Михајло Петровић (пилот)
Михајло Петровић (Влакча, Крагујевац, 14. јун 18841) — Барбалуши, Скадар, 7. март 1913),2) српски пилот са пилотском дозволом број 1. Први је српски пилот који је изгубио живот на борбеном задатку.3)4)5)
Биографија
Основну школу је завршио у свом селу Влакча, округ Крагујевачки. Војну занатску школу у Крагујевцу је уписао 1897. године, а 1902. покушао је да се упише у неку од војних академија у Ст. Петербургу у Русији. У томе није успео, па се 1903. вратио у Србију и пријавио се за подофицирску артиљеријску школу. После двогодишњег школовања 21-годишњи водник је 1905. распоређен у Гардијски артиљеријски пук у Нишу. Наредник је постао 1910. године у гарнизону Београд.
Када је српска војска 1912. позвала добровољце да се пријаве за обуку за пилоте, међу њима је био наредник Михајло Петровић. После успешно положених испита као и медицинских прегледа послат је у једној од првих група у Француску на обуку за пилота.
У Француској је крајем маја пошао у Фарманову (Farman) пилотску школу у Етампу (Etamps). После двадесет дана обуке као први у групи извршио је свој први самостални лет. После успешног завршетка обуке 22. и 23. јуна 1912. успешно полаже завршне испите (месец дана пре осталих из групе) и тако постаје први српски пилот авиона са дипломом. Имао је међународну пилотску лиценцу ФАИ број 979, а српску број 1.
Први балкански рат је започео 8. октобра 1912. године. По повратку у земљу наредник пилот Михајло Петровић је распоређен на први војни аеродром у Нишу, на Трупалском пољу. 12 авиона — мешавина Блериоових моноплана и двокрилаца Хенри Фармана HF-20 су састављени до краја децембра. Јануар 1913. искоришћен је за тренажне летове. Након краћег навикавања на свој авион Фарман HF-20, који је имао другачије летне карактеристике од авиона на којем је прошао обуку у Француској, наредник Михајло Петровић распоређен је у састав новооснованог Приморског аеропланског одреда чији је први борбени задатак био да пружа ваздушну подршку црногорским трупама које су опседале Скадар.
Приморски аероплански одред је био састављен од 4 авиона и 5 српских и два страна искусна пилота који су унајмљени како би помогли неискусним српским пилотима. На авионима су за ту прилику са доње стране крила и на вертикалном стабилизатору (кормилу правца) нафарбане заставе Краљевине Србије.6)7)
Погибија
По доласку у рејон дејстава одред је био стациониран на привременом аеродрому у близини села Барбалуши. Након што су авиони склопљени, 7. марта (по старом календару) су обављени и први летови који су прошли без проблема. После поручника Станковића, на ред је дошао и наредник Петровић који је узлетео у свом авиону типа Фарман. Петровић је направио круг изнад села Меглуши и Бушати, на висини од око 1.500 m. На прилазу аеродрому, угасио је мотор и почео са припремама за слетање. Међутим, у том тренутку његов авион је погодила снажна ваздушна струја због чега је авион нагло успорио, а затим се преврнуо. Наредник Петровић избачен је из авиона на висини од око 1.000 m и није преживео пад. Његов авион је тешко оштећен приликом удара у земљу, тако да се више није могао поправити.
Наредник Михаило Петровић је сахрањен код цркве у селу Барбалуши 21. марта 1913. године. По завршетку балканских ратова, 28. априла 1914, његови посмртни остаци пренети су на Цетиње и најсвечаније сахрањени уз највише војне почасти. Залагањем Михаиловог брата, артиљеријског потпуковника, Живана Петровића, 1. октобра 1931. његови посмртни остаци су пренети у Београд и сахрањени у породичну гробницу, уз војне почасти и присуство родбине и бројних ваздухопловаца. На гробљу је подигнут и леп споменик. На Михаиловој родној кући, у селу Влакча, постављена је спомен-плоча, да нас подсећа на овог храброг пилота.8)9)
Сродни чланци
Литература
- Зборник радова,Српска авијатика 1912—1918, МЈВ-Београд, 1993. ISBN 978-86-901403-1-Х
- Микић, Сава Ј. (1933), Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорић.
- Димитријевић, Бојан; П. Миладиновић, М. Мицевски; (2012). Краљевско Ваздхопловство - Војно ваздухопловство Краљевине СХС/Југославије 1918-1944. Београд: Институт за савремену историју. ISBN 978-86-7403-169-8.
- Борис Циглић, Крила Србије Ваздухопловна команда и авијатика српске војске 1912 – 1920, Београд, 2009., Инфинитас д.о.о, ISBN 978-86-6045-005-2.
- Јанић, Чедомир; (2003) Век авијације - [илустрована хронологија]. Беочин: Ефект 1. ISBN 86-84905-00-8.
- Модли Зоран; (2012) Пилотска књига - водич кроз основну школу летења, Београд, Младинска књига, ISBN 978-86-7928-374-0
Спољне везе
Mihajlo Petrovic (pilot)