Невјера љубе Марка Краљевића је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Краљевић Марко дознаје од мајке да га љуба Анђелија вара са Дуком Сенковићем. То он провјери на неколико начина, и када се увјери да је заиста тако, тражи од Анђелије да му донесе украшену сабљу. Ова му је доноси, мислећи да ће даровати Дуку који је са другом господом на вечери. Марко му међутим одсјече главу, и каже Анђелији да сад љуби кога год хоће.

0001    Опраља се Краљевићу Марко,

0002    Опраља се на цареву војску,

0003    Ал’ беседи мила стара мајка:

0004    ”Ао Марко, моје дете драго,

0005    ”Ти с’ опраљаш на цареву војску,

0006    ”А на киме мене наручујеш? ”

0007    Ал’ беседи Краљевићу Марко:

0008    ”Ој старице, моја мила мајко,

0009    ”На коме би тебе оставио?

0010    ”С мојом љубом, а у твоји двори,

0011    ”С мојом љубом, а твојом снашицом. ”

0012    ”Ао Марко, моје дете драго,

0013    ”Сна ми љуби Дуку Сенковића,

0014    ”Сна га љуби, на те и не гледи:

0015    ”Ако л’, сине, томе не верујеш,

0016    ”Ти зготови госпоцку вечеру,

0017    ”Сву господу зови на вечеру,

0018    ”А не зови Дуке Сенковића,

0019    ”Оће л’ га се снаја усетити. ”

0020    То је Марко послушао мајку,

0021    Зготовио госпоцку вечеру,

0022    Сву господу зове на вечеру,

0023    А не зове Дуке Сенковића.

0024    Ал’ беседи Анђелија љуба:

0025    ”Господару, Краљевићу Марко,

0026    ”Шта је теби Дука учинио,

0027    ”те ти Дуке не зва на вечеру? ”

0028    Ал’ беседи Краљевићу марко.

0029    ”Иди, љубо, те дуку дозови,

0030    ”Ја за Дуку и заборавио. ”

0031    Љуба иде да Дуку дозове,

0032    Марко оде горе на чардаке.

0033    Дука спава на своме чардаку,

0034    Три пут га је млада пољубила.

0035    Докле она Дуку пробудила,

0036    И четврти пут на Маркови врати.

0037    Она мисли нитко је не гледа,

0038    Гледао је господару Марко.

0039    Кад су они вечер вечерали,

0040    Сву господу даривао Марко,

0041    Не дарује Дуке Сенковића.

0042    Ал’ беседи Анђелија љуба:

0043    ”Господару, Краљевићу Марко,

0044    ”Шта је теби Дуак учинио,

0045    ”Те ти ниси њега даривао? ”

0046    Ал’ беседи Краљевићу Марко:

0047    ”Иди, љубо, горе на чардаке

0048    ”Тамо има до две бритке сабље,

0049    ”Једна јесте од двадес дуката,

0050    ”Друга јесте од тридес дуката,

0051    ”Да дарујем Дуку Сенковића. ”

0052    Она оде горе на чардаке,

0053    Па не носи ону од двадесет,

0054    Веће носи ону од тридесет,

0055    Не би л’ Дуки што год више било.

0056    Узима је Краљевићу Марко

0057    Па је Дуки оцекао главу.

0058    ”Љуби, љубо, кога теби драго. ”

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

Nevjera ljube Marka Kraljevica