Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
Следећа ревизија
Претходна ревизија
митрополија_новограчаничка [2019/05/24 21:11]
жељко_тодоровић
митрополија_новограчаничка [2019/12/02 21:04] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 1: Линија 1:
 +====== Митрополија новограчаничка ======
 +**Митрополија новограчаничка** (енгл. //​Metropolitanate of New Gracanica//​) (МНГ), некадашњи органски дио [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] од 1984. до 2011. године.
  
 +У периоду од 1984. до 1991. године била је у расколу са [[Српска православна црква|Српском патријаршијом]] и називала се „Слободна српска православна црква”. Митрополија новограчаничка је престала постојати 2011. године након остваривања потпуног црквено-административног јединства СПЦ у дијаспори.
 +
 +===== Историја =====
 +==== Оснивање слободних епархија ====
 +Након подјеле [[Епархија за Америку и Канаду|Америчко-канадске епархије]] (1963) дошло је до суспендовања епископа америчко-канадског Дионисија Миливојевића који није прихватао одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] о стварању три нове епархије (Средњезападноамеричке,​ Западноамеричке и Источноамеричке и канадске). Наиме, епископ Дионисије је сазвао Десети Црквено-народни сабор који је одржан од 10. до 14. новембра 1963. године. На њему је одлучено да се не примају никакве одлуке,​ рјешења,​ наређења и упуства од [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]] из [[Београд]]а док у Југославији влада комунистички режим. Одбачене су све одлуке о суспендовању епископа Дионисија и о подјели Америчко-канадске епархије на три нове. Донесена је одлука да се Епархија америчко-канадска прогласи за слободну и независну и за епископа је изабран архимандрит Иринеј Ковачевић. Затим, марта 1964. године [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] лишио је чина епископа Дионисија и вратио га у ред световњака под именом Драгољуб Миливојевић.(([[http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​Istorija/​IstorijaMiletic/​IstorijaSPC013.htm|Настанак раскола на северноамеричком континенту,​ Историја Српске православне цркве у Аустралији,​ Новом Зеланду и Јужној Африци,​ Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“,​ 2. јануар 2010)]], Приступ 5. септембра 2014.))
 +
 +Након доношења одлука [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] у мају 1963. и марту 1964, које су се тицале епископа америчко-канадског Дионисија Миливојевића,​ дошло је до изјашњавања за и против [[Српска православна црква|Српске патријаршије]] у [[Београд]]у и до прилажења већине црквено-школских општина у Аустралији рашчињеном епископу Дионисију. Затим, октобра 1964. на аустралијски континент је дошао рашчињени Дионисије с главним задатком да своје присталице охрабри и оснује нову епархију. Сазван је Црквено-народни сабор, који је одржан 31. октобра 1964. године. Већином гласова Сабор је одлучио да се оснује //​Слободна српска православна црква — Епархија за Аустралију и Нови Зеланд//,​ а за првог епископа је изабрао архимандрита Димитрија Балаћа.(([[http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​Istorija/​IstorijaMiletic/​IstorijaSPC021.htm|Оснивање епархија,​ Историја Српске православне цркве у Аустралији,​ Новом Зеланду и Јужној Африци,​ Станимир Спасовић и Србољуб Милетић („Светосавље“,​ 2. јануар 2010)]], Приступ 5. септембра 2014.)) Наслиједили су га Петар Банкеровић (1979—1988) и Василије Веиновић (1991—1994).
 +
 +Након оснивања [[Епархија диселдорфска и њемачка|Епархије западноевропске и аустралијске]] на челу са епископом Лаврентијем (Трифуновићем) одржан је расколнички Црквено-народни сабор „делегата српских православних црквених општина из слободних земаља Европе“,​ дана 22. новембра 1969. Учесници су били поборници рашчињеног епископа америчко-канадског Дионисија Миливојевића. Основана је //​Слободна српска православна епархија у Европи//​.((Мемоари владике Лаврентија,​ Сусрети у западној Европи и Аустралији,​ 2007.)) Године 1979. за епископа је изабран Василије Веиновић са сједиштем у Лондону. На том положају је остао до 1991. када је изабран за епископа [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|за Аустралију и Нови Зеланд]],​ а нови епископ за западну Европу је постао Дамаскин Давидовић.
 +
 +==== Оснивање Светог синода ====
 +Слободни епископи америчко-канадски Иринеј Ковачевић,​ аустралијско-новозеландски Петар Банкеровић и западноевропски Василије Веиновић су на Велику Госпојину 28. августа 1983, у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]] код Чикага,​ објавили прокламацију о формирању Архијерејског синода. Затим, у мају 1984. састављен је и //​Пројекат устава Слободне српске православне цркве//​ како би се остварило јединство три слободне епархије ([[Епархија за Америку и Канаду|за Америку и Канаду]],​ [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд|за Аустралију и Нови Зеланд]] и [[Епархија за западну Европу|за западну Европу]]).
 +
 +Манастир [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]] код Чикага,​ ново сједиште Епархије америчко-канадске,​ освећен је 12. августа 1984. Због доласка представника све три епархије била је то истовремено и прилика за сазивање ванредног Црквено-народног сабора,​ који је одржан 10. августа 1984. Епископи и делегати три слободне епархије су једногласно прогласили Слободну српску православну цркву. Једногласно је одобрен и усвојен //​Устав Слободне српске православне цркве//​ и проглашена Митрополија са сједиштем у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]]. Слободни епископ [[Епархија за Америку и Канаду|за Америку и Канаду]] Иринеј Ковачевић је проглашен за митрополита.
 +
 +==== Помирење са Српском патријаршијом ====
 +Раскол са [[Српска православна црква|Српском патријаршијом]] је трајао до 24. априла 1991. године када је дошло до помирења између Слободне српске православне цркве (од тада познате као Новограчаничка митрополија) и [[Српска православна црква|Српске православне цркве]]. Призната је ваљаност архијерејске хиротоније епископа [[Епархија за Америку и Канаду|Епархије за Америку и Канаду]] и митрополита Слободне српске православне цркве Иринеја Ковачевића (од тада митрополита новограчаничког),​ као и слободних архијереја:​ Димитрија Балаћа,​ Петра Банкеровића,​ Василија Веиновића и Дамаскина Давидовића.
 +
 +Архијереји Новограчаничке митрополије од тада су признавали [[Патријарх српски|патријарха српског]] као првојерарха [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] и помињали његово име на свим светим богослужењима,​ а патријарх је додјељивао свето миро и свете мошти митрополиту новограчаничком који их је дијелио осталим архијерејима. Затим, Свети синод Слободне српске православне цркве је преименован у Епископски савјет Новограчаничке митрополије. Нови епархијски архијереји Новограчаничке митрополије су се бирали од [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] између кандидата унијетих у листу кандидата на предлог Епископског савјета Новограчаничке митрополије. Новоизабраног кандидата је хиротонисао [[патријарх српски]]. Администраторе упражњених епархија и администратора Новограчаничке митрополије је постављао [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве]] на предлог Епископског савјета Новограчаничке митрополије.
 +
 +Новограчаничка митрополија се сложила да у сарадњи са Епископским савјетом постојећих епархија [[Српска православна црква у Сјеверној,​ Централној и Јужној Америци|Српске православне цркве у Америци и Канади]],​ као и са епархијама у западној Европи и Аустралији,​ ради на реорганизацији цјелокупне [[Српска православна црква|Српске православне цркве]] ван Југославије како би се постигло пуно литургијско и административно јединство и братско заједништво сагласно канонском предању и поретку Православне цркве.(([[http://​www.svetosavlje.org/​biblioteka/​zakoni/​predlog-o-pomirenju-24-4-1991.htm|Предлог о помирењу између Српске православне патријаршије и Српске православне митрополије новограчаничке („Светосавље“)]],​ Приступ 5. септембра 2014.))
 +
 +У разговорима о помирењу су учествовали:​ митрополит загребачко-љубљански Јован Павловић,​ епископ шумадијски Сава Вуковић,​ епископ нишки [[Патријарх српски Иринеј|Иринеј (Гавриловић)]] и епископ сремски Василије (Вадић) као чланови [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]],​ затим митрополит црногорско-приморски [[Амфилохије (Радовић)]] и епископ бачки [[Иринеј (Буловић)]] као чланови Комисије [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] за проучење ваљаности јерархије Слободне српске православне цркве, те епископ далматински Николај Мрђа, епископ источноамерички Христофор Ковачевић и епископ канадски [[Георгије (Ђокић)]]. С друге стране су учествовали:​ митрополит Иринеј Ковачевић и архимандрит Сава (Јурић),​ те поједина свештена и световна лица из Европе. Потписе на //​[[Предлог о помирењу између Српске патријаршије и Новограчаничке митрополије (1991)|Предлог о помирењу између Српске православне патријаршије и Српске православне митрополије новограчаничке]]//​ су дали митрополит новограчанички Иринеј Ковачевић и АЕМ [[патријарх српски Павле]].
 +
 +===== Епархије =====
 +Митрополију новограчаничку су чиниле три епархије:​ [[Епархија за Америку и Канаду]] (са сједиштем у манастиру [[Манастир Нова Грачаница|Нова Грачаница]],​ Чикаго),​ [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд]] (са сједиштем у манастиру Нови Каленић,​ Канбера) и [[Епархија за западну Европу]] (са сједиштем у Лондону).
 +
 +Прво, [[Епархија за западну Европу]] је престала постојати 1994. након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] о арондацији епархија на територији западне Европе. Основана је нова [[Епархија западноевропска]] од дијелова епархија [[Епархија диселдорфска и њемачка|Средњоевропске]] и [[Епархија британско-скандинавска|Британско-скандинавске]] и [[Епархија за западну Европу|Епархије за западну Европу]] Митрополије новограчаничке. У састав нове епархије ушло је подручје Шпаније,​ Француске,​ Луксембурга,​ Холандије и Белгије.
 +
 +Друго, [[Епархија за Америку и Канаду]] је престала постојати након одлуке [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора Српске православне цркве]] од 21. маја 2009. године о арондацији епархија.(([[http://​www.spc.rs/​sr/​odluka_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve_o_arondaciji_eparhija|Одлука Светог архијерејског сабора Српске православне цркве о арондацији епархија („СПЦ“,​ 4. јун 2009)]], Приступ 5. јуна 2019.))
 +
 +Треће, [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд]] је престала постојати 2011. након сједињавања ове епархије са [[Епархија аустралијско-новозеландска|Епархијом аустралијско-новозеландском]] у нову јединствену [[Митрополија аустралијско-новозеландска|Митрополију аустралијско-новозеландску]].
 +
 +===== Митрополити =====
 +  * Иринеј Ковачевић
 +  * [[Патријарх српски Павле]]
 +  * [[Патријарх српски Иринеј]]
 +
 +===== Сродни чланци =====
 +  * [[Предлог о помирењу између Српске патријаршије и Новограчаничке митрополије (1991)]]
 +  * [[Епархија за Америку и Канаду]]
 +  * [[Епархија за Аустралију и Нови Зеланд]]
 +  * [[Епархија за западну Европу]]
Штампање