Луције Мунације Планк (лат. Lucius Munatius Plancus) (око 87. пре Христа — 15. пре Христа), римски војсковођа и политичар у периоду позне Републике и ранога Римскога царства. Био је конзул 42. пре Христа и један од два последња цензора 22. пре Христа. Основао је град Лугдунум (садашњи Лион) и Аугусту Раурику (данашњи Базел).¹⁾

О његовој раној каријери се веома мало зна, сем да потиче из Тибура и да му отац, деда и прадеда носе исто име. Изгледа да је био први сенатор из своје фамилије. Служио је као Цезаров легат за време Цезаровога освајања Галије.²⁾ Најпре је био распоређен на зимовање у Белгији, али онда му је Цезар наредио да крене на територију моћнога галскога племена Карнута, које је било на ивици побуне.³⁾ Борио се на страни Цезара и у Цезаровоме грађанском рату против Помпеја. Борио се 49. пре Христа у Хиспанији под заповедништвом Гаја Фабија у бици код Илерде.⁴⁾ Учествовао је 47. пре Христа у Афричком рату. Вратио се 46. пре Христа у Италију и по повратку био је именован за једнога од 8 градских префекта, који су били под надзором Марка Емилија Лепида. Именован је 45. пре Христа за претора. Кратко пре Цезаровога убиства постао је намесник дела Трансалпинске Галије (Галије Комате).⁵⁾ Цезар га је предодредио за конзула 42. пре Христа.

Два дана након Цезаровога убиства заједно са Марком Антонијем и Цицероном говорио је у сенату позивајући на амнестију и слогу.⁶⁾ Планк је брзо након тога преузео Галију Комату и три легије.⁷⁾ У оностраној Галији основао је Лугдунум (садашњи Лион) и Аугусту Раурику (данашњи Базел).⁸⁾ Крајем 44. пре Христа и током 44. пре Христа Марко Антоније је опседао Децима Јунија Брута у Мутини, а сенат је против Антонија послао Октавијана и конзуле Аула Хирција и Гај Вибија Пансу Цетронијана. Почетком априла 43. пре Христа сенат је тражио од Марка Емилија Лепида, Планка и Гаја Асинија Полиона да зарате против Марка Антонија.⁹⁾ Планк је са војском кренуо да помогне Дециму Бруту у Мутини, али успут је сазнао за пораз Марка Антонија у бици код Мутине.

С друге стране Марко Антоније се након Мутине повукао до Алпи надајући се да ће Планк и Лепид као бивше лојалне Цезарове присташе да стану на његову страну.¹⁰⁾ Међутим Планк је још увек био лојалан сенату и послао је 4.000 коњаника против Луција Антонија.¹¹⁾ Сенат се одједном променио одлуку и Лепиду и Планку су послали поруку да немају више потребе за њиховом интервенцијом.¹²⁾ Марко Антоније је повео своју војску у провинцију Марка Емилија Лепида. Лепидова и Планкова војска улогориле се на реци и Марко Антоније је дошао близу њих на другу страну реке.¹³⁾¹⁴⁾ Две стране су почеле да преговарају, када су сазнали за Антонијев договор са Октавијаном. Војске су почеле да се мешају, а Цезарови ветерани из Лепидове и Планкове војске тражили су да се прикључе Марку Антонију.¹⁵⁾ Лепидова војска је онда 29. маја 43. пре Христа прешла на страну Марка Антонија и приморала Лепида да се сложи са тим.¹⁶⁾¹⁷⁾ Децим Брут се придружио Планку и онда су тражили још војске да би се супроставили уједињеној великој војсци Антонија и Лепида.¹⁸⁾¹⁹⁾ Након тога и Планк се са војском придружио Лепиду и Марку Антонију,²⁰⁾ па је Децим Брут након тога побегао према Македонији.²¹⁾ Заједничка војска Антонија, Лепида и Планка је са 17 легија и 10.000 коњаника прешла у Италију.²²⁾

Када је Октавијан заузео Рим успостављен је 43. пре Христа Други тријумвират. Међу проскробованима био је Планков брат Плоције Планк.²³⁾²⁴⁾ Ипак он је неке од проскрибованих скинуо са листе.²⁵⁾ Планку је изгласан тријумф због победе над Галима. Био је изабран за конзула 42. пре Христа заједно са тријумвиром Марком Емилијем Лепидом.

Антонијева жена Фулвија је за време Антонијева одсуства током 41. пре Христа закувала Перусијски рат, у коме је Октавијан опколио Луција Антонија у Перусији. Планк је са једном својом легијом победио једну Октавијанову легију, али онда се вратио у Сполето.²⁶⁾ Публије Вентидије Бас, Гај Асиније Полион и Планк покушали су да ослободе Перусију опсаде, али Агрипа их је са већом војском натерао да се повуку.²⁷⁾ За разлику од друга два команданта, који су инзистирали да наставе са пробојем Планк је саветовао да сачекају.²⁸⁾ На крају је Луције Антоније био присиљен да фебруара 40. пре Христа капитулира у Персуији. Фулвија је са Планком и са 3.000 војника побегла у Грчку.²⁹⁾³⁰⁾ Планк је иза себе оставио много војске, па су његове две легије прешле код Агрипе, а преостали део војске под команду Вентидија.³¹⁾

Планк је и даље остао у Антонијевој служби. Током 40. пре Христа именован је за намесника Азије.³²⁾ Парћани су под командом Пакора и Квинта Лабијена напали Сирију. Квинт Лабијен је успео да придобије неколико римских гарнизона у Сирији, па је Пакор кренуо да осваја Феникију и Палестину, а Лабијен је освајао Малу Азију. Планк се тада повукао из своје провинције и побегао је на нека острва.³³⁾ Квинт Лабијен је преузео контролу у целој Малој Азији. Током 35. пре Христа Планк је био намесник Сирије.³⁴⁾ Након што га је Октавијан победио Секст Помпеј је у то време побегао у Малу Азију. Међутим и ту је поражен, а погубио га је Планков нећак Марко Тиције по налогу Марка Антонија.³⁵⁾ Иако је то учинио највероватније по налогу Марка Антонија Апијан помиње и верзију да је Планк дао налог да се Секст Помпеј погуби.³⁶⁾ Луције Мунације Плак је био Антонијев верни слуга, а посебно је био веран Клеопатри VII, којој се толико много улагивао да је Патеркул за њега тврдио да се понашао попут слуге.³⁷⁾ Према Патеркуловим по свој прилици претеривањима на гозбама би гол на кољенима плесао обојан плавом бојом и носећи рибљи реп.³⁸⁾

По доласку у Ефез, где је Марко Антоније пре битке код Акција опремао велику флоту од 800 бродова Планк, његов нећак Марко Тиције и Гнеј Домиције Ахенобарб тражили су од Марка Антонија да Клеопатру пошаље у Египат.³⁹⁾ Због тога су пали у немилост, па је Планк променио страну и прешао је Октавијану.^40)41)42) Током 22. пре Христа заједно са Емилијем Лепидом Паулом био је именован за цензора.⁴³⁾ То је било последњи пут да су се именовали цензори. Два цензора су се стално свађала. Током 27. пре Христа Планк је као најстарији конзул у сенату Октавијану доделио титулу Августа.⁴⁴⁾

Имао је сина и ћерку. Његов син Луције Мунације Планк Млађи био је конзул 13. и 14. године, а оженио се Емилијом Паулом. Планкова ћерка била је Мунација Планцина, жена Гнеја Калпурнија Писона, који је био оптужен за Германикову смрт.

• Касије Дион
• Апијан, Грађански ратови
• Гај Јулије Цезар, Галски рат, Грађански рат, превод др Ахмед Тузлић, Матица српска
• Велеј Патеркул
• Плутарх Антоније
• Светоније
• Гај Светоније Транквил, Дванаест римских царева, превод Николе Шопа, Дерета, Београд, 2001.
• Huzar, Eleanor G. (1978). Mark Antony: A Biography. Minneapolis: University of Minnesota Press, ISBN 0-8166-0863-6
• Eck, Werner; translated by Deborah Lucas Schneider; new material by Sarolta A. Takács , The Age of Augustus. Oxford: Blackwell Publishing 2003, ISBN 9780631229582
• Funerary Inscription of L. Munatius Plancus

Lucije Munacije Plank