Николај Савич Тихонравов (рус. Николай Саввич Тихонравов) (Шеметово, 15. октобар 1832 — Москва, 9. децембар 1893), руски историчар књижевности и археограф. Био је ректор универзитета у Москви (1877—1883).

Николај Савич Тихонравов се родио 15. октобра 1832. године у Шеметеву у Калушкој губернији у Царској Русији. Након завршене гимназије у Москви уписао се 1849. године на главни педагошки институт, али је онда уз помоћ Михаила Петровича Погодина прешао на Историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.¹⁾²⁾ Факултет је завршио 1853. и запослио се као професор у једној московској гимназији.³⁾ Од 1859. предавао је историју руске књижевности на Универзитету у Москви.⁴⁾ Докторирао је 1870. руску књижевност.⁵⁾ Изабран је 1876. за декана Историјско-филолоког факултета.⁶⁾ Већ 1877. изабран је за ректора Универзитета у Москви.⁷⁾ На тој позицији остао је до 1883.

Био је представник културно-историјске методе и био је противник естетског прилаза књижевноисторијским проблемима. Његови научни радови углавном су посвећени критичким издањима руских средњевековних књижевних рукописа и истраживању појединачних случајева. Издао је Летописе руске књижевности и старина (Летописях русской литературы и древности, 5 томова, 1859—1863).⁸⁾ У тим летописима био је читав низ публикација попут Повесть о Савве Грудцыне, Сказание об Индейском царстве, Стих о Голубиной книге, Автобиография протопопа Аввакума. Издао је 1863. године Споменици Памятники отреченной русской литературы. Много је изучавао живот и стваралаштво Михајла Ломоносова, Сумаркова, Василија Кириловича Третјаковскога, Фонвизина, Гогоља и Пушкина.⁹⁾ Изучавао је и западноевропску књижевност и његови радови су и ту имали велики значај и утицај.¹⁰⁾ Издао је поред тога и двотомне Руске драме 1672—1725 (Русские драматические произведения 1672—1725 гг, 1874).

Дописни је члан Српског ученог друштва од средине 1879. Почасни је члан Српске краљевске академије од новембра 1892.

• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 65 (1901) 295–298 (А. С Архангелскiй)
• Велика совјетска енциклопедија
• Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979. 330–331 (Н. А. Мещерский).
• Памяти H. С. Тихонравова. Москва 1894.
• История Славянской Филологiи, 558–562 ( В. Ягичъ).
• А. Г. Руднев: Академик Н. С. Тихонравов и его труды по изучению памятников древнерусской литературы. Варшава 1914.
• Н. К. Гудзий: Н. С. Тихонравов. Москва 1956.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Nikolaj Tihonravov