Максим Сењанин и Танковић Осман је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Још ни зоре ни бијела дана,

0002    Док пукоше двије абердарке

0003    Насред Сења града бијелога.

0004    Ко бијаше и абер чињаше?

0005    Добар јунак Максим Сењанине,

0006    Мио сестрић Иван-капетана.

0007    То се чуло по Сењу бијелу.

0008    Кад зачуше Сењани јунаци,

0009    На сред Сења брзо поиташе.

0010    Кад дођоше на зелену лонџу,

0011    Ту нађоше Максим-Сењанина.

0012    Кад се сабра стотина Сењана,

0013    Максим бира неколико друга,

0014    Од пет стотин’ тридесет јунака,

0015    Сви остали дома одлазише,

0016    И тридесет води у Удбину.

0017    Кад то чуо Иван капетану,

0018    Побоја се сестрићу Максиму,

0019    Да ће Максим погинути лудо,

0020    Узе Иван двије пушке мале

0021    Од сувога жеженога злата,

0022    Па јагрзли усједе гаврана,

0023    И пристиже сестрића Максима,

0024    Па извади двије пушке златне,

0025    Па иг даје сестрићу Максиму:

0026    ”На, сестрићу, ове пушке мале

0027    ”Нека ти иг, честите ти биле,

0028    ”Далеко су обје саливене,

0029    ”Преко мора четерес конака,

0030    ”Баш иг нема у бечког ћесара,

0031    ”И ево ти стотина дуката,

0032    ”На твојије тридесет Сењана,

0033    ”Вратите се Сењу бијеломе,

0034    ”Не идите у Турску Удбину,

0035    ”Јер оћете лудо погинути,

0036    ”Широко је поље код Удбине,

0037    ”Ви пјешице, Турци на коњима,

0038    ”Неће утећ’ од вас ђавољега

0039    ”Ни да каже каконо је било. ”

0040    На то Максим не окреће главу,

0041    Но Ивану сестрић одговара:

0042    ”Чу ли, дајо, Иван-капетану,

0043    ”Не би ти се јунак повратио,

0044    ”Да би знао да ћу погинути.

0045    ”Добро знадеш, ти си упамтио,

0046    ”Кад мог баба погубише Турци,

0047    ”По имену Бошка капетана,

0048    ”Код Удбине код Турске краине

0049    ”На тврду га вјеру преварише,

0050    ”Па Бошкову погубише главу.

0051    ”Сењани му т’јело унијеше,

0052    ”А Турци му главу уграбише,

0053    ”Пос’јече га Танковић Османе,

0054    ”Уграби му главу и оружје,

0055    ”Златне токе од оке четири

0056    ”Од сувога жеженога злата,

0057    ”Токи носи за живота мога,

0058    ”На њима су два орлова крила,

0059    ”Баш и Максим прегорјет’ не може.

0060    ”Ја ћу моју изгубити главу,

0061    ”Ја осветит’ Бошка капетана,

0062    ”И златне му токе повратити,

0063    ”Јер сам чуо да казују људи,

0064    ”Да се Туре већма посилило,

0065    ”У Удбину вако говорило:

0066    ” ”А тако ми дина и амана,

0067    ” ”Посјеко сам Бошка капетана,

0068    ” ”Па сам чуо да казују људи,

0069    ” ”Остао је ђаур од ђаура,

0070    ” ”Има сина дијете Максима,

0071    ” ”Како кажу и причају људи,

0072    ” ”Оће гори ђаур настанути,

0073    ” ”Нег’ што бјеше Бошко капетану,

0074    ” ”Удбини ће нашој додијати;

0075    ” ”Ја му не дам млого четовати,

0076    ” ”А ћу добру чету покупити

0077    ” ”Усре љета о Илијну дану,

0078    ” ”Да отидем Сењу бијеломе,

0079    ” ”Максимову погубићу главу,

0080    ” ”И милу му сестру заробити,

0081    ” ”Баш милицу, мени суђеницу,

0082    ” ”Узећу је за вјерену љубу,

0083    ” ”И Удбину главом окитити

0084    ” ”Од каура Максим-Сењанина.” ”

0085    Па овако Максим говорио:

0086    ”Све су жеље од Бога једнога,

0087    ”Е да Бог да и Богородица,

0088    ”Да потревим Танковић-Османа.”

0089    Више неће Максим говорити,

0090    Већ окрете чету уз планину.

0091    Кад то виђе Иван капетану,

0092    Натраг себе и гаврана врати.

0093    Максим стиже у Кунар-планину,

0094    Ту иг бијел данак оставио,

0095    А тавна иг ноћца приватила.

0096    Сви јунаци одвише уморни,

0097    Па легоше санак боравити,

0098    Ама неће Максим Сењанине,

0099    Но довати пушку џевердара,

0100    Тражи јунак понајвишу јелу,

0101    Па прислони пушку џевердара,

0102    А отпаса мухадем појаса,

0103    Па се пење јели у врове,

0104    Док на врху од јелике дође,

0105    Максим гледа на четири стране,

0106    Једно чудо бјеше сагледао,

0107    Близу јеле огањ ватру живу.

0108    Кад то виђе Максим Сењанине,

0109    Јунак сиђе низ зелену јелу,

0110    Па припаса свијетло оружје,

0111    Џевердара узе по средини,

0112    Па се вуче од јеле до јеле,

0113    Примаче се огањ ватри живој.

0114    Око ватре тридесет Турака,

0115    Међу њима Танковић Османе,

0116    Све иг Максим пребројио редом,

0117    Није прије видио Османа,

0118    Не би њега јунак ни познао,

0119    Но му виђе токе на прсима,

0120    Златне токе Бошка капетана,

0121    Како виђе одма иг познаде,

0122    Проли сузе низ бијело лице.

0123    Сједи Осман поред огња жива,

0124    Од тока је зрака ударила,

0125    Све се могу по реду виђети.

0126    Ту причека неколика сата,

0127    Докле Турци вечер вечераше,

0128    И ладна се вина напојише,

0129    Сви легоше санак боравити,

0130    Јер су Турци одвише уморни.

0131    Примаче се Максим Сењанине,

0132    Повади им свијетло оружје,

0133    Па занесе у јелово грање.

0134    До Османа јунак долазио,

0135    Па потрже сребрна анџара,

0136    Преј’ече му токе на рамена,

0137    Па му леже уз плећа широка,

0138    Од себе га Максим помицаше,

0139    Док се у сну Осман превалио,

0140    Осташе му токе на ледину.

0141    Узе Максим токе саковане,

0142    Пође мало уз Кунар-планину,

0143    У ту нађе тридесет Сењана.

0144    Све Сењане избудио редом.

0145    Кад јунаци на ноге скочише,

0146    Великом се чуду зачудише,

0147    Кад Бошкове токе сагледаше,

0148    Доватише бистре џевердаре,

0149    И на турску чету поиташе,

0150    Кад се близу бјегу примакнули,

0151    Ту виђоше огањ ватру живу,

0152    Устави иг Максим Сењанине.

0153    Па Сењане браћу сјетоваше:

0154    ”Немој који пушку изметнути,

0155    ”Ни посјећи кога од Турака,

0156    ”Но држите сваки по једнога,

0157    ”Ја Осман оћу Танковића.

0158    ”Бијеле им савезати руке,

0159    ”То је нама образ и поштење,

0160    ”Да иг живе, браћо, поватамо,

0161    ”Оћерамо Сењу бијеломе,

0162    ”И да старе наше покајемо.”

0163    То рекоше па се послушаше,

0164    Па на Турке сложно ударише.

0165    Сваки држи јунак по једнога,

0166    А Максиме Танковић-Османа .

0167    Та да ти је чуда погледати,

0168    Од јела се одламају гране,

0169    А из земље одваљују пане,

0170    Одбацују пушке џевердаре,

0171    А ломе се пламени анџари,

0172    Преврћу се по земљи јунаци,

0173    Док савеза тридесет Турака.

0174    Максим бјеше од мало година,

0175    Па не море Танковић-Османа,

0176    Заиста га освојит’ не може.

0177    Ћаше Осман погубит’ Максима,

0178    Кад Сењани чудо сагледаше,

0179    Уфатише Танковић-Османа,

0180    Бијеле му савезаше руке,

0181    Ту свезаше Турке за јелике.

0182    Млоге аге међ’ њима бијаху,

0183    Измешате српске крвопије,

0184    Што се млоги по Удбини хвале,

0185    Да сијеку од Србаља главе,

0186    Често иду кроз уске сокаке,

0187    Па мишице држе засукате,

0188    По рукама крвљу измазате.

0189    Још се Турци по Удбини хвале:

0190    Нема крви ни неђеља дана,

0191    Ову спрати другом пољевати,

0192    Од Ивана ил’ неког сердара,

0193    То ће бити скоро од Каура.

0194    Сви сједоше па се окупише,

0195    Сењани се мало одморише,

0196    Све оружје турско сакупише,

0197    И преда се Турке поћераше,

0198    Док иг бијел данак прифатио,

0199    И тамна иг ноћца оставила,

0200    Кад ограну од истока сунце,

0201    Плотун чине тридесет Сењана

0202    У три пута ватром од оружја.

0203    То се чуло Сењу бијеломе,

0204    Па Ивану трче муштулуци:

0205    ”Муштулук нам, сењски капетане,

0206    ”Ево теби сестрића Максима,

0207    ”Ђе ти води Танковић-Османа,

0208    ”На њи тридес тридесет Турака,

0209    ”Свезаније руку наопако,

0210    ”Сваки носи биљег на мишици,

0211    ”Што је српску посјекао главу.”

0212    Кој’ Ивану први долазаше,

0213    Даје Иван коње не киване;

0214    Који други њему долазагу,

0215    Даје Иван небројено благо,

0216    Па намјести шибе и лубарде,

0217    Плотун чини сенски капетане,

0218    Док му стиже сестрићу Максиме.

0219    Сусрете га Иван капетане,

0220    Па загрли сестрића својега,

0221    Дарива му од злата челенку,

0222    Још и пушке од сувога злата,

0223    Турке тури на дно у тамницу,

0224    А Сењане одведе на кулу,

0225    Сваком даде од злата челенку,

0226    Нек је носи, и нек се поноси.

0227    Сви Сењани на скуп долазише,

0228    Па са скупа плотин учинише,

0229    Ту сеире Танковић-Османа

0230    И његово тридесет Турака,

0231    И највише догме на рукама,

0232    П Туцима вако бесједили:

0233    ”Ваше догме више не помажу,

0234    ”Кад у наше западосте руке.”

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Maksim Senjanin i Tankovic Osman