Освета Пиперска је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Вук Стефановић Караџић. Објављене су у овом облику у дјелу Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.

0001    Збор зборише пиперски овчари

0002    А на Убле у равно Радовче,

0003    Међу њима Јанићу Јоване,

0004    У неђељу која прва греде

0005    Да те јавит’ овце у Штитово.

0006    Но говори Голубов Јовашу:

0007    „Ну зовите Радојевић Беша,

0008    “Је л’ сигуран јунак за планину?„

0009    Беша зваше, међу њима дође,

0010    И све њему кажу у истину.

0011    Но је јунак ријеч говорио:

0012    “О Пипери, моја браћо драга,

0013    „А дајем ви божу вјеру тврду,

0014    “Ту те нама Турци ударити.„

0015    А неђеља кад је долазила,

0016    И најави Јанићу Јоване,

0017    И поведе овце у Штитово,

0018    А за њима су пиперски овчари,

0019    Изљегоше Рикочици малој.

0020    Ту Пипери распеше катуне,

0021    Но не хоће дијете Јоване,

0022    Но поведе овце под Маглине,

0023    А турска га чета уводила

0024    Око Мујка Црновршанина,

0025    Па одоше у Нихшиће граду,

0026    Те велику војску покупише,

0027    Шест стотина пјешца и коњика,

0028    Западоше Турци у Штитово.

0029    Када сјутра дан и зора дође,

0030    Рано Јован овце отворио,

0031    А таде му Турци ударише.

0032    Исто Јован утећи могаше,

0033    Но му не да сабој од оваца,

0034    Паде момче за бору зелену,

0035    Од образа танку пушку пали,

0036    И од војске обали војника.

0037    И турске су пушке попуцале,

0038    Јовану су срце опалиле;

0039    Плијенише овце Јованове,

0040    И Јовану понесоше главу.

0041    За њима се поточ подигнула,

0042    Нешто мало, тридесет Пипера,

0043    Пред њима је Шушовић Павуне.

0044    И с Турцима боја бију љуто,

0045    Обранише три-четири друга.

0046    Ондолен се Пипер поврнуо,

0047    И Јована брата укопао.

0048    Оно стаде за неђељу дана,

0049    Бијела је вила кликовала,

0050    С Боровника са сред Лукавица,

0051    И дозива Шушова Павуна:

0052    “Ха, Павуне, родила те мајка,

0053    „Ти покупи Ровце и Пипере,

0054    “Да удариш на турске катуне.

0055    „Ја сам турске овце уводила

0056    “Ћурокице и Каранокице;

0057    „Овце бјеху, овчарах не бјеше,

0058    “Кад погледах на Луцке катуне,

0059    „Ту ја виђох овце без овчара,

0060    “Кајно Каја и Карафил Каћа,

0061    „Овце виђох, овчаре не виђох,

0062    “Ха Павуне, освети Јована,

0063    „Е ти суше на Нихшиће главе.“

0064    Кад је Павун вилу разумио,

0065    Он дозива Радојев’ Савића,

0066    Све му што је по истини каже,

0067    Зове Савић Јовова Синана,

0068    И отиде у Ровца камена,

0069    Те покупи Ровчане крваве;

0070    Све Пипере Павун сакупио,

0071    Поведе их Лукавици малој.

0072    Мало било, ништа не стануло,

0073    Али иде војска од Роваца:

0074    Три-четири стотине пушаках,

0075    И пред њима Јанко и Савићу.

0076    Ту се двије војске саставиле.

0077    Но да вели Шушовић Павуне,

0078    Зове Павун Радојева Беша,

0079    И с њим узе тридесет Пипера,

0080    Да удари на тридест пандура,

0081    На пећину надно Лукавица,

0082    А на двоје војску дијелио,

0083    Пред једном је Радојев Савићу,

0084    И с њим бјеше Јанко и Перуте,

0085    Отидоше поврх Лукавица,

0086    Да ударе на Луцке катуне;

0087    А друга је војска окренула,

0088    И пред њом је Пилетић Илија,

0089    Па заскочи подно баре војска,

0090    Да удари на Веризовиће.

0091    А кад сјутри дан и зора дође,

0092    Зове Павун пандурбашу Муја:

0093    „А јеси ли, Мујо, у пандуре.

0094    “Јесу л’ ти се буле приобуле,

0095    „Ево ђеца Пипери крвави,

0096    “За дијете Јанића Јована.„

0097    Убише се боја с пандурима,

0098    Сагнаше их под Међеђу Греду.

0099    Да је коме стати па глејати,

0100    Ка’ велике бруке од Турака!

0101    Те их двије силе ударише,

0102    Опасаше са свакоје стране,

0103    Робе робје, а сијеку главе,

0104    А кољаху ђецу по колибах,

0105    И четири буле посјекоше,

0106    Све бранећи буле ђецу луду;

0107    Плијенише све из катуна,

0108    Посјекоше деветнаест глава,

0109    Начињеше тридесет носилах,

0110    И велики шићар заузеше:

0111    Три хиљаде и двије стотине.

0112    Брђанима добра срећа била,

0113    Ни се рани, ни погибе друга,

0114    Но се рани Савов Мушика,

0115    Ма ни њему ништа није било.

• Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање, Београд 1899-1902.
• Пјесме јуначке новијих времена о војевању за слободу и о војевању Црногораца, књига осма, Београд, 1900.

---

Osveta Piperska