Од Кратора Раде и Емин Корајлија је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

Два побратима, Раде и Емин, причају колико им је требало времена да дођу до Новог. Емин тврди да му је требало петнаест дана да оде тамо и да се врати, а Раде тврди да то може да уради за два дана. Долази до опкладе у којој добитник добија све благо од губитника, и његов живот. Радина љуба током ноћи припреми његовог вранца, и Раде изјутра креће на пут. У Новоме од хоџе добија писмо у којему хоџа куди Емина зашто се кладио са Радом, знајући какав је његов вранац. Уз неке проблеме са коњем Раде ипак стиже кући на вријеме, и јавља се Емину са хоџиним писмом. Емин га преклиње да му поштеди живот, али Раде то одбија због Еминовог понашања док је био на путу, и убије га.

0001    Вино пију до два побратима,

0002    Једно јесте од Кратора Раде,

0003    А друго је Емин Корајлија.

0004    Кад се побре накитише вина,

0005    Онда рече Емин Корајлија:

0006    ”Побратиме, од Кратора Раде,

0007    ”Да л’ се може какви јунак наћи,

0008    ”Да отиде до Новога града,

0009    ”За тридесет бијелије дана,

0010    ”А вјеруј ми побратиме драги,

0011    ”Ја сам ишо у Новога града,

0012    ”Отишо сам и дошао, побро,

0013    ”За петнаес бијелијех дана

0014    ”А на мојо танкој бедевији,

0015    ”Што је ’наке ни у цара нема. ”

0016    Тад говори од Кратора Раде:

0017    ”Чујеш ли ме, побратиме драги,

0018    ”Оди, побро, да се окладимо,

0019    ”Да отидем у Новога града

0020    ”На мојему без биљега вранцу,

0021    ”Да отидем за дан и да дођем. ”

0022    Тада Емин Раду проговара:

0023    ”Чујеш ли ме, побратиме драги,

0024    ”Ако одеш у Новога града,

0025    ”За дан, побро, а и за дан дођеш,

0026    ”Ево теби две моје кадуне,

0027    ”И ево ти два близанца сина,

0028    ”Те их оба ти покрсти млада,

0029    ”Још ти ево ари и тимари,

0030    ”И ево ти што год имам блага,

0031    ”И најпосле са рамена глава. ”

0032    Ал’ бесједи од Кратора Раде:

0033    ”Ако, побро, ријеч не вјерујеш,

0034    ”Ево теби љуба Николија,

0035    ”И ево ти два близанца сина,

0036    ”Те их оба ти потурчи млада,

0037    ”Још ти ево ари и тимари,

0038    ”А и моје небројено благо,

0039    ”Па најпосле и с рамена глава. ”

0040    Ту се побре тврдо опкладише,

0041    И одоше сваки двору своме.

0042    Кад је Раде двору долазио,

0043    Својој љуби опкладу казао,

0044    Пак је својој љуби запретио,

0045    Да га рано сутра дан пробуди,

0046    И да вранца зоби и напоји.

0047    Па он оде у ложницу спават’ .

0048    Ал’ не спава љуба Николија,

0049    Већ отиде у арове вранцу,

0050    Три пут га је зобљу наранила,

0051    А четврти вином напојила.

0052    Кад у јутро јутро освануло,

0053    Дворе б’јеле сунце огријало,

0054    Тад се Раде из постеље диже,

0055    Па узима троструку камџију,

0056    И удара вјереницу љубу,

0057    Кад је куца, туда кожа пуца,

0058    А куд жица, онуд крвца врца:

0059    ”Зашто, љубо, Бог те сам убио!

0060    ”Што ме ниси прије пробудила,

0061    ”И јеси л’ ми вранца наранила,

0062    ”И јеси л’ га вином напојила? ”

0063    Тад говори љуба Николија:

0064    ”Не удри ме, господаре драги,

0065    ”Ја сам теби вранца наредила,

0066    ”Ситном сам га зобљу назобила,

0067    ”И рујнијем вином напојила. ”

0068    Тад се Раде оде опремати,

0069    А љуба му опрема вранчића.

0070    Док се Раде јесте обукао,

0071    Дотле љуба коња опремила.

0072    Кад се сасвим Раде опремио,

0073    Он посједе помамна вранчића,

0074    Па вијерној љуби накричује:

0075    ”Чујеш мене, Николија љубо,

0076    ”Надгледај ми пребијеле дворе,

0077    ”И чувај ми два близанца сина. ”

0078    Пак окрену помамна вранчића,

0079    Играјући из Кратора пође,

0080    Играјући Кратор-поље пређе,

0081    Играјући до планине дође,

0082    Играјући и планину пређе,

0083    Играјући до Бобаре дође,

0084    Играјући сву Бобару пређе,

0085    Играјући Овчар-пољу дође,

0086    Играјући Новом пољу дође,

0087    Играјући у Новога дође,

0088    Такем оџа на џамију иде,

0089    Да Турцима по дне заказује.

0090    Раде ћера до меане вранца,

0091    Па је туде вранца одсједнуо,

0092    И напи се црвенога вина.

0093    Па када се вина напојио,

0094    Тад он оде оџи упод мунаре,

0095    Он на оџу на џамији виче:

0096    ”Дај ми, оџа, од руке писмено,

0097    ”Јербо сам се љуто опкладио

0098    ”С побратимом Емин-Корајлијом,

0099    ”Да ја могу на мојему вранцу

0100    ”Од Кратора до Новога града

0101    ”За дан доћи и натраг се вратит’. ”

0102    Кад је оџа ријеч разумио,

0103    Тад Емину писму написао:

0104    ”Курво једна, Емин-Корајлија,

0105    ”Зашто си се с Радом опкладио,

0106    ”Зар ти не знаш од Кратора Рада,

0107    ”И његова вранца помамнога,

0108    ”Кој’ кад игра канда вјетар дува,

0109    ”Кад потрчи ни згледат’ се не да,

0110    ”Него да му сву опкладу дадеш. ”

0111    Кад се Раде писма доватио,

0112    На свога је вранца посједнуо,

0113    Па играјућ’ из Новога пође,

0114    Играјући Овчар-пољу дође,

0115    Играјући Овчар-поље пређе,

0116    Играјући до Бобара дође,

0117    Играјући сву Бобару пређе,

0118    Играјући до планине дође,

0119    Ал’ му вранац као камен стаде.

0120    То је Раду врло жао било,

0121    Грунуше му сузе низ образе,

0122    Ал’ покличе из горице вила:

0123    ”Што си, болан Раде, полудио?

0124    ”Вранац ти је воду замахао,

0125    ”Већ ти сјаши и вранца провадај,

0126    ”Не би л’ вранац воду отпуштио. ”

0127    То је Раде вилу послушао,

0128    Пак он одја сокола вранчића,

0129    Провода га с десна на лијево,

0130    Одмах вранац воду отпуштио.

0131    Ал’ да видиш од Кратора Рада,

0132    Брже боље усједнуо вранца,

0133    Па играјућ’ низ планину пође,

0134    Играјући Кратор-пољу дође,

0135    Играјући у Кратора дође,

0136    Такем сунце на заходу бјеше.

0137    Ал’ пред њега љуба исходила,

0138    На њега се грохотом насмијала,

0139    Руке шири у лице га љуби,

0140    Па овако Раду проговара:

0141    ”Камо ми се прије, господару?

0142    ”Твоме двору јесте долазио

0143    ”Твој побратим Емин Корајлија,

0144    ”По двору ти ђецу поплашио,

0145    ”А и мене собом пријетио,

0146    ”Да ће мени лице обљубити,

0147    ”И обоје ђеце потурчити. ”

0148    Раде ћера свога вранца двору,

0149    Код двора је ноћцу преноћио,

0150    А кад сутра јутро освануло,

0151    Иде Раде у меану б’јелу,

0152    Ту налазу Емин-Корајлију,

0153    Оџину му писму додавао.

0154    Кад је Емин писму прочитао,

0155    Стаде молит’ од Кратора Рада:

0156    ”Да чујеш ли, од Кратора Раде,

0157    ”Даћу теби две моје кадуне,

0158    ”И даћу ти два близанца сина,

0159    ”Још ћу дати осам врани коња,

0160    ”И најпосле танку бедевију,

0161    ”Што је ’наке ни у цара нема,

0162    ”Само мене ти живот опрости. ”

0163    Ал’ говори од Кратора Раде:

0164    ”Све би теби опростио, побро,

0165    ”Да ми ниси двору долазио,

0166    ”И да м’ ниси ђецу преплашио. ”

0167    То изрече, а мача потрже,

0168    Те свом побри одсијече главу,

0169    Па му узе две кадуне младе,

0170    Однесе му небројено благо,

0171    И однесе осам врани коња,

0172    А и суру танку бедевију,

0173    Пак он оде двору пјевајући,

0174    Оста Емин ногом копајући.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.

---

Od Kratora Rade i Emin Korajlija