Михат Томић и паша од Требиња је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846.

0001    Књигу пише паша од Требиња,

0002    Па је шаље у племе Дробњаке

0003    А на име Милутину кнезу:

0004    „Море чу ли, Милутине кнеже!

0005    „Купи мене два товара вина,

0006    „А и трећи бијеле ракије,

0007    „И испеци тридесет овновах,

0008    „И направи тридесет одајах,

0009    „И ти скупи тридест ђевојаках,

0010    „Мене паши Ружицу ђевојку.”

0011    Кад је кнеза књига допанула,

0012    И он виђе, што му књига пише,

0013    Од књиге се љути узмучио;

0014    Но га пита вјереница љуба:

0015    „А што ти је, драги господару?”

0016    Све ој кнеже по истини каже.

0017    Но му вјерна љуба бесједила:

0018    „А не бој се за то, ако Бог да!”

0019    Па је ситну књигу написала,

0020    Те је посла Томића Михату:

0021    „Мили куме, Томића Михате!

0022    „Доведи ми тридесет хајдуках,

0023    „Шњима ходи на моје дворове,

0024    „Е ј’ уљега’ паша од Требиња,

0025    „Уљега’ је у племе Дробњаке,

0026    „Те он купи данке и харача,

0027    „Па и то му јоште доста није,

0028    „Већ ђевојке љуби на срамоту;

0029    „Но ти дођи и доведи друштво,

0030    „Не би ли му погубио главу.”

0031    Кад Михата књига допанула,

0032    И кад виђе, што му књига каже,

0033    С хајдуцима у дробњаке пође,

0034    Докле дође кнезу на дворове.

0035    Но га дивно кума дочекала,

0036    Све му млада за пашу кажује,

0037    У то скочи тридесет хајдуках,

0038    Направише тридесет одајах,

0039    А по селу рухо покупише,

0040    Обуче се тридесет хајдуках,

0041    Сваки пође у своју одају;

0042    Кнез испече тридесет овновах.

0043    А кад дневи око подне било,

0044    Али паша са Турцима дође,

0045    Дробњаци га дивно дочекали,

0046    Разредише Турке по одајах;

0047    Но уљезе паша код Михата.

0048    Дивно ли се Михат увијаше!

0049    А пољепше од сваке невјесте.

0050    Пред пашом је овца испечена,

0051    На њу Туре не обрће главе,

0052    Но све гледа оком на Михата,

0053    Па Михату ријеч говорио:

0054    „О Ружице Милутина кнеза!

0055    „Распучи ми ковче на чакшире.”

0056    Но се дивно Михат увијаше,

0057    Распучи му ковче на чакшире;

0058    Но не може Туре дочекати,

0059    Већ му врже у њедрима руке,

0060    Те он тражи дојке у ђевојке.

0061    Но му Михат ријеч говорио:

0062    „Пружи, пашо, понапријед руке,

0063    „А да видиш какве су ту дојке!”

0064    Мало шену понапријед руке,

0065    Али нађе двије пушке мале;

0066    Тадер скочи од земље на ноге,

0067    И хоћаше избјежат’ на врата,

0068    Но му не да Томићу Михате,

0069    Већ упали двије пушке мале,

0070    У пашино срце опалио,

0071    Пос’јече му главу од раменах.

0072    А да ти је, друже, послушати,

0073    Ка’ хајдучке пушке запуцаше,

0074    По одајах бију пашајлије!

0075    Сваки свога пос’јече Турчина,

0076    И узе му благо и оружје.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке средњијех времена, књига трећа 1846. Исто издата и у Београду, 1988.

Mihat Tomic i pasa od Trebinja