Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
михаило_гавриловић

Михаило Гавриловић

Михаило
Гавриловић
михаило_гавриловић.jpg
Рођење:
8. мај 1868.
Алексинац,
Кнежевина Србија

Смрт:
1. новембар 1924.
Лондон,
Велика Британија

Познат као:
историчар и политичар

Михаило Гавриловић (Алексинац, 8. мај 1869 — Лондон, 1. новембар 1924), српски историчар и државник, управник Државног архива (Београд), опуномоћени министар и посланик Краљевине Србије на Цетињу, у Ватикану и Лондону.

Живот и рад

Основну школу је завршио у Књажевцу, гдје је започео и гимназију, коју завршава у Нишу. Филозофски факултет Велике школе (смјер историјско-филолошки) похађа 1887—1891. Након завршених наука је постао предавач на учитељској школи у Нишу. Након полагања професорског испита 1891. постао је 1892. професор исте школе и гимназије у Нишу.

Године 1893. министарство просвјете га шаље у Париз гдје изучава историју, посебно средњи вијек. Студије завршава са дисертацијом о средњевјековној Француској Etude sur le traite de Paris de 1259 entre Louis IX, roi de France, et Henri III roi d'Angleterre (1899).

Након повратка у Србију постао је управник Државног архива у Београду, који је морао из темеља преуредити. Затим се предао истраживању прошлости Србије 19. вијека, нарочито владе Милоша Обреновића. Проучавао је и стране архиве из тог раздобља, па је издао дјело Исписи из француских архива (1904). Његова истраживања су била темељна и свеобухватна. Велико дјело о Милошу Обреновићу је остало недовршено, пошто је 4. књига уништена током Првог свјетског рата. У том дјелу је детаљно описао Милошеву владавину, указујући на добре стране кнежеве вањске и слабости унутрашње политике.

Године 1910. напустио је Државни архив и постао је опуномоћени министар и посланик Краљевине Србије на Цетињу. Године 1914. постаје посланик у Ватикану, гдје се бавио и скупљањем историјске грађе. Године 1917. постављен је за посланика у Петрограду, али није преузео дужност због револуције. Године 1918. био је заступник министра вањских послова, а 1919. постао је посланик Краљевине СХС у Лондону. Као дипломат је био јако цијењен због учености, разборитости и друштвеног такта.

Осим дисертације, важнији радови су му:

  • Српски покрет и руско-француски односи од 1804 до 1807
  • Спољашња политика Србије у 19. веку
  • Ичков мир
  • Српска депутација у Цариграду 1827
  • Мисија Димитрија Давидовића у Цариграду 1830
  • Српска емиграција и Бечки Конгрес 1814-1815
  • Смрт Младена Миловановића
  • Милош Обреновић и Вук Стеф. Караџић
  • Суспендовање првога српског устава фебруар-март 1835 год.
  • Исписи из француских архива
  • Кнез Милош Обреновић, 1-3, (1908-1912)
  • The early diplomatic relations of Great Britain and Serbia (1922)

Академик

Прави је члан Српске краљевске академије (Академије друштвених наука) од фебруара 1914. до 16. јуна 1919, када је примљена к знању његова оставка на чланство. Приступну беседу није одржао.

Литература

  • Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, Београд, 1924.1 (Н. Радојчић).
  • Енциклопедија Југославије, Загреб, 1955–1971. 4
  • Енциклопедија српске историографије, С. Ћирковић и Р. Михалчић, Београд, 1997. 325–326 (Р. Љушић).
  • Српски биографски речник. Матица српска 2004 2, 592 (Д. Илић).

Спољне везе


Mihailo Gavrilovic

михаило_гавриловић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 18:35