Локид Електра (енгл. Lockheed Мод 10 Elektra), амерички двомоторни, вишеседи, једнокрилни авион, Потпуно металне конструкције, који се користио као путнички и транспортни авион, између два светска рата за време Другог светског рата као и један период после рата.

Развој авиона Локид (варијанта 10) је почео 1932. године, главни пројектант је био Хал Хибард (енг. Hall Hibbard). Током аеродинамичких испитивања у аеротунелу Универзитета у Мичигену студент Кели Џонсон је предложио да се уместо једног вертикалног репа уграде два, што је побољшало летне карактеристике, посебно на већим нападним угловима. То је касније постао заштитни знак Локида, а студент Кели, после завршених студија је дуго година радио у Локиду као пројектант. Његови каснији пројекти су били велики доприноси развоју ваздухопловства, што га је сврстало међу најзначајније авио конструкторе двадесетог века. Набраја се само неколико његових пројеката: ловац P-38 Lightning, ловац на млазни погон P-80 Shooting Star, путнички авион L-049 Constellation, ловац F-104 Starfighter и шпијунске авионе Lockheed U-2 и SR-71 Blackbird.

Прототип авиона Локид Модел 10 је први пут полетео 23. фебруара 1934. године. Серијска производња отпочета је 4. августа 1934. године, а завршила се 18. јула 1941. године. Укупно је произведено 148 примерака у цивилној и војној варијанти. Комерцијална (цивилна) варијанта је добила назив Електра а војна има ознаку XC-35; Y1C-36 и Y1C-37. Разлика у варијанатама је углавном због различитих мотора.

Авион Локид Електра је једнокрили, слободноносећи нисококрилни, вишеседи двомоторни авион металне конструкције, изванредне аеродинамичке линије са два мотора уграђена у крила авиона и увлачећим стајним трапом. Авион је у току производње био опреман различитим моторима. Сви ови мотори су били радијални ваздухом хлађени а били су обложени НАКА прстеном у циљу побољшања хлађења. На вратилима мотора била је насађена Хамилтонова двокрака метална елиса са променљивим коракаом и пречником 2,74 m.

Труп авиона Локид 10А Електра је био правоугаоног попречног пресека са полукружним сводом и заобљеним угловима, био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путничка кабина дужине 4,90 m са 10 путничких седишта. Улаз у авион се налазио на левој бочној страни трупа авиона. Са сваке стране трупа авион је имао по 5 лепих великих правоугаоних прозора а у дну кабине је био смештен хемијски тоалет у посебном простору. Носећа структура трупа авиона је била направљена као монокок конструкција, ребра у облику рама су била од дуралуминијума а облога од равног дуралуминијумског лима. Облога је за конструкцију причвршћена закивцима. Главни резервоари за гориво налазили су се у крилима авиона са запреминама од 756 литара. Резервоари за уље (2 х 26,5 литара) су се налазили у гондолама иза мотора. Кокпити пилота, који су се налазиле један поред другог, и били су смештени у затвореним кабинама заједно са путничком кабином. На самом кљуну аиона био је уграђен један рефлектор који је олакшавао слетање ноћу или по смањеној видљивости.

Авион је имао класичан увлачећи стајни трап са два точка опремљена гумама ниског притиска (балон гуме) напред и клавирски гумени точак на репу авиона као трећу ослону тачку авиона, који се у току лета није увлачио у труп авиона.

• Електра 10-A — погонски мотори Pratt & Whitney R-985 Wasp Junior SB, 336 kW, произведено 101 примерак.
• Електра 10-B — погонски мотори Pratt & Whitney R-975-Е3 Whirlwind, 340 kW, произведено 18 примерака.
• Електра 10-C — погонски мотори Pratt & Whitney R-1340 Wasp SC1, 336 kW, произведено 8 примерака за PAN-AM.
• Електра 10-D — планиран као војна верзија није направљен ниједан комад.
• Електра 10-E — погонски мотори Pratt & Whitney R-1340 Wasp S3H1, 450 kW, произведено 15 примерака, ову верзију је користила Амелиа Еархарт.

Авион Локид Електра је први путнички авион потпуно металне конструкције, аеродинамички је савремено обликован, на њему је примењен тада редак принцип увлачења стајних органа, закрилца, променљиви корак елисе, регулатор издувних гасова, радио телекомуникациони уређаји и опрема за ноћно летење. Овај авион је постао родоначелник читаве фамилије Локидових авиона за комерцијалну употребу.

Постао познат у целом свету, када је са њим Амелија Ерхарт (енг. Amelia Earhart) покушала 1937. године да облети земаљску куглу. Из култног филма Казабланка то је последњи авион Ер Франса којим Хемфри Богарт одлеће из Казабланке. Авионом Електра је председник владе Велике Британије Чембрлен летео у Минхен да потпише уговор са Адолфом Хитлером „уговор којим је Европи донео мир“.

До данас је сачувано 8 примерака овог авиона, који служе као музејски експонати. Мада међу њима има и оних који су у летном стању.

Југословенско друштво за авио саобраћај Аеропут половином 1937. године уводи у саобраћај два авиона Локид 10А Електра. Већ у првој години експлоатације Електре су се показалие као добри. Метална конструкција авиона је била знатно лакша за одржавање, а мотори су били знатно поузданији од мотора предходно коришћених авиона а велика резерва у снази је омогућавала овим авионима знатно безбедније летење изнад планинских предела уједно ови авиони су били опремљени низом додатних уређаја који су олакшавали посади рад и управљање авионом. При томе се не сме занемарити ни повећан конфор који су ови авиони пружали посади и путницима у току лета.

У току 1938. године набављена су још два авиона истог типа, а 1939. године додатно су набављена 3 авиона Локид 10А Електра тако да је на крају 1939. године у флоти Аеропута била укупно 7 авиона Електра. У току 1939. године је за потребе Југословенске владе набављен преко Аеропута један авион Електра тако да је у Југославији на крају 1939. године летело 8 авиона Локид 10А Електра. У току 1940. године у два удеса један на Велебиту у околини Госпића а други приликом полетања са аеродрома Борова Аеропут је изгубио два авиона Електра.

У време ратних операција један авион Електра је уништен приликом прелета на ратни аеродром и принудног спуштања, други је оборен савезничком ватром код Солуна а трећи је уништен на Никшичком аеродрому при полетању за Грчку. Три преостала авиона Локид су преко Грчке прелетели у Каиро и тамо прикључени савезницима где су у току рата летели у саставу РАФ-а.

• Кодрон Ц.440 Галеб
• Спартан крузер
• Јункерс Ju 52/3m
• Фарман Ф.300
• Де Хевиланд DH.89 Драгон Рапид

1. Димитријевић, Б.; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
2. Чедомир Јанић и Ј. Симишић: Више од летења - Осам деценија Аеропута и ЈАТ-а, Београд, 2007. ISBN 978-86-7086-004-9.
3. Јанић, Чедомир (2003) Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1.
4. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910—2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
5. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 1, Аутор, Београд,2010, ISBN 978-86-901623-3-8
6. Крунић Чедомир; Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије, Књига 2, Аутор, Београд. 2013. ISBN 978-86-901623-4-5.
7. Philip Jarrett, Flugzeuge-Die Geschichte der Luftfahrt, Coventgarden, 2000., ISBN 978-3-8310-9066-2
8. The Lockheed „Electra“, FLIHGT, 25.januar.1934.,p 74-75

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/istorija/408-lockheed-elektra
2. http://avioni.net/vvkj/index.php?str=avioni&av=54
3. http://www.airwar.ru/enc/fww2/bf110.html
4. http://www.airspacemag.com/history-of-flight/lockheed-electra-10a-5653285/?no-ist
5. http://casmuseum.techno-science.ca/en/collection-research/artifact-lockheed-l-10a-electra.php
6. http://www.royalaviationmuseum.com/1071/lockheed-10a-electra-cf-tcc/
7. http://www.pro-flughafen-hof-plauen.de/WordPress_02/tag/lockheed-electra-10a/
8. http://www.rbogash.com/Electra/Model-10_Electra.html

Lokid Elektra