Николај Депрерадовић

Николај Депрерадовић
Николај Ивановић Депрерадовић
Рођење: 13. октобар 1767. Царска Русија Смрт: 16. децембар 1843. Санкт Петербург, Царска Русија

Николај Ивановић Депрерадовић или Никола Ивановић Прерадовић (13. октобар 1767 — Санкт Петербург, 16. децембар 1843), руски коњички генерал и генерал-ађутант. Пореклом је био Србин из граничарске породице, која се средином 18. века доселила у Славеносербију. Истакао се у Наполеонским ратовима.

Биографија

Порекло

Николај Ивановић Депрерадовић је рођен 13. октобра 1767.¹⁾²⁾ Прерадовићи су 1722. добили аустријско племство.³⁾ Николајев деда Ранко или Рајко (Родион) Прерадовић био је Србин и потпуковник аустријске војске, а у Русију је прешао 1752. године и напредовао до чина генерал-мајора.⁴⁾ Николин отац Иван Родионовић Депрерадовић постао је генерал-мајор руске војске.⁵⁾ Командовао је коњичким пуковима, формираним од Срба досељених у Русију.⁶⁾ Николин стриц Георгиј Родионовић Депрерадовић је такође добио чин генерал-мајора.⁷⁾

Војна каријера

Николај Ивановић Депрерадовић је детињство провео у Новоросијску, где се и образовао.⁸⁾ Био је кадет у Волошком хусарском пуку, а 1782. прекомандован је у Украјински хусарски пук, са којим је учествовао у походу на Пољску.⁹⁾ Након тога унапређен је у поручника.¹⁰⁾ Прекомандован је 1787. у Смоленски драгунски пук, у коме је са малим прекидом остао десет година.¹¹⁾ За време Руско-турског рата 1787—1791. учествовао је у бици код Каушана и у освајању Акермана и Бендера.¹²⁾ Након тога унапређен је у чин капетана, па је 1792. и 1794. учествовао у рату у Пољској.¹³⁾ Унапређен је 1798. у чин пуковника и прекомандован је у гардијски хусарски пук.¹⁴⁾ Учествовао је у завери, у којој је 11. марта убијен цар Павле I Петрович.¹⁵⁾

У Наполеонским ратовима

Унапређен је маја 1803. у чин генерал-мајора и постављен је за команданта гардијског пука тешке коњице.¹⁶⁾ Његов пук истакао се новембра 1805. у бици код Аустерлица, када су снажним нападом спасили гардијску пешадију, а Депрерадовић је онда био одликован Орденом Светог Ђорђа 3. степена.¹⁷⁾ Учествовао је у рату против Наполеонове Француске и 1806. и 1807. године.¹⁸⁾ У јануару 1812. одликован је Орденом Св. Ане 1. степена и постављен је за команданта целе коњичке гарде.¹⁹⁾ За време Наполеонове инвазије Русије 1812. учествовао је у биткама код Витепска, Смоленска, Тарутина, Взјамом и Красним, а онда је гањао непријатеља не само до граница Русије, него и ван граница.²⁰⁾ Учествовао је у Рату шесте коалиције и у Рату седме коалиције 1813. и 1814.²¹⁾ Истакао се августа 1813. у бици код Кулма, па је након тога унапређен у генерал-потпуковника.²²⁾ Учествовао је 25. марта 1814. у бици код Фер-Шампеноаза, када је његова дивизија решила исход битке.²³⁾

Промовисан је 1819. године у генерал-ађутанта.²⁴⁾ Постао је децембра 1821. командант 1. резервног коњичког корпуса.²⁵⁾ На дан круснисања цара Николаја Првог унапређен је у чин генерала коњице.²⁶⁾ Учествовао је у Руско-турском рату 1828—1829. и његова гарда је продрла у Турску.²⁷⁾ Због тешког губитка слуха ослобођен је 1835. дужности команданта корпуса.²⁸⁾ Умро је 16. децембра 1843. године у Санкт Петербургу. Његов син Николај Николајевић Депрерадовић (1802—1884) био је генерал-мајор.²⁹⁾