Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
облачић_раде_и_ђерђелез_алија

Облачић Раде и Ђерђелез Алија

Облачић Раде и Ђерђелез Алија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Текст пјесме

0001    Вино пијудо три побратима

0002    У приморју ди је доста вина,

0003    Једно беше Реља Бошнанину,

0004    А други је Лека капетане,

0005    Треће бјеше Облачићу Раде.

0006    Кад се побре напојише вина,

0007    О свачему ријеч бесједише,

0008    А најпосле о турској Удбини.

0009    Онда рече Реља Бошнанину:

0010    ”Саде нема бољега јунака,

0011    НИ Турчина нити каурина,

0012    Од Турчина Ђерђелез-Алије.

0013    Млоге Турчин добио мејдане,

0014    Има, браћо, пуни сто и двадес’ –

0015    Сад да дође Ђерђелез Алија,

0016    Ми би сва три на ноге скочили

0017    И с ногу му помоћ прифатили,

0018    И под њиме витку бедевију!”

0019    А беседи Облачићу Раде:

0020    ”Браћо моја, до два побратима,

0021    Што хвалите по Крајини Турке,

0022    Не хвалите ви српске војводе,

0023    То је нама зазор и срамота –

0024    Хвалите ми Ђерђелез-Алију,

0025    Да га ’наког у свијету нема!

0026    А тако ми моје вјере тврде,

0027    Нема мене нег’ петн’ес година,

0028    Док навршим двадес’ и четири,

0029    Зајста ћу га позват’ на мејдана,

0030    Да ћу знати да ћу погинути!”

0031    А кад чуше оба побратима,

0032    Обадва се насмијаше гротом,

0033    А то Раду доста мучно било.

0034    Таман они у ријечи бјају,

0035    Нешто им се даде погледати,

0036    Погледати пољем низ приморје –

0037    Док се прамен магле заподио,

0038    А из магле јунак искочио!

0039    Потегоше срчали-дурбина,

0040    Те гледају коња и јунака,

0041    Познаваг¸познат’ не могају.

0042    Док се јунак ближе примакнуо –

0043    То бијаше Ђерђелез Алија,

0044    На кобили б’јелој бедевији,

0045    Како дође, божју помоћ виче!

0046    Скочи Реља и скочио Лека,

0047    Обадва му на ноге скочише

0048    И стојећи помоћ приватише,

0049    А под њиме витку бедевију.

0050    Седи Раде, ни јабера нема,

0051    А гледа га Ђерђелез Алија,

0052    Па срдито Раду говораше:

0053    ”Курве сине, Облачићу Раде,

0054    Ти не видиш твоје побратиме

0055    Ђе су боље од тебе јунаци,

0056    Па су оба на ноге скочили

0057    И с ногу ми помоћ приватили,

0058    А ти сједиш, ни абера немаш!

0059    Моли Бога, Облачићу Раде,

0060    Ђе не могу сабљу крвавити

0061    Ни десницу руку поганити,

0062    Сад би тебе погубио главу!”

0063    А Раде му Облачићу каже:

0064    ”Ај, Турчине, не једи погани,

0065    Ово Србин од српска колена,

0066    Не боји се смрада ни Турака!”

0067    Кад то зачу Ђерђелез Алија,

0068    Трже сабљу да одсече главу,

0069    Ал’ се Раде посећ’ не даваше,

0070    Но му сабља из сагрије сину,

0071    Стаде цика наглије сабаља.

0072    Како бритке сабље саломише,

0073    Па окрнке у траву турише,

0074    За бела се грла уфатише,

0075    Па се носе по зеленој трави,

0076    Док јунаке пјена попанула.

0077    Виде Раде да ће погинути,

0078    Па је Раде ријеч беседио:

0079    ”Побратими, црн вам образ био,

0080    Помозите мене је Тручину,

0081    Видите ли да сам погинуо!”

0082    А веле му оба побратима:

0083    ”Ђе двојица била на једнога,

0084    Ту не било мајци ни једнога!”

0085    Кад то чуо Облачићу Раде,

0086    Често тура очи под облаке,

0087    Па он грлом бијелијем виче

0088    Па имену крсташину орла:

0089    ”Ђе си, орле, ниде те не било,

0090    Јеси ли се мени затекао,

0091    Гди год мене до невоље дође,

0092    Да шеш мене бити у невољи –

0093    Данас ми је велика невоља,

0094    Досади ми Ђерђелез Алија!”

0095    А кад Турчин саслуша ријечи,

0096    Под Турчином ноге задркташе –

0097    Притиште га Облачићу Раде,

0098    Све га вуче по зеленој трави,

0099    Доке нађе окрнак од сабље,

0100    С комадом му посијече главу.

0101    Колико се Раде расрдио,

0102    Од муке га беше распорио:

0103    У Турчину три срца јуначка,

0104    Троје кости једне по другијем,

0105    Једно срце тек се разиграло,

0106    А друго се јако уморило,

0107    А на трећем љута гуја спава.

0108    Узе Раде витку бедевију

0109    И скиде му свијетло оружје.

0110    Оће Раде, српска војевода,

0111    Њему дика и за ’во му хвала!

Литература

  • Српске народне пјесме из необјављених рукописа Вука Стеф. Караџића, Српска академија наука и уметности, Одељење језика и књижевности, Београд 1974.

Oblacic Rade i Djerdjelez Alija

облачић_раде_и_ђерђелез_алија.txt · Последњи пут мењано: 2022/04/17 13:31