Михаило Гавриловић
Михаило Гавриловић (Алексинац, 8. мај 1869 — Лондон, 1. новембар 1924), српски историчар и државник, управник Државног архива (Београд), опуномоћени министар и посланик Краљевине Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону.
Живот и рад
Основну школу је завршио у Књажевцу, гдје је започео и гимназију, коју завршава у Нишу. Филозофски факултет Велике школе (смјер историјско-филолошки) похађа 1887—1891. Након завршених наука је постао предавач на учитељској школи у Нишу. Након полагања професорског испита 1891. постао је 1892. професор исте школе и гимназије у Нишу.
Године 1893. министарство просвјете га шаље у Париз гдје изучава историју, посебно средњи вијек. Студије завршава са дисертацијом о средњевјековној Француској Etude sur le traite de Paris de 1259 entre Louis IX, roi de France, et Henri III roi d'Angleterre (1899).
Након повратка у Србију постао је управник Државног архива у Београду, који је морао из темеља преуредити. Затим се предао истраживању прошлости Србије 19. вијека, нарочито владе Милоша Обреновића. Проучавао је и стране архиве из тог раздобља, па је издао дјело Исписи из француских архива (1904). Његова истраживања су била темељна и свеобухватна. Велико дјело о Милошу Обреновићу је остало недовршено, пошто је 4. књига уништена током Првог свјетског рата. У том дјелу је детаљно описао Милошеву владавину, указујући на добре стране кнежеве вањске и слабости унутрашње политике.
Године 1910. напустио је Државни архив и постао је опуномоћени министар и посланик Краљевине Србије на Цетињу. Године 1914. постаје посланик у Ватикану, гдје се бавио и скупљањем историјске грађе. Године 1917. постављен је за посланика у Петрограду, али није преузео дужност због револуције. Године 1918. био је заступник министра вањских послова, а 1919. постао је посланик Краљевине СХС у Лондону. Као дипломат је био јако цијењен због учености, разборитости и друштвеног такта.
Осим дисертације, важнији радови су му:
- Српски покрет и руско-француски односи од 1804 до 1807
- Спољашња политика Србије у 19. веку
- Ичков мир
- Српска депутација у Цариграду 1827
- Мисија Димитрија Давидовића у Цариграду 1830
- Српска емиграција и Бечки Конгрес 1814-1815
- Смрт Младена Миловановића
- Милош Обреновић и Вук Стеф. Караџић
- Суспендовање првога српског устава фебруар-март 1835 год.
- Исписи из француских архива
- Кнез Милош Обреновић, 1-3, (1908-1912)
- The early diplomatic relations of Great Britain and Serbia (1922)
Академик
Прави је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1914. до 16. јуна 1919, када је примљена к знању његова оставка на чланство. Приступну беседу није одржао.
Литература
- Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (Н. Радојчић).
- Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4
- Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 325–326 (Р. Љушић).
- Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 592 (Д. Илић).
Спољне везе
- https://www.academia.edu/8847894/Михаило_Гавриловић_-_научник_дипломата_и_први_српски_државни_архивар
Mihailo Gavrilovic