Марко и цар је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Ова пјесма је још једна у низу српских народних пјесама које славе Краљевића Марка као скоро надљудско биће кога се сви клоне. Марко посјече три турска везира, и цар наређује да се доведе к њему жив или мртав. Паша Соколовић се једини усуђује да оде у Прилип (Прилеп) код Марка, али га не смједе напасти већ му само вели да иде код турског цара. Стигавши тамо, Марко ускоро убија и цареву пратњу, све док му цар не даде хиљаду цекина и пушта га да мирно иде у Прилип.

0001    Још зорица не забијелила,

0002    ни Даница помолила лица,

0003    затрупаше цареве борије,

0004    на цареву штету и несрећу:

0005    царева је хазна одузета,

0006    посјечена у њу три везира.

0007    Ту се купе хоџе и кадије

0008    и велике цареве делије,

0009    свако рече: „Краљевић је Марко,“

0010    и сам царе рече да је Марко.

0011    Тад је царе Турцим’ бесједио:

0012    „Да ли нејма у мене јунака

0013    да отиде до Прилипа града

0014    да доведе Краљевића Марка,

0015    ал’ од њега да донесе главу?“

0016    Сва господа муком умукоше,

0017    а делије земљи погледаше,

0018    но не гледа Соколовић-паша

0019    него цару тијо одговара:

0020    „Господаре, царе Сулејмане!

0021    Ја ћу поћи до Прилипа града,

0022    хоћу поћи, ако нећу доћи.“

0023    Отоле се паша подигнуо,

0024    паша пође горе по ћенару

0025    докле дође у Прилипу граду,

0026    пре’ дворове Марка Краљевића,

0027    ту ми паша не находи Марка

0028    но Маркову остаралу мајку,

0029    њојзи пашо божју помоћ зваше:

0030    „Божа помоћ, остарала бако!“

0031    Њему бака исту одговара:

0032    „Бог дај и теб’, незнана делијо!“

0033    Опет њојзи паша бесједио:

0034    „О богати, остарала бако!

0035    Камо тебе сине Краљевићу?“

0036    Њему бака право казиваше:

0037    „Ето Марка ђе спава у бакчу,

0038    баш у багчу под жуту неранџу.“

0039    Оде пашо под жуту неранџу,

0040    под неранџу у зелену башчу,

0041    ту находи Марка Краљевића

0042    ђе он мало санка боравјаше,

0043    на њ’ се пашо усудит не смједе

0044    но код Марка лахке тамбурице,

0045    у тамбуре паша ударио,

0046    ал’ проза сан Марко бесједио:

0047    „Кој’ удараш у моје тамбуре,

0048    могле би се о’ главу т’ сломити?!“

0049    Но говори паша Соколовић:

0050    ”Бог ми с тобом, Марко побратиме!”

0051    Марко скочи ка да се помами,

0052    пак је Марко паши бесједио:

0053    „Које су те виле донијеле?!

0054    Све му пашо по истини каже:

0055    “Царева је хазна понешена,

0056    три везира на њу погубљена,

0057    па свак рече. „То учини Марко,“

0058    и сам царе рече да је Марко,

0059    па ме царе посла са дивана,

0060    да се нађеш и у диван дођеш.„

0061    Њему рече Марко Краљевићу:

0062    “Ја бих иша цару на дивана,

0063    но је мене саломљена ћорда

0064    сијекући ноћас три везира,

0065    а у тмуши, у невиђелици,

0066    неђ’ по њима, неђе по камену.„

0067    Рече пашо Марку Краљевићу:

0068    “Побратиме, Марко Краљевићу!

0069    Ја имадем двије нагле ћорде,

0070    једну јавну, а другу потајну,

0071    бирај, побре, коју ти је драго.„

0072    Таде рече Марко Краљевићу:

0073    “Нећу, побро, нич’ју до сам своју.

0074    Пак оседла Шарца дебелога,

0075    а Шарцу се на рамена баци,

0076    отидоше гором и планином

0077    док дођоше цару на дивану,

0078    тада царе Марку бесједио:

0079    „Копилане, Марко Краљевићу!

0080    Ти си моју хазну покупио

0081    и посјека у њу три везира!“

0082    Марко цару таде одговара:

0083    „Нисам, царе, драги господаре,

0084    но ме неко, царе, опадао,

0085    живо месо ш њега одпадало.“

0086    Таде Марку царе бесједио:

0087    „Извад’, Марко, твоју оштру ћорду,

0088    да ја виђу је ли ти крвава!“

0089    Одговара Марко Краљевићу:

0090    „Господаре, царе Сулејмане!

0091    Јес’ ме стара проклињала мајка,

0092    да напразно не извадим ћорду.“

0093    Рече царе Марку Краљевићу:

0094    „Кад не мореш учинит инако,

0095    осим мене удри сваког, Марко!“

0096    То је Марко једва дочекао,

0097    Марко остру ћорду извадио,

0098    једном махну, хоџу посјекао,

0099    другом махну, хоџу и кадију,

0100    трећом махну те је сунеџију,

0101    халакнуо, бога споменуо,

0102    а у диван јуриш учинио,

0103    од дивана јаде погрдио,

0104    најпослије цару примахнуо;

0105    цар измичи, Марко се примичи,

0106    докле цару стола нестануло,

0107    таде рече царе Сулејмане:

0108    „Не за бога, мој посинко Марко!

0109    Нијеси ми хазну покупио,

0110    ни посјека у њу три везира!“

0111    Па цар тиште у шпагове руке,

0112    извадио хиљаду цекинах,

0113    све их даде Марку Краљевићу:

0114    „Нај то тебе, мој посинче Марко!

0115    Док ти дођеш на Прилипу граду,

0116    да ми пијеш црвенику вино.“

0117    Отоле се Марко подигнуо,

0118    здраво дође у Прилипа свога.

0119    Хоће Марко, весела му мајка,

0120    за калпак му перје и челенка.

• Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

---

Marko i car