Опет Наход Симеун је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић у дјелу Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Видјети и пјесму Наход Симеун.

0001    Рани царе у Јању девојку

0002    Од малена до десног колена,

0003    Не рани је, да је другом даје,

0004    Већ је рани, да је за се узме;

0005    Царе оће, а девојка не ће;

0006    Њу ми просе лале и везири,

0007    Лале просе, ал’ је царе не да,

0008    Већ он узе под силу девојку.

0009    По том мало време постајало,

0010    Мало време, три године дана,

0011    Мед њима се мушко чедо нађе,

0012    Ал’ га мајка неговат’ не може,

0013    Већ му сави књиге и кошуље,

0014    Па га зали у олово тешко,

0015    Па га баци у то море сиње:

0016    „Носи, море, са земље неправду;

0017    „Ранитељ је како и родитељ.”

0018    Подиже се патријару Саво,

0019    Подиже се итар лов ловити;

0020    Лов ловио летњи дан до подне,

0021    И од лова ништа не улови,

0022    Кад се двору беше повратио,

0023    Бог му даде и срећа донесе,

0024    Те он нађе сандук од олова,

0025    Истурила вода под обалу,

0026    У сандуку чедо мушка глава,

0027    Нит’ се смеје, нит’ ручицу даје,

0028    Ни крштено, ни зламеновано;

0029    Узе Саво чедо мушку главу,

0030    Однесе га Вилендари цркви,

0031    Па крстише чедо мушку главу,

0032    Лепо су му име наденули,

0033    Лепо име: Наод Симеуне.

0034    Кад је дете до коња дорасло,

0035    Добра коња и светла оружја,

0036    Лепо дете књигу изучило;

0037    Ал’ беседи патријару Саво:

0038    „Чедо моје, Наод-Симеуне!

0039    „Ја сам тебе, чедо, одранио,

0040    „Ранио сам, ал’ родио нисам,

0041    „Наш’о сам те мору под обалом;

0042    „Узми, сине, књиге и кошуље,

0043    „Пак ти иди од града до града,

0044    „Те ти тражи родитеља свога.”

0045    Узе Сима књиге и кошуље,

0046    Па он оде од града до града,

0047    А кад дође баш у Јања града,

0048    У Јању се царе преставио,

0049    Преставио, и саранили га,

0050    Оста сама царица госпођа,

0051    Оста сама у бијелу двору,

0052    Њу ми просе лале и везири,

0053    Лале просе, а царица не ће,

0054    Већ беседи царица госпођа:

0055    «Одбер’те се шездесет делија,

0056    „На лепоту да нема лепшега,

0057    „На висину да нема вишега;

0058    „Ја ћу стати на бела бедема,

0059    „Бацићу се злаћеном јабуком,

0060    „Ко уграби злаћену јабуку,

0061    „Онога ћу верна љуба бити.”

0062    Одбраше се шездесет делија,

0063    На лепоту да лепшега нема,

0064    На висину да вишега нема,

0065    И стадоше граду под бедема,

0066    А царица граду на бедема,

0067    Па се баци злаћеном јабуком;

0068    Ту се деси Наод-Симеуне,

0069    Те уграби злаћену јабуку,

0070    Па се венча с царицом госпођом.

0071    По том мало време постојало,

0072    Мало време три недеље дана,

0073    Подиже се Наод-Симеуне,

0074    Подиже се итар лов ловити,

0075    Оста сама царица госпођа,

0076    Оста сама у бијелу двору;

0077    Кад царица постељу претресла,

0078    Она нађе књиге и кошуље:

0079    „Мили Боже! На свему ти фала!

0080    „Да врло сам Богу сагрешила!”

0081    Кад је било сунце на заоду,

0082    Иде Сима из лова итрога,

0083    Пред њег’ шета госпођа царица,

0084    Рони сузе низ господско лице:

0085    „Чедо моје, Наод-Симеуне!

0086    „Да врло си Богу сагрешио!

0087    „Јер си своју обљубио мајку

0088    „У незнању, моје чедо драго!”

0089    Кад то зачу Наод-Симеуне,

0090    Проли сузе низ господско лице,

0091    Право оде Вилендари цркви,

0092    Паде Сави преко свилна крила,

0093    Стаде грозне сузе проливати:

0094    „А мој бабо, патријару Саво!

0095    „Да ти кажем до две до три речи:

0096    „Ја сам Богу врло сагрешио,

0097    „Јер сам своју обљубио мајку

0098    „У незнању, родитељу Саво!

0099    „Можеш ли ми за то дуовати?”

0100    Ал’ беседи патријару Саво:

0101    „Чедо моје, Наод-Симеуне!

0102    „Не могу ти за то дуовати;

0103    „Није шала своја стара мајка!

0104    „Овако ти могу дуовати:

0105    „Да сазидам кулу од камена,

0106    „Да те бацим у камену кулу,

0107    „Пак да кључе у море забацим;

0108    „Када кључи из мора изађу,

0109    „Онда ћеш се грека опростити.”

0110    Па сазида патријару Саво,

0111    Он сазида кулу од камена,

0112    Баци Симу у камену кулу,

0113    А кључеве у то море сиње.

0114    Прође време тридесет година,

0115    Дигоше се по мору аласи,

0116    И по мору рибу поваташе,

0117    Уватише рибу златоперну,

0118    Поклонише патријару Сави,

0119    Кад је Сава рибу распорио,

0120    У риби је кључеве нашао,

0121    За то Сава и заборавио.

0122    Почем виде, по том и познаде:

0123    „Јаој мени до Бога вишњега!

0124    „Ја сам Симу и заборавио,

0125    „Ово с’ кључи од мојега Симе.”

0126    Па отвори на тавници врата,

0127    Ал’ се онде Сима преставио,

0128    Преставио, и посветио се;

0129    Глас дадоше на четири стране,

0130    Скупише се млоги свештеници,

0131    Те чатише три дани и три ноћи,

0132    И држаше велика денија

0133    И чатише велике молитве:

0134    Моле свеца, куд ће светац поћи;

0135    Оће светац Вилендари цркви;

0136    Онде нам је светац почивао

0137    А у красној Вилендари цркви.

0138    Благо оном брату ришћанину!

0139    Кој’ целива и прилог придаје,

0140    Прилог даје, и очима гледи.

• Сабрана дела Вука Караџића, Српске народне пјесме, издање о стогодишњици смрти Вука Стефановића Караџића 1864-1964 и двестогодишњици његова рођења 1787-1987, Просвета.
• Пјесме јуначке најстарије, књига друга 1845. Исто издата и у Београду, 1988.

---

Opet Nahod Simeun