Марко Краљевић и Мина од Костура је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845.

0001    Сједе Марко с мајком вечерати

0002    Сува љеба и црвена вина;

0003    Али Марку три књиге дођоше:

0004    Једна књига од Стамбола града,

0005    Од нога цара Појазета;

0006    Друга књига од Будима града,

0007    Од онога краља Будимскога;

0008    Трећа књига од Сибиња града,

0009    Од војводе Сибињанин-Јанка.

0010    Која књига од Стамбола града,

0011    Цар га у њој на војску позива,

0012    На Арапску љуту покрајину;

0013    Која књига од Будима града,

0014    Краљ га у њој у сватове зове,

0015    У сватове на кумство вјенчано,

0016    Да га вјенча с госпођом краљицом;

0017    Која књига од Сибиња града,

0018    Јанко у њој на кумство зазива,

0019    Да му крсти два нејака сина.

0020    Марко пита своју стару мајку:

0021    „Сјетуј мене, моја стара мајко,

0022    „Куда ми је сад ићи најпрече:

0023    „Ил’ ћу ићи на цареву војску,

0024    „Ил’ ћу ићи краљу у сватове,

0025    „Да га вјенчам с госпођом краљицом;

0026    „Ил’ ћу ићи Сибињанин-Јанку,

0027    „Да му крстим два нејака сина?”

0028    Вели мајка Краљевићу Марку:

0029    „О мој синко, Краљевићу Марко!

0030    „У свате се иде на весеље,

0031    „На кумство се иде по закону,

0032    „На војску се иде од невоље:

0033    „Иди, синко, на цареву војску;

0034    „И Бог ће нам, синко, опростити,

0035    „А Турци нам не ће разумјети.”

0036    То је Марко послушао мајку,

0037    Па се спреми на цареву војску,

0038    С’ собом води слугу Голубана;

0039    На походу мајци наручује:

0040    „Чу ли мене, моја стара мајко!

0041    „Граду врата рано затворајте,

0042    „А у јутру доцкан отворајте;

0043    „Јера сам ти, мајко, у завади

0044    „С проклетијем Мином од Костура,

0045    „Па се бојим, моја стара мајко,

0046    „Да ми б’јеле не похара дворе.”

0047    Оде Марко на цареву војску

0048    Са својијем слугом Голубаном.

0049    Кад су били на трећем конаку,

0050    Сједе Марко вечер’ вечерати,

0051    Голубан му рујно вино служи:

0052    Узе чашу Краљевићу Марко,

0053    Чашу узе, у сан се занесе,

0054    И испусти чашу на трпезу,

0055    Чаша паде, вино се не просу;

0056    Буди њега слуга Голубане:

0057    „Господару, Краљевићу Марко!

0058    „И досад си на војску ишао,

0059    „Ал’ нијеси тако дријемао,

0060    „Ни из руке чашу изпуштао!”

0061    А Марко се трже иза санка,

0062    Па говори слуги Голубану:

0063    „Голубане, моја вјерна слуго!

0064    „Мало тренух, чудан санак усних,

0065    »Чудан санак а у чудан часак,

0066    „Ђе се прамен магле запођеде

0067    „Од Костура града бијелога,

0068    „Пак се сави около Прилипа,

0069    „У тој магли Мина од Костура,

0070    „Он похара моје б’јеле дворе,

0071    „Све похара и огњем попали,

0072    „Стару мајку с коњма прегазио,

0073    „Зароби ми моју вјерну љубу,

0074    „Одведе ми коње из арова,

0075    „И однесе из ризнице благо.”

0076    Вели њему слуга Голубане:

0077    „А не бој се, Краљевићу Марко!

0078    „Добар јунак добар сан уснио:

0079    „Сан је лажа, а Бог је истина.”

0080    Кад дођоше граду Цариграду,

0081    Диже царе силовиту војску,

0082    Отидоше преко мора сињег

0083    На Арапску љуту покрајину,

0084    Те узимљу по мору градове,

0085    Четрдесет и четири града;

0086    Кад дођоше под Кара-Окана,

0087    Окан бише три године дана,

0088    Окан бише, узет’ не могоше;

0089    Марко с’јече Арапске јунаке,

0090    Па све главе пред цара износи,

0091    А цар Марку бакшише поклања.

0092    То Турцима врло мучно било,

0093    Па говоре цару честитоме:

0094    „Господине, царе Појазете!

0095    „Марко није јунак николико,

0096    „Веће мртве одсијеца главе

0097    „И пред тебе на бакшиш доноси.”

0098    То зачуо Краљевићу Марко,

0099    Па се моли цару честитоме:

0100    „Господине, царе поочиме!

0101    „Мене јесте сутра крсно име,

0102    „Крсно име лијеп данак Ђурђев;

0103    „Већ ме пусти, царе поочиме,

0104    „Да прославим моје крсно име

0105    „По закону и по обичају;

0106    „И дај мене побра Алил-агу,

0107    „Да се с миром понапијем вина.”

0108    Од ина се цару не могаше,

0109    Веће посла Краљевића Марка,

0110    Да он слави своје крсно име,

0111    И даде му побра Алил-агу.

0112    Оде Марко у гору зелену

0113    По далеко од војске цареве,

0114    Па разапе бијела шатора,

0115    Под њим сједе пити мрко вино

0116    Са својијем побром Алил-агом.

0117    Кад у јутру јутро освануло,

0118    Одмах позна стража од Арапа,

0119    Да у војсци не имаде Марка,

0120    Па повика стража од Арапа:

0121    „Сад навали, љута Арапијо!

0122    „Нема оног страшнога јунака

0123    „На шарену коњу великоме.”

0124    Тад’ навали љута Арапија,

0125    Оде цару триест хиљад’ војске.

0126    Онда царе Марку књигу пише:

0127    „Брже ходи, мој посинко Марко!

0128    „Пропаде ми триест хиљад’ војске.”

0129    Али Марко цару одговара:

0130    „Када брже, царе поочиме!

0131    „Још се нисам вина напојио,

0132    „А камо ли у славу устао!”

0133    Кад је друго јутро освануло

0134    Опет виче стража од Арапа:

0135    „Навалите, љута Арапијо!

0136    „Нема оног страшнога јунака

0137    „На шарену коњу великоме.”

0138    А Арапи јуриш учинише,

0139    Оде цару шесет хиљад’ војске.

0140    Опет царе Марку књигу пише:

0141    „Ходи брже, мој посинко Марко!

0142    „Пропаде ми шесет хиљад’ војске.”

0143    Али Марко цару одговара:

0144    „Чекај мало, царе поочиме,

0145    „Још се нисам добро почастио

0146    „С кумовима и с пријатељима.”

0147    Кад је треће јутро освануло

0148    Опет виче стража од Арапа:

0149    „Навалите, љута Арапијо!

0150    „Нема оног доброга јунака

0151    „На шарену коњу великоме.”

0152    А Арапи јуриш учинише,

0153    Оде цару сто хиљада војске.

0154    Онда царе Мару књигу пише:

0155    „Брже да си, мој посинко Марко!

0156    „Брже да си, мој по Богу синко!

0157    „Арапи ми шатор оборише.”

0158    Онда Марко усједе на Шарца,

0159    Пак он оде у цареву војску;

0160    Кад у јутру бијел дан освану

0161    И двије се ударише војске,

0162    Опази га стража од Арапа,

0163    Пак повика из грла бијела:

0164    „Сад уступи, љута Арапијо!

0165    „Ето оног страшнога јунака

0166    „На шарену коњу великоме.”

0167    Она Марко уд’ри међ’ Арапе,

0168    На три стране војску рашћерао:

0169    Једну војску сабљом исјекао,

0170    Другу војску Шарцем погазио,

0171    Трећу војску пред цара догнао;

0172    Ал’ се Марко љуто изранио:

0173    Седамдесет рана допануо,

0174    Седамдесет рана од Арапа;

0175    Пак он цару паде преко крила,

0176    Пита њега царе господине:

0177    „Мој посинко, Краљевићу Марко!

0178    „Јесу ли ти ране од самрти?

0179    „Можеш ли ми, синко, пребољети,

0180    „Да ти тражим мелем и ећиме?”

0181    Вели њему Краљевићу Марко:

0182    „Господине, царе поочиме!

0183    „Нијесу ми ране од самрти,

0184    „Чини ми се, могу пребољети.”

0185    Цар се маши руком у џепове,

0186    Те му даје хиљаду дуката,

0187    Да он иде грдне ране видат’,

0188    За њим посла двије вјерне слуге,

0189    Да гледају, да не умре Марко;

0190    Али Марко не тражи ећима,

0191    Већ од иде из крчме у крчму,

0192    Те он тражи, ђе је боље вино.

0193    Тек се Марко вина понапио,

0194    И грдне му ране зарастоше;

0195    Али њему ситна књига дође,

0196    Да су њему двори похарани:

0197    Похарани, огњем попаљени,

0198    Стара мајка с коња прегажена

0199    И вјерна му љуба заробљена;

0200    Тад’ протужи Краљевићу Марко

0201    Уз кољено цару поочиму:

0202    „Господине, царе поочиму!

0203    „Б’јели су ми двори похарани,

0204    „В’јерна ми је љуба заробљена,

0205    „Стара мајка с коњма прегажена,

0206    „Из ризнице однешено благо,

0207    „Однијо га Мина од Костура.”

0208    Њега тјеши царе господине:

0209    „Не бој ми се, мој посинко Марко!

0210    „Ако су ти двори изгорели,

0211    „Љепше ћу ти дворе начинити

0212    „Поред мојих, ко и моји што су;

0213    „Ако ти је благо однешено,

0214    „Да т’ учиним агом харачлијнским,

0215    „Пак ћеш више блага сакупити;

0216    „Ако ти је љуба одведена,

0217    „Бољом ћу те љубом оженити.”

0218    Ал’ говори Краљевићу Марко:

0219    „Фала тебе, царе поочиме!

0220    „Кад ти станеш мене дворе градит’,

0221    „Мене хоће сиротиња клети:

0222    „ „Гле курвића Краљевића Марка!

0223    „ „Они су му двори изгорели,

0224    „ „А ови му пусти останули!” ”

0225    „Да м’ учиниш агом харачлијнским,

0226    „Ја харача покупит’ не могу

0227    „Док не свежем ништа и убога,

0228    „Па ће мене сиротиња клети:

0229    „ „Гле курвића Краљевића Марка!

0230    „ „Оно му је благо однешено,

0231    „ „А ово му остануло пусто!” ”

0232    „А што ћеш ме женит’ другом љубом,

0233    „Кад је моја љуба у животу?

0234    „Већ дај мени триста јаничара,

0235    „Покуј њима криве косијере,

0236    „И дај њима лагане мотике,

0237    „Ја ћу ићи бијелу Костуру

0238    „Не би л’ своју повратио љубу.”

0239    Цар му даде триста јаничара,

0240    Покова им криве косијере,

0241    И даде им лагане мотике.

0242    Јаничаре сјетовао Марко:

0243    „Браћо моја, триста јаничара!

0244    „Ви идите бијелу Костуру,

0245    „Кад дођете ка Костуру граду,

0246    „Вама ће се Грци радовати:

0247    „ „Благо нама, ево нам аргата!

0248    „ „Јефтино ће радит’ винограде.” ”

0249    „Ви немојте, браћо моја драга,

0250    „Већ падните под Костуром градом,

0251    „Пијте вино и бистру ракију,

0252    „Докле и ја у Костур не дођем.”

0253    Отидоше триста јаничара,

0254    Отидоше бијелу Костуру,

0255    Марко оде Светој гори славној,

0256    Причести се и исповједи се,

0257    Јер је многу крвцу учинио;

0258    Па обуче рухо калуђерско,

0259    Пусти црну браду до појаса,

0260    А на главу капу камилавку;

0261    Па се баци Шарцу на рамена,

0262    Оде право бијелу Костуру.

0263    Када дође Мини од Костура,

0264    Ал’ он сједи, рујно пије вино,

0265    А Маркова служи му га љуба;

0266    Пита њега Мина од Костура:

0267    „Ој Бога ти, црни калуђере!

0268    „Откуд тебе тај шарени коњиц?”

0269    Вели њему Краљевићу Марко:

0270    „Ој Бога ми, Мина господару!

0271    „Ја сам био у царевој војсци

0272    „На Арапској љутој покрајини,

0273    „Тамо беше једна будалина

0274    „По имену Краљевићу Марко,

0275    „И он тамо јесте погинуо:

0276    „И ја њега јесам саранио

0277    „По закону и по обичају,

0278    „Дадоше ми коња од подушја.”

0279    Кад то зачу Мина од Костура,

0280    Од радости на ноге скочио,

0281    Па говори Краљевићу Марку:

0282    „Бе аферим, црни калуђере!

0283    „Ево има девет годин’ дана

0284    „Како чекам ја такове гласе:

0285    „Маркове сам похарао дворе,

0286    „Похарао, огњем попалио,

0287    „Вјерну сам му љубу заробио,

0288    „Још је за се нијесам вјенчао;

0289    „Све сам чек’о, док погине Марко,

0290    „А сад ћеш ме ти вјенчати с њоме.”

0291    Узе књигу Краљевићу Марко,

0292    Књигу узе, те Мину вјенчава,

0293    Да са киме, већ са својом љубом!

0294    Па сједоше рујно пити вино,

0295    Вино пити и веселити се,

0296    Ал’ говори Мина од Костура:

0297    „Чујеш Јело, и срце и душо!

0298    „До сад си се Марковица звала,

0299    „А од сад си Минина госпођа;

0300    „Иди, душо, у ризнице доње,

0301    „Те донеси три купе дуката,

0302    „Да дарујем црна калуђера.”

0303    Оде Јела у ризнице доње,

0304    Те донесе три купе дуката,

0305    Не носи их од Минина блага,

0306    Већ их носи од Маркова блага;

0307    И донесе сабљу зарђалу,

0308    Па је даје црном калуђеру:

0309    „На ти и то, црни калуђере,

0310    „Од подушја Краљевићу Марку.”

0311    Узе сабљу Краљевићу Марко,

0312    Сабљу узе, па је загледује,

0313    Па говори Мини од Костура:

0314    „Господару, Мина од Костура!

0315    „Јел’ слободно на весељу твоме

0316    „Поиграти ситно калуђерски?”

0317    Вели њему Мина од Костура:

0318    „Јест слободно, црни калуђере,

0319    „Јест слободно, за што не би било?”

0320    Скочи Марко на ноге лагане,

0321    Обрну се и два и три пута,

0322    Сав се чардак из темеља тресе;

0323    Па потрже сабљу зарђалу,

0324    Ману сабљом с десна на лијево,

0325    Те он Мини одсијече главу,

0326    Па повика из грла бијела:

0327    „Сад навал’те, моја аргатијо!

0328    „Нема вама Мине од Костура.”

0329    Навалише триста јаничара

0330    У дворове Мине од Костура,

0331    Бијеле му дворе похараше,

0332    Похараше, огњем попалише;

0333    Марко узе своју вјерну љубу

0334    И Минино он покупи благо,

0335    Па отиде бијелу Прилипу

0336    Пјевајући и поп’јевајући.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Marko Kraljevic i Mina od Kostura