Нинко Перић
Рођење: 26. мај 1886. Бојић, Краљевина Србија Смрт: 24. април 1961. Београд, СФРЈ

Нинко Перић (Бојић, 26. мај 1886 — Београд, 24. април 1961), српски правник и политичар. Био је председник Народне скупштине, министар иностраних послова, министар финансија, министар социјалне политике и министар правде у више влада Краљевине СХС.

Нинко Перић је рођен 14/26. маја 1886. године у селу Бојићи код Шапца.¹⁾ Основну школу похађао је у Накучанима, а шесторазредну гимназију је похађао у Шапцу.²⁾ Његово школовање отац је могао да финансира док није осиромашио због једне поделе имања унутар породице.³⁾ Касније се сам школовао подучавајући децу богатијих родитеља.⁴⁾ По окончању шабачке гимназије наставио је школовање у Трећој београдској гимназији.⁵⁾ И у Београду школовање је финансирао подучавајући друге ученике. Након гимназије уписао се 1906. на Правни факултет у Београду.⁶⁾ Дипломирао је 1910. на Правном факултету.⁷⁾ Добио је стипендију за студиј у иностранству, па је у јесен 1910. отпутовао у Париз.⁸⁾ Услов фонда од кога је добио стипендију био је да се докторат брани у Београду. Докторирао је докторском тезом Злоупотреба права, а одбранио ју је 1912. на Правном факултету у Београду.⁹⁾

Запослио се у суду као судски правник.¹⁰⁾ Паралелно је предавао менично право у Приватној трговачкој школи.¹¹⁾ Од тифуса су му у кратком размаку током 1913. умрли мајка, отац, брат и сестра. На почетку Првог светског рата пријавио се као добровољац.¹²⁾ Био је иследник, а онда шеф судског одељења у Ваљевској дивизији. У Ваљеву је 1914. преболео пегави тифус. Током повлачења српске војске 1915/1916. по препоруци венчаног кума Момчила Нинчића придружио се министарству финансија.¹³⁾ Преко Италије стигли су у Француску, а Нинко Перић је одређен као испомоћ Влади Мирковићу у Марсеју.¹⁴⁾ Након годину дана боравка у Марсеју, једно време је био у Женеви и Милану, да би од 1917. радио на Крфу. У октобру 1917. постављен је за секретара 5. класе у Министарству иностраних послова.¹⁵⁾ Пратио је као лични секретар председника владе Николу Пашића приликом посета Риму, Паризу и Лондону.¹⁶⁾

Пратио је Николу Пашића као секретар делегације Краљевине СХС на Париској мировној конференцији 1919.¹⁷⁾¹⁸⁾ Изабран је 1920. за ванредног професора међународног приватног права на Правном факултету.¹⁹⁾²⁰⁾ Објавио је Теорија злоупотребе права (1912), Основи грађанског права - општи део (1922) и Међународно приватно право (1926).²¹⁾

Политиком је почео да се бави још док је био бруцош.²²⁾ Учланио се 1906. у студентски радикални клуб „Словенски југ”, а 1910. био је у редакцији листа „Словенски југ”.²³⁾ У Паризу је 1910. иницирао оснивање Удружења студената Југословена.²⁴⁾ Под Пашићевим утицајем од 1920. почео је да се активно бави политиком, па је 1920. изабран за посланика за поцерски срез.²⁵⁾ Био је секретар прве конститутивне седнице Уставотворне скупштине. Постављен је за министра социјалне политике у радикалној влади Николе Пашића од 16. децембра 1922. до 2. маја 1923.²⁶⁾

У следећој влади Николе Пашића био је најпре министар социјалне политике од 2. маја 1923. до 31. јула 1923, а онда је био заступник министра вера, да би министар правде био од 1. јануара до 27. марта 1924.²⁷⁾ Било је одређених неправилности у његовом министарству око скидања секвестра са имања грофа Чекоњића.²⁸⁾ Радило се о имању од 28.000 јутара, са кога је Нинко Перић као министар скинуо секвестар и одобрио његову продају.²⁹⁾ Опозиција је тим питањем 5. децембра 1923. нанела штету радикалима. Када је Никола Пашић марта 1924. саставио нову владу Нинко Перић није више уврштен у владу. Поново је постао министар финансија у влади Николе Узуновића од 15. априла до 24. децембра 1926.³⁰⁾ Након тога био је министар иностраних послова у две владе Николе Узуновића од 24. децембра 1926. до 17. априла 1927.³¹⁾ У влади Велимира Вукићевића био је од 17. априла 1927. најпре министар без портфеља, а онда је кратко време био министар просвете, све док га Радикална странка није кандидовала за председника Народне скупштине Краљевине СХС.³²⁾

Изабран је за председника Скупштине Краљевине СХС почетком 1928. у време најжешћих борби владајућих странака и опозиције.³³⁾ Био је у тешким неприликама за време жестоких расправа између радикала и представника Радићевог ХСС-а.³⁴⁾ Као председник Скуштине кобнога 20. јуна 1928. прекинуо је седницу скупштине, када су представници Хрватске сељачке странке увредили Пунишу Рачића да је опљачкао бегове.³⁵⁾ Пуниша Рачић је од њега очекивао да казни преступнике, али Нинко Перић је прекинуо седницу и напустио дворану.³⁶⁾ Пуниша Рачић је онда пуцао у скупштини на групу посланика Хрватске сељачке странке.³⁷⁾ Пуниша Рачић је тада убио Ђуру Басаричека и Павла Радића, а ранио је Стјепана Радића, Ивана Пернара и Ђуру Гронђу. Стјепан Радић је преминуо касније од последица рањавања. Нинка Перића је све то јако погодило и представљало је за њега прекретницу у животу.³⁸⁾ Склонио се најпре у Бању Ковиљачу и онда у Шабац.³⁹⁾

За време владе генерала Петра Живковића био је Живковићев референт и саветник за стручна питања.⁴⁰⁾ Био је председник Државног савета од 1930. до 1931.⁴¹⁾⁴²⁾ Одбио је 1930. године Живковићеву понуду да уђе у владу као министар унутрашњих послова.⁴³⁾ Заједно са Миланом Сршкићем учествовао је у писању Октроисаног устава из 1931.⁴⁴⁾ Учествовао је 1932. у оснивању Југословенске радикално-сељачке демократије.⁴⁵⁾ Понуђено му је 1934. место гувернера Народне банке, а када је то након дужег премишљања прихватио, ипак није дошло до реализације.⁴⁶⁾ Поново су му нудили функције министра финансија или унутрашњих послова, али он је одбијао. Био је посланик у Букурешту од 1935. до 1936, када је пензионисан.⁴⁷⁾

• Бранко Шашић, Знаменити Шапчани и Подринци, II, Чивија принт Шабац, Шабац, 2012, стр. 174—184
• Списак министара иностраних послова
• Народна енциклопедија српско–хрватско–словеначка, том 3, Београд, стр. 411
• Драга В. Мастиловић, Српска елита из Босне и Херцеговине у политичком животу Краљевине СХС/Југославије (1918-1941)-докторска дизертација, Филозофски факултет, Београд, 2013.

Ninko Peric