Михаило Јарошенко
Михаило Симонович Јарошенко
Рођење: 17. септембар 1893. Белгород, Царска Русија Смрт: 15. јул 1936. Љубљана, Краљевина Југославија Познат као: пилот

Михаило Јарошенко (рус. Михаило Симонович Ярошенко) (1893—1936), пилот, и то један од тројице првих пилота у првој југословенској авио-компанији Аеропут.¹⁾²⁾

Рођен је 17. септембра 1893. године у месту Белгороду, Царска Русија. Основну школу и реалку је завршио у родном месту, а агрономију у Харкову. Почетком светског рата као добровољац упућен је у Француску да учи пилотажу и аеронаутику. Био је годину дана и у Енглеској, а у Русију се враћа 1917. као официр. Активно је учествовао у грађанском рату на страни белогардејаца и био је рањаван. Пре доласка црвеноармејаца у Харков он је авионом побегао из њега. У току револуције му је страдао отац, а о судбини мајке и брата ништа није знао. У Југославију је дошао са првом групом руских избеглица 1920. године. Са породицом се настањује у Земуну где живи до краја живота.

За време првог светског рата летео је у Француској, Енглеској и Русији. У ратним операцијама је учествовао све до 1920. године када одлази у Југославију.

Доласком у Југославију 1920. одмах је примљен у војно ваздухопловство. У то време југословенском војном ваздухопловству су били потребни стручњаци свих струка и профила па пошто је био добар и искусан пилот ангажован је као пилот и наставник летења по уговору. У војном ваздухопловству Краљевине Југославије ради све до 1927. године када прелази у Аеропут. Михаило Јарошенко преласком у цивилне саобраћајне пилоте је преведен у резервни састав војске, тако да је био резервни официр Војног ваздухопловства Краљевине Југославије (ВВКЈ) и поред свих својих летачких обавеза у Аеропуту, одржавао је тренажу и на ратним авионима до краја свог живота.³⁾

Одмах по оснивању Аеропута 1927. године ово друштво је ангажовало за прве пилоте руске ветеране Владимира Стрижевског, Михаила Јарошенка и Виктора Никитина. Било је то за њих искушење летачке професије, авион постаје нешто више од до тада провереног борбеног средства, постаје путничко средство које путницима треба да обезбеди сигурност, тачност, редовност и удобност. Из године у годину нижу се сати и километри саобраћајног пилота М. Јарошенка који је као и остали пилоти друштва готово стално на аеродрому, око авиона или у ваздуху. Искушења је били много, у релативно крхким авионима, сложеним временским условима, уз навигационе и друге недаће путнички летови су били права авантура. Пилоти су морали да рачунају са многим факторима који им често нису ишли у прилог. У току рада код Аеропута у коме је провео пуних девет година, М. Јарошенко је прелетео 750.000 километара што је за то време био веома велики успех.⁴⁾

Као врсни летач и заљубљеник у плаве висине, М. Јарошенко се радо одазивао позивима да лети за потребе Аероклуба, који је у то време интензивно радио на популаризацији ваздухопловства. Познат је био по томе што је извршио први лет нашим првим цивилним авионом, којег је набавио 1923. скопски аероклуб. На јавним приредбама пилотирао је спортским авионима и био веома омиљен у Јужној Србији, где је вршио пропагандне летове. Често је на оваквим приредбама обављао такозвана „ваздушна крштења”, возећи авионом по први пут оне који су се одважили да то и искусе. У току свог пилотског стажа готово да није било авиона на нашем небу тога доба којим није летео М. Јарошенко, било као: војни пилот и наставник летења, пробни пилот Икаруса, члан Аероклуба или саобраћајни пилот Аеропута, то је једноставно тада била неминовност, јер је пилота било веома мало.

Авионска несрећа путничког авиона Аеропута типа Спартан Крузер под називом „Ниш” регистарских ознака YU-SAP догодила се на редовној линији Љубљана—Сушак у среду 15. јула 1936. године, у 5 ч 50 мин ујутру непосредно по узлетању авиона са аеродрома у Љубљани. Тромоторни авион је по реду летења требало да полети у 5:30 часова али је сачекао на писти два путника који су каснили на лет. Тог јутра је била над аеродромом густа магла која се полако дизала. У 5 ч 45 мин авион је узлетео са 15 минута закашњењења. Сама магла се пре узлетања била подигла тако да су се стекли услови за лет. Међутим, одмах након узлетања, чим се подигао на већу висину авион је био склопљен облацима магле која се дизала. При покушају надлетања првог брда, које се налазило три километра јужно од аеродрома, авион је у условима слабе видљивости закачио стајним трапом неколико јела над шумом, да би се потом уз страховит трасак обрушио на брдо Головца код села Хрушчица на само пет километара од центра Љубљане. У авиону је било седам лица, два члана посаде и пет путника. Сва лица у авиону су на месту погинула. Посаду авиона сачињавали су пилот Михаило Јарошенко и радио-телеграфиста Томислав Анушић.

Званично сопштење о несрећи које преноси Политика од 16. јула 1936. године, страна 12, гласи: „…Атмосферске прилике 15. ов. м. када се десио несрећан случај са авионом YU-SAP, биле су повољније него у већини дана у току јуна и јула месеца. Авион и мотори били су потпуно исправни, пробани пре лета и снабдевени свима потребним документима и уређајима. Авион YU-SAP набављен је 1935. године и најновији је од серије типа „Спартан“ који су у употреби у друштву „Аеропут“ у току три године. Пилот Михаило Јарошенко у служби је „Аеропута“ од оснивања друштва. Он је у служби „Аеропута“ извршио у редовном саобраћају 750.000 километара, без иједног најмањег удеса и квара и спадао је у ред најбољих и најискуснијих пилота. Поводом несрећног удеса авиона YU-SAP ваздухопловна комисија, одређана од стране Команде ваздухоплоовства извршила је увиђај на лицу места и констатовала је да је до овог случаја дошло несрећним стицајем околности и нарочитих атмосферских прилика. Пилот који је полетео са аеродрома, пошто је магла била осетно слабија но других дана, узео је курс према Сушаку. Међутим, при самом надлетању брда, са јужне стране аеродрома, а на даљини од три километра, био је изненада склопљен облацима и маглом која се дизала, и тога трагичног тренутка закачио је стајним трапом врх једне врло високе јеле, што је проузроковало несрећу.” (Из канцеларије одељења за цивилно ваздухопловство Штаба ваздухопловства војске В. Ц. Бр.33-81 од 15. јула 1936.)

Пилот Михаило Јарошенко је сахрањен на земунском православном гробљу покрај свог колеге и друга Виктора Никитина 17. јула 1936. године уз све почасти које му припадају као угледном грађанину, војнику, пилоту и човеку.⁵⁾

• Тадија Сондермајер
• Владимир Стрижевски
• Виктор Никитин

1. Микић, Сава Ј. (1933). Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
2. Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан; (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2
3. Оштрић, Шиме; Јанићијевић, Душан-уредник (1994). Руси без Русије - Српски Руси. Београд - Беочин: Дунај & Ефект. ISBN 86-82465-02-7
4. Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007). Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9.
5. Крунић, Чедомир; (2010), Цивилно ваздухопловство Краљевине Југославије Прва књига, Београд, Издање аутора, ISBN 978-86-901623-3-8.
6. Димитријевић, Бојан; П.Миладиновић, М.Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
7. Политика 16.07.1936. страна 11 и 12.
8. Политика 17.07.1936. страна 9 и 10.
9. Политика 18.07.1936. страна 10 и 11.

1. http://www.vazduhoplovnetradicijesrbije.rs/index.php/biografije/86-mihailo-jarosenko

Mihailo Jarosenko