Лов Марков с Турцима је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Лов ловио Мурате везире,

0002    Лов ловио по гори зеленој

0003    Са својијех дванаест делија

0004    И с трин’естим Краљевићем Марком;

0005    Лов ловили три бијела дана,

0006    И не могли ништа уловити;

0007    Намјера их нанијела била

0008    На зелено у гори језеро,

0009    По ком плове утве златокриле,

0010    Пусти везир својега сокола,

0011    Да увати утву златокрилу,

0012    Она му се не да ни гледати,

0013    Већ се диже небу под облаке,

0014    Соко паде на јелу зелену.

0015    Тад’ говори Краљевићу Марко:

0016    „Је ли тестир, Мурат везире!

0017    „Да ја пустим мојега сокола,

0018    „Да увати утву златокрилу?”

0019    Вели њему Мурате везире:

0020    „Јесте тестир, за што није, Марко.”

0021    Пусти Марко својега сокола,

0022    Он одлеће небу под облаке,

0023    И увати утву златокрилу,

0024    Пак с њом паде под зелену јелу.

0025    Кад то соко угледа везирев,

0026    Врло му се тешко учинило,

0027    А наваду лошу научио:

0028    Отимати ловак од другога;

0029    Залеће се к Маркову соколу,

0030    Да му отме утву златокрилу;

0031    Али Марков соко јогуница,

0032    Као што је и његов господар:

0033    Он не даде утве златокриле,

0034    Већ сокола шчепа везирева,

0035    Па му просу оно сиво перје.

0036    Кад то виђе Мурате везире,

0037    Врло му се жао учинило,

0038    Пак он узе Маркова сокола,

0039    Те га уд’ри о јелу зелену

0040    И преби му оно десно крило,

0041    Па обрну кроз гору зелену

0042    Са својијех дванаест делија;

0043    Стаде писка Маркова сокола,

0044    Као љуте у камену гује;

0045    Марко узе својега сокола,

0046    Пак му стаде завијати крило

0047    И с љутитим гласом говорити:

0048    „Тешко мене и тебе, соколе,

0049    „Лов ловећи с Турци без Србаља,

0050    „Лов ловећи, криво дијелећи!”

0051    Кад соколу он завио крило,

0052    Тада скочи Шарцу на рамена,

0053    Пак поћера преко горе чарне,

0054    Шарац иде, као горска вила,

0055    Брзо иде, далеко одмиче,

0056    Одмах бише на крај горе чарне,

0057    И углаше у пољу везира

0058    С његовијех дванаест деија.

0059    Обазре се Мурате везире,

0060    Па кад виђе Краљевића Марка,

0061    Он говори својим делијама:

0062    „Ђецо моја, дванаест делија!

0063    „Видите ли онај прамен магле,

0064    „Прамен магле испод горе чарне?

0065    „У магли је Краљевићу Марко,

0066    „Гле, како је наљутио Шарца!

0067    „Нека Бог зна, добра бити не ће.”

0068    У том стиже Краљевићу Марко,

0069    Пак потрже сабљу од бедрице,

0070    И окупи Мурата везира:

0071    Поб’јегоше по пољу делије,

0072    Као врапци од копца по трњу;

0073    Стиже Марко Мурата везира

0074    И русу му одсијече главу;

0075    А од младих двадест делија

0076    Он начини двадесет и четири.

0077    Стаде Марко мисли размишљати:

0078    Ил’ ће ићи цару у Једрене,

0079    Ил’ у Прилип свом бијелу двору,

0080    Све мислио, пак је говорио:

0081    „Боље ићи цару у Једрене,

0082    „Да му кажем, шта сам учинио,

0083    „Него да ме Турци њему туже.”

0084    Када Марко у Једрене дође

0085    И на диван пред цара изиђе,

0086    Очи му се бјеху узмутиле,

0087    К’о у гладна у гори курјака:

0088    Кад погледа, кан’ да муња сине;

0089    Пита њега царе господине:

0090    „Мој посинко, Краљевићу Марко!

0091    „Што си ми се тако ражљутио?

0092    „Да ти није нестануло блага?”

0093    Стаде Марко цару казивати;

0094    Све му каза, каконо је било.

0095    Кад је царе саслушао Марка,

0096    Тад’ се царе гротом насмијао,

0097    Пак је Марку био бесједио:

0098    „Бе аферим, мој посинко Марко!

0099    „Да нијеси тако учинио,

0100    „Ја те не бих више сином звао:

0101    „Свако Туре може везир бити,

0102    „А јунака нема, као Марко.”

0103    Пак се маши у џепе свилене

0104    И извади хиљаду дуката,

0105    Те их даје Краљевићу Марку:

0106    „Нај то тебе, мој посинко Марко,

0107    „Пак ти иди, те се напиј вина.”

0108    Марко узе хиљаду дуката,

0109    И отиде с царева дивана;

0110    Ал’ цар Марку дукате не даје,

0111    Да он иде пити рујно вино,

0112    Већ да му се кине са очију;

0113    Јер се Марко врло ражљутио.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Lov Markov s Turcima