Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
марко_краљевић_и_херцег_стјепан

Марко Краљевић и Херцег Стјепан

Марко Краљевић и Херцег Стјепан је српска народна пјесма. Објављена је у овом облику у дјелу: Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940.

Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци. По именима у пјесми се често лако може утврдити да ли је пјесма српска, хрватска, или муслиманска. У неким случајевима то је знатно теже.

Текст пјесме

0001    Свјетлица је даницу корила:

0002    ”Ој данице, једна лежакињо!

0003    Гдје омркнеш, туте и осванеш,

0004    Ја омркнем нада Цариграда,

0005    А осванем дворим Јерцеговим.”

0006    То их слуша царе Сулејмане,

0007    Па свјетлицу дозивао зв’језду:

0008    ”Причекај мене, св’јетла зв’јездо моја!

0009    Нек напишем лист хартије б’јеле,

0010    Слат ћу зету Јерцегу Стјепану,

0011    Да он пише на војску војнике,

0012    Нек не пише стара ни нејака,

0013    Ни јединка у матере синка.”

0014    Кад свјетлица разумила зв’језда,

0015    Она стала, па га причекала,

0016    Па јој дава лист хартије б’јеле ,

0017    Носи зв’језда Јерцегу Стјепану.

0018    Кад се Стјепан књиге дочепао,

0019    Све напише на војску војнике,

0020    Па записа стара и нејака,

0021    И јединка у матере синка,

0022    И јединка Краљевића Марка.

0023    Јадна мајка искупит не могла,

0024    Па продала своје б’јеле овце,

0025    Б’јеле овце, а и подворнице,

0026    Па два коња напртила блага,

0027    Носила их Јерцегу Стјепану.

0028    Кад се Стјепан блага дочепао,

0029    Спреми благо укулу бијелу,

0030    А њу стару коњима под витезе,

0031    Да је тару до б’јеле зорице.

0032    Иштом б’јела зора заб’јелила,

0033    Стара се је с душом разд’јелила.

0034    Кад војници к цару долазили,

0035    Сви војници здраво и весело,

0036    Само није Краљевићу Марко.

0037    Бесједио царе господаре:

0038    ”Ах мој зете, Јерцеже Стјепане!

0039    Сви војници здраво и весело,

0040    Само није Краљевићу Марко.

0041    Ил је Марко јединак у мајке?”

0042    Бесједи му Јерцеже Стјепане:

0043    ”Ах мој царе, мили господаре!

0044    Како Марко јединак у мајке,

0045    Кад имаде девет своје браће

0046    И десету своју милу мајку.”

0047    Тада царе Марку бесједио:

0048    ”Ах мој сужањ, Краљевићу Марко!

0049    Што ти јеси здраво невесело,

0050    Када ниси јединак у мајке?

0051    Кад имадеш девет своје браће

0052    И десету своју милу мајку.”

0053    Али му је Марко бесједио:

0054    ”Ах мој царе, мили господаре!

0055    Како нисам јединак у мајке,

0056    Када немам од Бога никога,

0057    Већ сам има своју милу мајку,

0058    Па ме Стјепан на војницу пише.

0059    Јаднамајка искупит не могла,

0060    Па продала своје б’јеле овце,

0061    Б’јеле овце, а и подворнице,

0062    Па два коња напртила блага,

0063    Носила их Јерцегу Стјепану.

0064    Кад се Стјепан блага дочепао,

0065    Спреми благо у кулу бијелу,

0066    А њу стару коњим под витезе,

0067    Да је тару до зорице б’јеле.

0068    Иштом б’јела зора заб’јелила,

0069    А с душом се стара разд’јелила!

0070    Бесједи му царе Сулејмане:

0071    ”Је л’ истина Краљевићу Марко!”

0072    ” ”Јест истина, царе Сулејмане!” ”

0073    Кад то чуо царе Сулејмане,

0074    Стјепану је зету бесједио:

0075    ”Ах мој зете, Јерцеже Стјепане!

0076    Јесам ли ти царе говорио,

0077    Да не пишеш стара ни нејака,

0078    Ни јединка у матере синка.

0079    Ти си писа Краљевића Марка

0080    И још си ми лажно казиво,

0081    Да имаде девет браће миле

0082    И десету стару мајку своју.

0083    Он не има никога до Бога,

0084    Него стару остарилу мајку.

0085    Јадна г’ мајка искупит не могла,

0086    Па продала своје б’јеле овце,

0087    Б’јеле овце, а и подворнице,

0088    Па два коња напртила блага

0089    И теби је догонила стара.

0090    Па кад си се блага дочепао,

0091    Спремио га у кулу бијелу,

0092    А њу стару коњма под витезе,

0093    Да је тару до б’јеле зорице.

0094    Иштом б’јела зора заб’јелила,

0095    А стара се с душом разд’јелила.”

0096    Па кад царе све му казивао,

0097    Да је коња блага напртио,

0098    Па их дава Краљевићу Марку,

0099    Нека иђе двору бијелому,

0100    А Стјепана жива ухватио,

0101    Па га меће коњим под витезе,

0102    Да га тару до зорице б’јеле.

0103    Зора сване и сунце огране,

0104    А Стјепан се с душом разд’јелио.

Литература

  • Хрватске народне пјесме, скупила и издала Матица хрватска. Одио први. Јуначке пјесме. Загреб 1890-1940. НАПОМЕНА: Многе од пјесама прикупљене у овом дјелу су у ствари српске народне пјесме, прикупљене на територији Хрватске и околних подручја, и објављене заједно са хрватским народним пјесмама у истој збирци.

Marko Kraljevic i Herceg Stjepan

марко_краљевић_и_херцег_стјепан.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/16 22:30