Маринко Радовановић
Маринко Радовановић (Богатић, 15. јун 1813 — Београд, 20. јануар 1881), српски правник. Био је министар правде и члан Великог суда (Врховног суда).
Биографија
Маринко Радовановић је рођен 15. јуна 1813. године у Богатићу. Изгледа да је завршио учитељску школу.1) Био је судија најпре у Зајечару, а онда у Београду.2)
Био је присташа Обреновића, а политички је припадао либералима.3) Учествовао је 1858. године на Светоандрејској скупштини, која је поново на власт довела Милоша Обреновића.4) Био је изабран за председника Апелационог суда.5) Није се допадао кнезу Милошу, који је једва пристао да Маринка изабере за министра правде.6) Кнез Милош је за њега рекао да говори танким гласом као стрина, па га је називао Стрина-Маринко.7) Маринко Радовановић је био министар правде од 22. октобра/3. новембра 1859. до 9/21. фебруара 1860. Након смењивања са положаја министра постављен је за судију Великог суда.8) Био је члан Великог суда до 23. јуна/5. јула 1864, када га је кнез Михаило Обреновић разрешио заједно са осталим члановима Великог суда.9)
Чланови Великога суда су ослободили кривице све оптужене у Мајсторовићевој завери, што је разбеснело кнеза Михаила, па је одлучио да се суди свим судијама Великог суда.10) Маринко Радовановић и остале судије осуђене су на три године затвора и на лишавање грађанске части за две године.11) Упућен је јула 1864. на издржавање казне у Карановац (Краљево).12) Кнез Михаило их је помиловао септембра 1865.13) Након изласка из затвора више није био примљен у државну службу.14)
Као министар просвете био је председник Друштва српске словесности од 27. септембра до 22. октобра 1859. на основу члана 4 Устава ДСС који прописује да „Попечитељ просвешченија правилно је Предсједатељ… Дружтва”. M. Радовановић није био члан ДСС.
Литература
- Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића, Биографско-библиографска грађа, свеска 11, Р, уредник Властоје Д. Алексијевић
- С. Јовановић, Друга влада Милоша и Михаила, Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон, Београд, 1933.
- Никола Христић, Мемоари 1840-1862, Просвета, Ваљево, 2006.
- Живан Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, Књига прва 1858-1878, Издавачка књижарница Геце Кона, Београд, 1923.