Леонида I (грч. Λεωνίδας) (до 480. пре Христа), краљ Спарте, чувен по херојској улози у бици код Термопила 480. пре Христа. Заједно са 300 Спартанаца погинуо је бранећи одступницу грчкој војсци у бици код Термопила.¹⁾

Отац му је био Анаксандрида II, краљ Спарте из краљевске линије Агијада. Прва Анаксандридина жена била је нероткиња, па су ефори и сенатори натерали Анаксандриду да се ожени и другом женом. Анаксандридина друга жена је родила Клеомена I, а након тога је и прва жена почела да рађа па је родила Доријеја, Леониду I и Клеомброта.²⁾ Након Анаксандридове смрти Клеомен је као најстарији био изабран за краља.³⁾ Пошто Леонида није био непосредни наследник престола није био изузет од традиционалнога спартанскога образовања (агоге). Само неколико спартанских краљева прошли су кроз образовање које су пролазили сви пуноправни спартански грађани.

Леонида се оженио Клеоменовом ћерком. Клеомен I је био протеран из Спарте, па му је онда допуштено да се врати, а по повратку је полудио, па су га његова два полубрата Леонида I и Клеомброт ставили су га у ланце. Нађен је мртав у затвору, а то се прогласило као самоубојство. Пошто је Леонидин старији брат Доријеј умро раније Леонида је око 490. пре Христа наследио спартански престо.

Персијски краљ Ксеркс I прешао је у Европу 480. пре Христа са великом војском са циљем да покори Грчку. Према античким изворима персијска војска бројала се милионима, а према модерним проценама бројке су се кретале између 100.000 и 300.000. У време када је персијска војска пролазила кроз Тесалију Спартанци су славили Карнејске свечаности, а током тога периода по спартанским законима било им је забрањено да ратују.⁴⁾ Међутим спартански ефори су одлучили да због ванредних околности пошаљу као претходницу једну групу Спартанаца под водством једнога краља Леониде са циљем да у кланцу Термопиле блокира пролаз персијске војске. Краљ Леонида је са собом повео 300 истакнутих Спартијата, чланова краљевске гарде и поред њих помоћне војске из других делова Лакадемона. На путу за Термопиле спартанској војсци придруживале су се јединице других грчких градова и било је око 5.000 војника у тренутку када су стигли у Термопилски кланац.⁵⁾

Леонида је одабрао најужи део Термопилскога кланца као место где ће се бранити. Ту се налазио стари фокејски зид. Леонида је сазнао да постоји могућност да се планинском стазом непријатељска војска провуче преко планина, па је због тога око 1.000 Фокејаца распоредио на планину да чувају стазу, којом се могло заобилазним путем заћи иза леђа грчке војске.⁶⁾ Петог дана након персијскога доласка код Термопила Ксеркс I је одлучио да коначно нападне Грке, а до тада се Ксеркс надао да ће Грци сами да побегну из пролаза.⁷⁾ Грчка хоплиска фаланга је била способна да лако блокира уски пролаз, без ризика да буде обухваћена коњицом са бокова. Персијанци нису успевали да се пробију ни употребом својих елитних снага, Персијских бесмртника. Када ни након два дана није успео да Грке истисне из Термопилскога кланца Ксеркс се повукао у логор. Трахинијски издајник Ефијалт открио је Ксерксу стазу која кроз планине води до Термопила,⁸⁾ па је Ксеркс том стазом послао 20.000 војника.⁹⁾ Та војска је успут потиснула Фокејце и продрла је даље неометано према Термопилама.

Леонида је преко ноћи сазнао најпре од пребега да су Персијанци кренули кроз брда, а ујутро су га обавестили извиђачи, да Фокејци нису задржали персијску војску и да прети опасност. Одмах је сазвано ратно веће на коме су једни били за повлачење, али Леонида је био за то да остану.¹⁰⁾ Већина грчких савезничких јединица одлучила је да се повуче, а Херодот је ту несигуран да ли су то учинили својевољно, или уз Леонидино одобрење.¹¹⁾ Остало је 700 Теспијаца, 400 Тебанаца и 300 Спаратнаца.¹²⁾

Ксеркс I је причекао јутро дајући времена персијској војсци да силази са планина и онда је покренуо напад.¹³⁾ Грци су иступили испред зида много више него раније и дочекали су Персијанце на ширем делу кланца, па су у првом нападу побили много више непријатељских војника.¹⁴⁾ Настављали су борбу знајући да их чека смрт, када сиђе друга персијска војска са планина. Када су се многима поломила копља наставили су да се боре само мачевима.¹⁵⁾ У тој борби погинуо је Леонида, а око његовога леша развила се борба две стране.¹⁶⁾ На крају су Грци успели да се изборе за Леонидин леш и 4 пута су Персијанце натерали у бекство. Успешно су задржавали своје положаје, све док им се иза леђа није појавила персијска војска, која је дошла преко планина. Тада су се повукли у ужи део кланца, а Тебанци су се предали. Преостали Грци повукли на брежуљак и ту се борили до задњега, све док нису изгинули засути кишом стрела.

Када се персијски краљ Ксеркс домогао Леонидинога леша у бесу је наредио да му се одсече глава и да се мртав набије на колац.¹⁷⁾ Херодот примећује да је то било неуобичајено понашање за Персијанце, који су се до тада са највећим поштовањем односили према храбро погинулим непријатељима.¹⁸⁾ Након одласка Персијанаца Грци су окупили своје мртве и сахранили их на брежуљку. По окончању персијске инвазије на Термопилама је подигнут камени лав да би се обележило место погибије славнога Леониде. Четрдесет година након битке Леонида је ексхумиран и поново сахрањен у Спарту, а њему у част одржавале су се сваке године игре.¹⁹⁾

О Леонидином поступку да се не повуче много се дискутовало. Обично се тврди да су Спартанци спроводили спартанске законе, по којима се не смеју повлачити, али изгледа да је Леонидино одбијање да се повуче из Термопилскога кланца довело до тога да се сматра да се Спартанци никад не повлаче.²⁰⁾ Могуће је и да је Леонида био вођен пророчанством, по коме ће или Персијанци заузети Спарту или спартански краљ погинути, али ипак то не објашњава зашто је онда поред себе Леонида жртвовао 1.500 бораца.²¹⁾ Највероватнија теорија је да је Леонида изабрао да буде заштитница грчким савезницима, да се повуку у реду.²²⁾²³⁾ Да се цела грчка војска повукла из Термопилскога кланца тада би после кланца персијска коњица могла да потуче грчку војску.²⁴⁾ Да су сви остали у кланцу били би опкољени и побијени. Покривајући повлачење и настављајући да блокира кланац Леонида је по свој прилици спасио 3.000 грчких војника.²⁵⁾

• Херодотова историја, превод Милана Арсенића, Матица српска, Нови Сад, 1988, ISBN 86-363-0037-1
• Диодор са Сицилије
• Паусанија
• Holland, Tom (2006). Persian Fire: The First World Empire and the Battle for the West. New York: Doubleday, ISBN 0385513119
• Lazenby, JF. The Defence of Greece 490–479 BC. Aris & Phillips Ltd., 1993, ISBN 0-85668-591-7
• de Souza, Philip (2003). The Greek and Persian Wars, 499-386 BC. Osprey Publishing, (ISBN 1-84176-358-6)

Leonida