Мојсије Путник
Рођење: 5. април 1728. Нови Сад, Хабзбуршка монархија Смрт: 9. јул 1790. Беч, Хабзбуршка монархија

Мојсије Путник (Нови Сад, 25. март/5. април 1728 — Беч, 28. јун/9. јул 1790), митрополит карловачки од 1781. до 1790. године. Био је владика бачки од 1757. до 1774, а владика темишварски био је од 1774. до 1781.

Мојсије Путник је рођен као Василије Путник на Благовести 25. марта/5. априла 1728. године у Новом Саду од оца Алексе и мајке Миле.¹⁾²⁾³⁾ Породица Путник била је стара српска племићка породица.⁴⁾ Мојсијев брат Аврам Путник (1732—1795) постао је генерал-мајор у аустријској војсци.⁵⁾ Мојсије Путник је најпре завршио нижу основну школу, па онда граматикалну латинску школу.⁶⁾ Богословну школу завршио је у Новом Саду.⁷⁾ За ђакона га је 1746. рукоположио патријарх Арсеније IV Јовановић Шакабента, а за архиђакона рукоположио га је митрополит Павле Ненадовић.⁸⁾ Замонашио се 1749. у манастиру Раковцу.⁹⁾ Постављен је 1753. за презвитера и протосинђела.¹⁰⁾ Унапређен је 1754. за архимандрита манастира Раковца.¹¹⁾ Као архимандрит боравио је једно време у великоварадској епархији и ту се борио против унијаћења православних Румуна, на чему је навелико радила католичка црква у спрези са државом.¹²⁾ Са својом речитошћу и умереним тактом успео је не само да задржи даљње ширење уније, него је и многе унијате вратио на православље.¹³⁾

Посвећен је 1757. године за бачког епископа.¹⁴⁾ Као епископ наставио је просветни рад владике Висариона Павловића.¹⁵⁾ Завео је у Новом Саду богословну школу, у којој је учитељ био Јован Рајић.¹⁶⁾ Својим средствима издржавао је богословну школу.¹⁷⁾ Подржавао је поред тога и латинословенске школе.¹⁸⁾ Важност тих школа је што су ученици тих школа знали латински, па су те школе образовале Србе за способне чиновнике.¹⁹⁾ Бринуо се о бољем образовању свештенства.²⁰⁾ Спасао је Нови Сад од уништења 1770. године за време велике поплаве.²¹⁾ Након велике поплаве, у којој је унштено више од пола кућа, он је организовао да се помаже онима, који су били поплављени.²²⁾ Становништво је намеравало да заувек напусти Нови Сад, али он је својим новчаним средствима помагао поплављенима да започну нови живот испочетка.²³⁾ Давао је помоћ не правећи разлику у вери, па је јеврејској општини дао 400 форинти, како би се зауставило исељавање.²⁴⁾ По својој молби прешао је 1774. године за темишварског епископа.²⁵⁾ Приликом његовог одласка у Темишвар Новосађани су га свечано испратили, многи чак до Бечеја.²⁶⁾ Као темишварски епископ први је добио чин тајног царског саветника.²⁷⁾ Био је први од српских епископа у Војводини, који је добио тај наслов.²⁸⁾

На народном сабору у Сремским Карловцима једногласно је изабран 10/21. јуна 1781. године за митрополита карловачког и српског архиепископа.²⁹⁾³⁰⁾ Поднео је Бечу предлог да се у Темишвару отвори православна семинарија, односно високу богословну школу за Србе и Румуне.³¹⁾ Тражио је да му се одобри план и додели потребна зграда.³²⁾ Када су од њега тражили додатна објашњења обратио се Јовану Рајићу, који је тада би архимандрит манастира Ковиља.³³⁾ Међутим власт је стално одлагала дозволу за изградњу високе богословне школе у Темишвару.³⁴⁾ Та школа није никад отворена у Темишвару, него је нешто касније отворена у Сремским Карловцима.³⁵⁾

Његовим залагањем почео је процес отварања народних школа у Горњој Крајини, што до тада није био случај.³⁶⁾ До тада је у Горњој Крајини била само једна школа у Медку.³⁷⁾ Изборио се 1783. за духовну јурисдикцију над православнима у Буковини и Ердељу.³⁸⁾ Био је вероватно један од првих Срба, који су основали стипендијски фонд.³⁹⁾ Завештао је просветни фонд за 4 стипендије.⁴⁰⁾ Добио је 1790. позив за Угарски сабор, што је био први такав случај након добијања српских привилегија.⁴¹⁾ Изненада је умро 28. јуна/9. јула 1790. године у Бечу.⁴²⁾ Умро је у Бечу управо у време када је радио на узакоњењу српских народних привилегија мађарским уставом и да издејствује да Срби добију учешће у грађанским правима.⁴³⁾ Због свега тога у Бечу је тражио дозволу за сазивање народно-црквеног сабора у Темишвару.⁴⁴⁾ Сава Текелија је био уверен да је отрован.⁴⁵⁾

• Ђоко Слијепчевић, Историја Српске православне цркве, I, Београд, 2002.
• Сава Вуковић, Српски јерарси : од деветог до двадесетог века, уредник Јанко Брајковић, Евро, Београд, 1996, ИСБН 929:262.1
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 3, Београд, 1929, стр. 739
• Карловачка Митрополија – емисија 05: Митрополит Мојсије Путник, уредник Петар Ђурђев, Радио Беседа, Београд, 10. фебруар 2014.

Mojsije Putnik