се краљ Милан Обреновић разболео јануара 1901. очекивао је пред смрт да га у Бечу посети син Александар Обреновић, али он је послао Лазара Петровића, који је затекао Милана још живога.²⁹⁾ Пре агоније и смрти успео је да поприча са њим.³⁰⁾

Од 1901. почео је да ноћива у двору, да би умирио краља Александра Обреновића, који се није осећао сигурно.³¹⁾ Двор је поред њега чувала дворска стража, јединица од 45 гардиста и одред од 60 жандара.³²⁾ Када су завереници кренули у извршење Мајског преврата 29. маја/11. јуна 1903. једна од пет група добила је задатак да ухвати Лазара Петровића.³³⁾ Лазар се налазио у кућици у дворишту краљевског двора.³⁴⁾ Када су га опколили пружао је отпор пуцајући на нападаче.³⁵⁾ Завереницима је одговарало да су га одсекли од двора, па нису кренули да га заробе, све док нису упали у кризу, пошто на двору никако нису успевали да нађу сакривенога краља и краљицу.³⁶⁾ Тада су запретили Лазару Петровићу да ће бити убијен, ако им се не преда.³⁷⁾ Изашао је и предао им револвер, али код себе је задржао још један револвер.³⁸⁾ Завереници су од њега тражили да им покаже где се сакрио краљ, али он је тврдио да не зна. Тек када су завереници сами открили где је сакривен краљ, тек је онда пристао да сарађује, па је позвао краља да изађе.³⁹⁾ Краљ је изашао када је добио од присутних официра потврду да може да рачуна на њихову заклетву. Када је краљ изашао Михаило Ристић Џервинац је први на њега пуцао.⁴⁰⁾ Лазар Петровић је покушао да спаси краља, па је извукао свој сакривени револвер, али завереници су га убили пре него што је опалио из свог револвера.⁴¹⁾

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 446
• Слободан Јовановић, Влада Александра Обреновића, књига 3, Београд, 1936.
• Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века Књига четврта 1897-1903, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1925.
• Драгиша Васић, Деветсто трећа, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 2003.

Lazar Petrovic