Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: source
никола_кашиковић

Никола Кашиковић

Никола
Кашиковић
никола_кашиковић.jpg
Рођење:
4. децембар 1861.
Високо,
Османско царство

Смрт:
22. мај 1927.
Сарајево,
Краљевина СХС

Никола Т. Кашиковић (Високо, 4. децембар 1861 — Сарајево, 22. мај 1927), српски књижевник, национални радник и публициста. Био је власник и уредник књижевног листа „Босанска вила”.

Школовање

Никола Кашиковић је рођен 4. децембра 1861. године у Високом код Сарајева од оца Тодора и мајке Ане.1) Поред тога датума рођења сусрећу се и 11. август 1862, као и 4. децембар 1862.2) Отац му је био сиромашан пекарски радник Тодор и свог сина Николу дао је на терзијски занат, али Никола је више желео да заврши школу, па је након завршене Српске основне школе од 1872. похађао нижу гимназију тј. Српску реалку.3) Током октобра 1878. њега и још два ученика 3. разреда реалке аустроугарска војна полиција је безуспешно покушала да поткупи са 50 дуката и бесплатним школовањем да сведоче против Саве Косановића и других њихових учитеља.4) Сарајевска српска црквеношколска општина послала је 1881. године Николу Кашиковића као свог стипендисту у Српску учитељску школу у Сомбору.5) У Сомбору се показао не само као добар ученик, него је и у слободно време много читао и почео да пише песме и приповетке.6) Најпре је објављивао песме у „Голубу”, а онда је објављивао и у Јавору, Стармалом, Невену, Родољубу, Застави, Бранику и другим листовима.7) Учитељску школу завршио је 1884.8)

Учитељ

Никола Кашиковић се 1884. вратио у Сарајево и одмах је септембра 1884. постављен за учитеља у Српској основној мушкој школи.9) Био је учитељ у време када је окупаторска аустроугарска власт радила на сузбијању националног идентитета српског народа у Босни и Херцеговини.10) Никола је 1885. положио учитељски испит и поред службе учитеља постао је и наставник у Заводу Мис Ирбијеве.11) Током 1885. заједно са Божидарем Никашиновићем, Николом Шумоњом и Стевом Калуђерчићем покренуо је „Босанску вилу”.12) Постављен је 1886. за школског управитеља. Био је преоптерећен радом на „Босанској вили” и радом у школи, па се 1890. озбиљно разболео.13) Због ангине пекторис годину дана је провео у кревету.14) По налогу аустријских власти отпуштен је 1891. из школе без пензије.15)

Уредник Босанске виле

Први број „Босанске виле” изашао је 16. децембра 1885, а први уредник био је Божидар Никашиновић.16) Никола Кашиновић био је уредник „Босанске виле” од 1. априла 1887. до 15. јуна 1914.17) Од 1889. био је и власник листа.18) Од 1891. потпуно се посветио уређивању Босанске виле.19) Као уредник „Босанске виле” био је под сталном полицијском пратњом. Пред његовом кућом су се стално налазили жандари или агенти, који би га пратили куд год би се кретао.20) Власт је на тај начин настојала да га изолује. Окупациона аустроугарска управа је 1895. покушала да сузбије утицај „Босанске виле” оснивањем новог часописа „Нада”, али тираж „Наде” је био јако мален, тако да нису успели у том покушају.21) Никола Кашиковић је био више пута кажњаван, а лист је морао да издаје у условима сталне цензуре. Када нису успели да га сломе притисцима покушали су да га подмите.22) Понудили су му 40.000 форинти, уз услов да обустави рад „Босанске виле”, али Никола Кашиковић је одбио.23) Други пут нудили су му 40.000 форинти, али само да Босанска вила остане неутрална, али и тада је одбио нечасну понуду.24) Рекао је владином поверенику да је за њега добро име једини капитал, који жели да остави својој деци.25)

Полицијски извештаји о Николи су постали чешћи, од времена када је он 1896. одликован од турског султана.26) Тим орденом пркосио је аустријским властима, па је у четири броја „Босанске виле” објављивао честитке, које је добио због турског ордена.27) Аустријска власт му је забранила да јавно носи орден. Често је путовао у Србију, где је имао много преплатника, али и ту су га пратили аустроугарски шпијуни. Аустроугарским шпијунима су били сумњиви и сарадници „Босанске виле”, па је морао да прикрива прави идентитет неких сарадника.28) „Босанку вилу” су од 1910. поред њега уређивали Владимир Ћоровић (1910, 1913—1914) и Петар Кочић (1911—1913).29)

У аустроугарској тамници

За време Сарајевског атентата био је на великом путовању кроз Србију и Македонију.30) У ноћи између 28. и 29. јуна сарајевски олош је уз подршку власти систематски уништавао српску имовину.31) Тада су до темеља уништили редакцију „Босанске виле” и старе бројеве часописа, а кућа Николе Кашиковића је остала без намештаја.32) Никола се вратио у Сарајево 23. јула 1914. године, а већ 25. јула је био ухапшен.33) Истрага против њега покренута је 1915. и у њој се теретио за везе са организацијом Народна одбрана.34) Тада су били ухапшени његови синови Предраг и Сретен Кашиковић.35) Истрага против Николе обновљена је када је аустроугарска војска за време окупације нашла почетком 1916. у Београду велику архиву у стану Милорада Павловића Крпе.36) Та архива била је крунски доказ на суђењу Николи Кашиковићу, његовој жени Стоји Кашиковић и сину Предрагу Кашиковићу.37) Нађени су докази да је Милораду Павловићу слао информације о аустроугарској војсци за време анексионе кризе.38) Осуђен је 9. марта 1917. за велеиздају на 10 година тешке тамнице.39) Његова супруга Стоја и син Предраг осуђени су на смрт вешањем, али касније им је казна смањена на десет година тамнице.40) Никола и Предраг су након пресуде били заточени у Зеници, а Стоја у Бањој Луци.41)

Разочарење у ослобођеној земљи

Никола Кашиковић је 1. новембра 1918. пуштен из затвора, пошто је Народно вијеће преузело власт у Босни и Херцеговини.42) Вративши се на слободу затекао је демолирану кућу.43) Била је уништена „Босанска вила”, од које је живео, а није имао чак ни пензије, коју је примао до 1918.44) Био је разочаран новом влашћу, која га је потпуно заборавила.45) Ипак, регент Александар I Карађорђевић одликовао је октобра 1920. године Стоју Кашиковић златном медаљом због њеног храброг држања на суду.46) Од 1924. до 1927. године Никола се борио са администрацијом тражећи своју пензију.47) Никола је заједно са сином Сретеном отворио у Сарајеву малу књижару „Код Катедрале”.48) У тој књижари припремао се за издавање велике збирке народних умотворина Народно благо од 300.000 необјављених стихова.49) Тридесет година је сакупљао те народне умотворине, а маја 1927. почео је са објављивањем свезака из збирке Народно благо у издању „Књижарнице Николе Т. Кашиковића”.50) Његов син Сретен умро је изненада 9. маја 1927, а онда је 22. маја 1927. преминуо и Никола Кашиковић.51)

Литература

  • Борјанка Трајковић, Никола Т. Кашиковић, живот и дело, Народна библиотека Србије, Београд, 2006.

Nikola Kasikovic

1) , 2)
Б. Трајковић, 2006, стр. 15
3)
Б. Трајковић, 2006, стр. 17
4) , 5)
Б. Трајковић, 2006, стр. 21
6) , 7)
Б. Трајковић, 2006, стр. 23
8) , 9)
Б. Трајковић, 2006, стр. 25
10)
Б. Трајковић, 2006, стр. 29
11)
Б. Трајковић, 2006, стр. 30
12) , 13) , 14) , 15) , 19)
Б. Трајковић, 2006, стр. 31
16) , 17) , 18)
Б. Трајковић, 2006, стр. 544
20)
Б. Трајковић, 2006, стр. 68-69
21)
Б. Трајковић, 2006, стр. 68
22) , 25)
Б. Трајковић, 2006, стр. 70
23) , 24)
Б. Трајковић, 2006, стр. 80
26)
Б. Трајковић, 2006, стр. 72
27)
Б. Трајковић, 2006, стр. 73
28)
Б. Трајковић, 2006, стр. 78
29)
Б. Трајковић, 2006, стр. 545
30) , 31) , 33)
Б. Трајковић, 2006, стр. 88
32)
Б. Трајковић, 2006, стр. 89
34)
Б. Трајковић, 2006, стр. 93
35)
Б. Трајковић, 2006, стр. 94
36)
Б. Трајковић, 2006, стр. 95
37)
Б. Трајковић, 2006, стр. 96
38)
Б. Трајковић, 2006, стр. 102
39)
Б. Трајковић, 2006, стр. 108
40)
Б. Трајковић, 2006, стр. 113-114
41)
Б. Трајковић, 2006, стр. 116
42)
Б. Трајковић, 2006, стр. 120
43) , 44) , 45)
Б. Трајковић, 2006, стр. 121
46)
Б. Трајковић, 2006, стр. 123
47) , 49)
Б. Трајковић, 2006, стр. 125
48)
Б. Трајковић, 2006, стр. 124
50)
Б. Трајковић, 2006, стр. 126
51)
Б. Трајковић, 2006, стр. 128
никола_кашиковић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/07 19:18