Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
милош_црњански

Милош Црњански

Милош
Црњански

Рођење:
26. октобар 1893.
Чонград, Аустроугарска

Смрт:
30. новембар 1977.
Београд, СФРЈ

Познат по:
„Сеобе”
„Дневник о Чарнојевићу”

Милош Црњански (Чонград, 26. октобар 1893 — Београд, 30. новембар 1977), српски књижевник и један од најзначајнијих стваралаца српске литературе XX века. Истакао се као песник, приповедач, романсијер и публициста. Бавио се и ликовном критиком.

Биографија

Црњански је рођен 26. октобра 1893. године у Чонграду,1) у Аустроугарској (данас Мађарској), у осиромашеној грађанској породици.2) Његови преци пореклом су из Итебеја у Банату, у који су дошли из суседног села Црње, по чему су изгледа добили презиме Црњански.3) Деда Милоша Црњанског преселио се у Иланчу.4) Отац Тома био је нижи чиновник који је због свог темпераментног заступања српске мањинске политике „прогнан” из Баната, из Иланџе (коју је Црњански називао Иланчом, по њеном старом називу) у Чонград. Мајка му се звала Марија Вујић и била је родом из Панчева.

Детињство и школовање

Милош Црњански је од 1896. одрастао у Темишвару, у патријархално-родољубивој средини која ће му култ Србије и њене прошлости усадити у душу као најдражу реликвију. Најдубље и најтрајније сензације својих дечјих и дечачких година доживљавао је у типично српским националним и верским садржајима: црквена школа, икона Светога Саве, тамјан, православно српско гробље са ритуалом сахране и задушница, вечерње приче и песме о Србији, хајдучији и набијању на колац — све се то у дечаковим емоцијама претварало у трајан немир и непресушан извор нада, радости, сумњи, разочарања и подизања.

Милош Црњански је основну школу завршио у српској вероисповедној школи код учитеља Душана Берића у Темишвару. Матурирао је 1912. у темишварској гимназији код католичких фратара пијариста.5) Црњански је желео да студира сликарство, а ујак Васа из Беча тражио је да код њега студира на Експортној академији у Бечу.6) На крају се 1912. уписао на Експортној академији у Ријеци.7) У Ријеци се забављао и играо фудбал. Студије је у пролеће 1913. наставио код ујака на Експортној академији у Бечу.8) У јесен 1913. напустио је Експортну академију и уписао се на медицину, па га је онда ујак избацио из куће.9) Међутим брзо је напустио и медицину и прешао је на студије филозофије и историје.10) У то време почео је да пише драму Маска.11) Био је активан члан српског студентског удружења „Зора”.12) Регрутован је у пролеће 1914. у градску артиљерију тврђаве у Пшемислу.13)

Прву песму Судба Црњански је објавио у сомборском дечјем листу „Голуб” 1908. Године 1912. у сарајевској „Босанској вили” штампана је његова песма У почетку беше сјај.

Први светски рат

Вест о убиству аустроугарског престолонаследника Франца Фердинанда затекла га је у Бечу. На самом почетку Првог светског рата приликом полицијског претреса полиција је код њега нашла свилену мараму у српским бојама, па га је због тога ухапсила.14) Захваљујући добрм знању мађарског језика извукао се из притвора, па је одмах након тога упућен у 29. регименту у Бечкереку (Зрењанину).15) Уместо школе резервних официра упућен је одмах на ратиште на Србију.16) Његов батаљон се због великих киша заглавио у Срему у Кукујевцима.17) Веома тешко допрли су до бара код Раче, где су се разболили од колере и прехлада.18) Црњански је са многим болесним војницима остављен на железничкој станици у Шиду, а преживео је захваљујући једној Шиђанки, која га је узела у кућу и одакле је касније пренет најпре у болницу у Вуковару, а онда у болницу у Ријеци.19) У свој пук вратио се тек у лето 1915.20) Послан је на галицијски фронт против Руса.21) Ту је командовао једном десетином. Ту се поново разболео, а онда је захваљујући мајчиним везама и утицајним рођацима премештен новембра 1915. године у Беч, а касније у Салцбург.22) Већи део времена од 1915. из тих трагичних ратних дана Црњански проводи у самоћи ратне болнице у Бечу, више уз мирис јодоформа него барута, да би се тек пред сам крај рата обрео и на италијанском фронту. У његове успомене неизбрисиво су се утиснули призори ратне пустоши. „… Фронт, болнице, па опет фронт, и љубави, свуда љубави, за хлеб и за шећер, све мокро, све киша и блато, магле умирања” — то су била виђења живота у којима је сазревао млади Црњански. Током лета 1916. био јe у Ишл бањи, а у јесен 1916. успео је да испослује да га прогласе привремено неспособним за војну службу и да буде упућен да ради као телефониста у Дирекцији државних железница у Сегедину.23)

Следеће године је враћен у војску и прекомандован на мађарско-словачку границу у Коморан, одакле је пребачен у школу резервних официра и Острогон.24) У Острогону је провео три месеца на војном вежбалишту, а након положеног испита за резервног официра враћен је у Корморан.25) за време рата сарађивао је са часописом „Савременик” из Загреба, објављујући у њему песме.26) Написао је и драму Маска. Упућен је на италијански фронт у Сан Вито на Таљаменту.27) Међутим након краћег боравка на италијанском фронту Сочи прекомандован је у Опатију, а касније поново за Коморан.28) У време расула Аустроугарске новембра 1918. стигао је у Беч, где се уписао на Експортну академију.29)

Период између два светска рата

Средином децембра 1918. стигао је у Загреб, где је посетио редакцију „Књижевног југа”, у којој су тада били Иво Андрић, Владимир Ћоровић, Бранко Машић и Нико Бартуловић.30) Отада се често дописивао са Ивом Андрићем. У Загребу је објављена његова драма Маска.31) Крајем децембра 1918. отишао је у Иланчу, где је са мајком провео целу зиму.32) Ту је писао песме и књигу прозе Дневник о Чарнојевићу.33) У Београд је стигао у пролеће 1919. и уписао се на Универзитет, на коме је студирао књижевност. Уређивао је часопис „Дан”. У кафани Мосва дружио се са Симом Пандуровићем, Бором Станковићем, Сибом Миличићем, Станиславом Винавром и Растком Петровићем, а нешто касније придружио им се и Иво Андрић.34) Књижар Светислав Цвијановић објавио је 1919. његову књигу песама Лирика Итаке, а у лето 1920. књигу новела Приче о мушком.35) На позив Богдана Поповића у Српском књижевном гласнику објавио је Објашњење Суматре тј. манифест нове песничке школе.36) Црњански отада живи као повратник који се, као несрећни Хомеров јунак, после дуге одисеје враћа на своју Итаку. Међутим, док је Одисеј знао да сачува бодрост духа и животну чврстину, Црњански се, са читавом својом генерацијом, вратио у разорену домовину са умором и резигнацијом. „У великом хаосу рата – говорио је млади песник – био сам непоколебљив у својим тугама, замишљености и мутном осећању самоће”. И у својим ратним и поратним стиховима, овај уморни повратник искрено је певао о својој резигнацији и изгубљеним илузијама. Из тог потуцања по крвавим светским ратиштима Црњански се враћа мислима о нужности рушења лажног мита о „вечитим” вредностима грађанске етике.

Упознао се 1920. године са Видом Ружић, ћерком Доброслава Ружића, са којом се венчао 1921. године. Да би дошао до средстава за живот успео је да преко везе новембра 1920. буде постављен за привременог предметног учитеља у Другој мушкој гимназији у Крагујевцу, а онда да истог дана буде разрешен и стављен на располагање.37) На тај начин добијао је плату, а да није радио. Заједно са Видом Ружић отишао је крајем 1920. у Париз, у коме је живело доста његових познаника.38) Обишли су Бретању, а у мају 1921. кренуо је у обилазак Италије, а јула 1921. враћао се преко Јадранског мора у Краљевину СХС.39) У међувремену је објављен његов Дневник о Чарнојевићу. Постављен је у јесен 1921. за суплента на гимназији у Панчеву.40) Студије на Филозофском факултету завршио је октобра 1922.41) Крајем октобра 1922. постављен је за суплента Четврте гимназије у Београду.42) Од краја 1922. писао је путописе и репортаже за „Политику”.43) „Политика” је објавила серију његових чланака о Мађарској, а након тога путовао је и писао путописе из приморја, Баната и других крајева.44) Писао је и за „Време”. Током 1925. почео је да пише Сеобе.45) Писао је путописе и из Италије, са Крфа из Румуније. Професорски испит положио је априла 1926.46) Ушао је у редакцију Српског књижевног гласника. У јесен 1926. заказао је двобој са Тадијом Сондермајером, једним од најугледнијих српских авијатичара.47) Договорили су се да ако неко од њих буде рањен, да то пријаве као незгоду у лову.48) Црњански је промашио противника, а Сондермајер је супротно правилима почео да нишани, па су секунданти прекинули двобој.49)

Књижевно стварање Милоша Црњанског у том периоду било је крупан допринос напору његове генерације да се нађе нов језик и израз за нове теме и садржаје. Говорећи о литерарном програму своје песничке генерације, он је писао: „Као нека секта, после толиког времена, док је уметност занчила разбибригу, доносимо немир и преврат, у речи, у осећају, мишљењу. Ако га још нисмо изразили, имамо га неоспорно о себи. Из маса, из земље, из времена прешао је на нас. И не дà се угушити… Прекинули смо са традицијом, јер се бацамо стрмоглаво у будућност… лирика постаје страсна исповест нове вере.” Потпуно новим стихом и са пуно емоцијалне горчине он је тада казивао свој бунт, опевао бесмисленост рата, јетко негирао видовданске митове и саркастично исмевао заблуду о „златном веку” који је обећаван човечанству. Снагом своје сугестивне песничке речи он је многе вредности грађанске идеологије претварао у рушевине, али на тим рушевинама није могао нити умео да види и започне ново. Црњански је и у стиху и у прози тих поратних година био снажан све док је у њему живео револт на рат.

Године 1927. у „Српском књижевном гласнику” излазе први наставци његовог романа Сеобе.

Дипломатска служба

Слободан Јовановић је сматрао да је добро да млади писци проведу неколико година у иностранству, па је због тога за Црњанског испословао да у јесен 1927. буде постављен на место аташеа за културну пропаганду у посланству у Берлину, код свог пријатеља посланика Живојина Балугџића.50) Слободан Јовановић је сматрао да ће Црњански у Берлину моћи да се у безбрижној атмосфери посвети писању романа.51) Када се Црњански у јесен 1927. појавио у Берлину Балугџић му је рекао да неће имати неког посла, јер писци и нису за неки посао.52) Од 1928. до 1929. био је аташе за штампу при амбасади Краљевине Југославије у Берлину. На његов позив немачку престоницу посетио је његов пријатељ књижевник Вељко Петровић, који је био представљен на састанку немачког ПЕН-клуба.53)

Године 1930. за роман Сеобе добио је награду Српске академије наука. Следећих година путуовао је бродом по Средоземном мору и извештавао из Шпаније. Године 1934. покренуо је лист „Идеје” у коме је између осталог писао о Светом Сави.54) Лист је следеће године престао да излази.

Када се вратио у Београд поново је до 1935. био професор на гимназији. У јесен 1935. прешао је на службу у владином пресбироу.55) У то време председник владе био је Милан Стојадиновић.56) Црњански је постављен за аташеа за штампу у југословенској амбасади у Берлину, у којој је амбасадор био Александар Цинцар-Марковић.57) Из Берлина је писао и билтене за лист Време. У Берлину је био до марта 1938, када је по властитој молби премештен у Рим.58) Био је саветник за штампу у југословенској амбасади у Риму од 2. маја 1938. до 6. априла 1941.59) По избијању Другог светског рата евакуисан је из Рима и преко Мадрида и Лисабона августа 1941. отишао је у Лондон.

Емиграција

Други светски рат и дуги низ поратних година Црњански је провео у емиграцији у Лондону. Одбио је 1945. да се врати у Београд.60) Страховао је да би могао да буде затворен, јер су његови противници Милан Богдановић и Марко Ристић његове „Идеје” прогласили за профашистичко гласило.61) Једно време живео је у Лондону од уштеђевине.62) Неуспешно је покушавао 1946. и 1947. да нађе било какав посао на Универзитету у Ексетеру. Једно време радио је као књиговођа у обућарској радњи у Лондону.63) Након тога прихватио је понуду добротворке леди Пеџет, па се код ње настанио.64) Уз њену помоћ добио је енглеско држављанство.65) Леди Пеџет је била председница Југословенског комитета за помоћ у Лондону, а њен супруг је раније био енглески посланик у Југославији. Црњански се није дуго одржао ни код леди Пеџет, са којом се због нечега свадио.66) Када је остао без посла у обућарској радњи преселио се у сиротињско предграђе Лондона.67) Вида Црњански је за то време као југословенски држављанин примала помоћ од Удружења слободних грађана Југославије.68) Милош Црњански је месец и по дана радио као разносач књига у лондонској књижари, али због повреде ноге напустио је посао.69) Живели су од лутака од крпица, које је Вида Црњански правила за лондонске супермаркете.70) Постао је 1950. лондонски дописник „Ел Економиста”, листа бившег председника владе Милана Стојадиновића.71) На оснивачкој скупштини Удружења српских писаца и књижевника у изгнанству на предлог Слободана Јовановића изабран је 1951. за председника.72) Држао је неколико предавања у удружењу. Захвљујући леди Пеџет путовао је 1952. у Париз, где се срео са Станиславом Краковом и Драганом Аћимовићем.73) Када је део емигрантске штампе изразио сумњу да је комуниста, Црњански је поднео оставку на место председника Удружења српских писаца.74)

Покушаји да нађе посао на некој славистичкој катедри или на Би-Би-Сију пропали су због одређених политичких разлога.75) Нису му веровали. Марко Ристић је објавио есеј Три мртва песника пишући о Полу Елијару, Растку Петровићу и Милошу Црњанском.76) У Енциклопедији Југославије је писао да је читаво књижевно стваралаштво Црњанског садржано у временском периоду од 1917. до 1922.77) По први пут након Другог светског рата суботичка „Минерва” је 1956. објавила његова дела Сеобе и Дневник о Чарнојевићу.78) Исти издавач објавио је 1958. његову драму Конак, о убиству краља Александра Обреновића.79) Драма је нешто касније приказана у Београдском драмском позоришту. Часопис „Књижевност” почео је 1957. да објављује одломак из његове Друге књиге Сеоба.80) У то време завршио је своје дело Код Хиперборејаца.81) Након неколико објављених дела од Црњанског Борислав Михаиловић Михиз је написао да је раније погрешио, када је тврдио да се Црњански брзо исписао.82) Навео је да се појављује један изненађујуће нови Црњански.83) Након објављених књига у Југославији српска и југословенска емиграција почела је да оптужује Црњанског за лојалност комунистичком режиму у Југославији.84) Након приказивања Конака емигрантска штампа је писала да је све то удесила Удба, за коју је Црњански почео да ради.85) У Београду је „Просвета” 1959. објавила његову књигу Итака и коментари са поговором Танасија Младеновића.86) У тој антологији објављена је већина песама из Лирике Итаке.87) Његов пријатељ Драган Аћимовић објавио је 1962. у Јоханесбургу његов Ламент над Београдом.88) У издању Српске књижевне задруге изашла је 1962. из штампе Друга књига Сеоба.89) Излазак Друге књиге Сеоба сматрао се главним догађајем у српској књижевности.90) Средином 1962. објављен је у „Политици” његов интервју, у коме је најавио да жели да напише серију чланака о емиграцији.91) Тај интервју је оштро дочекан од емигрантске штампе, а посебно од „Наше речи” Десимира Тошића.92) Роман Сеобе је 1963. изашао на немачком језику.93) У јесен 1964. на предлог председника владе СР Србије Слободана Пенезића Крцуна код Црњанског је стигао Танасије Младеновић са задатком да га убеди да се врати у Југославију.94) Црњански се сложио да се врати, али није одређен датум повратка.

Повратак у Београд

У Југославију је ушао из Трста у ауту амбасадора Срђана Прице.95) Политика је 25. јула 1965. објавила вест да се Црњански одмара на јадранској обали.96) У Истри се срео са Александром Ранковићем.97) Црњанском су пре доласка у Југославију обећали трособан стан, а до уселења плаћен апартман у хотелу „Ексцелзиор” у Београду.98) Удружени издавачи су 1966. објавили Сабраних дела Црњанског у десет томова.99) Током 1966. у Народном позоришту је одржана премијера његове драме Тесла.100)

У Београду је преминуо 30. новембра 1977. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду.

Према жељи из тестамента Народна библиотека Србије је 1979. примила заоставштину Милоша Црњанског.101)

Дела

Црњански је објавио велики број дела са разним темама и садржајима:

Поезија

  • Лирика Итаке (1918)
  • Одабрани стихови (1954)
  • Ламент над Београдом (1965)

Приповетке

  • Приче о мушком (1924)

Романи

  • Дневник о Чарнојевићу (1921)
  • Сеобе (1929)
  • Друга књига Сеоба (1962)
  • Роман о Лондону (1972)

Мање су позната два предратна романа Милоша Црњанског (прештампавана и после рата) — Кап шпанске крви и Сузни крокодил (недовршен).102) Његово учешће у стварању и објављивању контроверзног романа Подземни клуб (1921) је спорно, као аутор је потписан Харалд Јохансон и постоје мишљења да је у питању превод или псеудоним.103) У последње време су све видљивија настојања да се двотомно дело Црњанског Код Хиперборејаца (жанровски тешко одредиво) стави у равноправан положај са осталим његовим великим романима. Рукопис првог романа Милоша Црњанског — Син Дон Кихотов — нажалост је изгубљен. Писац га је био послао часопису „Бранково коло”. По Роману о Лондону снимљена је 1988. истоимена мини серија.

Драме

  • Маска (1918)
  • Конак (1958)
  • Никола Тесла (1967)

Поред тога, објавио је неколико књига репортажа и две антологије лирике источних народа.

Награда Милош Црњански

Награда се по завештању оснивача Задужбине Милоша Црњанског, Видосаве Црњански, додељује двогодишње од 1981. Задужбина Милош Црњански је добила своје просторије 2013.104) Награда се додељује на дан књижевниковог рођења 26. октобра. Награда се додељује писцу за прву објављену књигу на српском језику. Награда се састоји од новчаног износа од 2000 евра, повеље и медаље са ликом писца.

Једанаести добитник (за 2007. годину) је Милена Марковић за књигу Три драме (Шине, Павиљони и Брод за лутке). Милена Марковић је и аутор сценарија за филм Сутра ујутру.

Литература

  • Радован Поповић, Црњански, документарна биографија, Просвета, НИП Дечје Новине, Београд, 1993.
  • Милош Црњански, Ембахаде I-III, Нолит, Београд, 1983.

Спољне везе

2) , 3) , 4)
Радован Поповић, 1993, стр. 5
5) , 6) , 7)
Радован Поповић, 1993, стр. 8
8) , 9) , 11)
Радован Поповић, 1993, стр. 10
10) , 12)
Радован Поповић, 1993, стр. 11
13) , 14) , 15)
Радован Поповић, 1993, стр. 12
16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21)
Радован Поповић, 1993, стр. 13
22)
Радован Поповић, 1993, стр. 14-15
23)
Радован Поповић, 1993, стр. 15
24) , 25)
Радован Поповић, 1993, стр. 17
26)
Радован Поповић, 1993, стр. 16
27) , 28)
Радован Поповић, 1993, стр. 20
29)
Радован Поповић, 1993, стр. 24
30)
Радован Поповић, 1993, стр. 26
31) , 32) , 33)
Радован Поповић, 1993, стр. 27
34)
Радован Поповић, 1993, стр. 35
35)
Радован Поповић, 1993, стр. 39, 45
36)
Радован Поповић, 1993, стр. 47
37) , 38)
Радован Поповић, 1993, стр. 48
39)
Радован Поповић, 1993, стр. 55
40)
Радован Поповић, 1993, стр. 60
41) , 42)
Радован Поповић, 1993, стр. 71
43)
Радован Поповић, 1993, стр. 73
44)
Радован Поповић, 1993, стр. 73-80
45)
Радован Поповић, 1993, стр. 85
46)
Радован Поповић, 1993, стр. 91
47) , 48) , 49)
Радован Поповић, 1993, стр. 96
50) , 51)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 55
52)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 59
53)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 145
55)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 166
56) , 57)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 168
58) , 59)
Ембахаде I-III, 1983, стр. 297
60) , 61) , 62) , 63)
Радован Поповић, 1993, стр. 158
64) , 65) , 66) , 67) , 68) , 69)
Радован Поповић, 1993, стр. 159
70)
Радован Поповић, 1993, стр. 160
71) , 75)
Радован Поповић, 1993, стр. 161
72)
Радован Поповић, 1993, стр. 162
73)
Радован Поповић, 1993, стр. 164
74)
Радован Поповић, 1993, стр. 165
76)
Радован Поповић, 1993, стр. 166
77)
Радован Поповић, 1993, стр. 176
78)
Радован Поповић, 1993, стр. 173
79)
Радован Поповић, 1993, стр. 174
80)
Радован Поповић, 1993, стр. 179
81)
Радован Поповић, 1993, стр. 181
82) , 83)
Радован Поповић, 1993, стр. 188
84) , 85)
Радован Поповић, 1993, стр. 190
86) , 87)
Радован Поповић, 1993, стр. 191
88)
Радован Поповић, 1993, стр. 207
89)
Радован Поповић, 1993, стр. 215
90)
Радован Поповић, 1993, стр. 216
91) , 92)
Радован Поповић, 1993, стр. 212-214
93)
Радован Поповић, 1993, стр. 218
94)
Радован Поповић, 1993, стр. 237
95) , 96) , 97)
Радован Поповић, 1993, стр. 248
98)
Радован Поповић, 1993, стр. 249
99) , 100)
Радован Поповић, 1993, стр. 252
милош_црњански.txt · Последњи пут мењано: 2023/05/27 15:56