Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
откуд_је_герзелез

Откуд је Герзелез

Откуд је Герзелез је српска народна пјесма. Први пут ју је записао Сима Милутиновић Сарајлија. Објављена је најприје у дјелу Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Текст пјесме

0001    Два јунака снијег запануо

0002    у Роман’ји више Сарајева,

0003    у пећини студеној стијени

0004    о Митрову данку бијеломе,

0005    баш Новака и ш њим Радивоја,

0006    али Новак Раду бејседио:

0007    „Сад што ћемо, брате, од живота?

0008    Не имамо за хашлука блага

0009    су чим бисмо зимовали зиму,

0010    нег’ ме води шехер-Сарајеву,

0011    не би л’ мноме преварио Турке

0012    и у Турак’ измамио благо

0013    су чим бисмо зиму изимили.“

0014    Али му је Раде бесједио:

0015    „До сад сам те три пут продавао,

0016    познаће те Сарајлије Турци,

0017    па ћ’ изгубит и мене и тебе;

0018    нег’, Новаче, мој рођени брате,

0019    обриј мене што мореш најљепше,

0020    а ођеди што мореш најбоље,

0021    па ти мене води Сарајеву,

0022    те ти мене продај на телеала,

0023    тако ћемо преварити Турке.“

0024    Па обрија и ођеде Рада,

0025    одведе га шехер-Сарајеву

0026    те га даде на турског телала.

0027    Мили боже чуда великога!

0028    Чудила се и гора и трава

0029    ђе продава Новак Радивоја

0030    у лијепу шехер-Сарајеву,

0031    у Турака на турског телала.

0032    Добра му се муштерија нађе

0033    турска млада Ирама ђевојка,

0034    за њег’ дава два товара блага,

0035    враг донесе булу удовицу

0036    те ђевојку благом надметнула,

0037    за њег’ дава три товара блага

0038    и сувише три коња витеза

0039    на чиме ће благо поћерати.

0040    Кад се Ново блага дофатио,

0041    ш њиме бјежи гори Романији,

0042    у пећину студену стијену.

0043    Рада була узима за руку

0044    па га води у бијеле дворе,

0045    једва чека док до двора дође,

0046    млого јој се лијеп учинио.

0047    А кад дође у бијеле дворе,

0048    даде Раду вина и ракије

0049    и даде му лулу и тамбуру,

0050    нека пјева те се разговара.

0051    Вечеру је була приправила,

0052    у свем двору што има најљепше,

0053    једва чека була удовица,

0054    док јој, брате, мукла ноћца дође,

0055    па прострије мекахну постељу,

0056    стере була душек вр’ душека,

0057    меће свилен јорган свр’ јоргана,

0058    леже, брате, с Радом у постељу,

0059    ш њим се љуби од ноћи до дана.

0060    А кад сјутра понеђељник свану,

0061    ма се диже бане Радивоје

0062    те излази на пенџер од куле,

0063    на десну се поднимио руку,

0064    а у себи невесело љуто,

0065    ма га була грли и целива:

0066    „А мој мио, што си невесео?

0067    Ол’ ти није угодна вечера,

0068    ол’ ти није мекахна постеља,

0069    ол’ у вољу није тебе була,

0070    млада була турска удовица,

0071    оли сам ти лоша вина дала,

0072    оли мислиш да ја нејмам блага,

0073    него да сам све за тебе дала?

0074    Имам, душо, живота ми твога,

0075    три пут више нег’ сам за те дала!“

0076    Ма је њојзи Раде бесједио:

0077    „Све ј’ увољно мене и погодно,

0078    а по вољи була удовица,

0079    и ја знадем да још имаш блага,

0080    нег’ сам јунак ловац од планине,

0081    који сам се често научио

0082    ловак ловит по гори зеленој,

0083    а сад ловци иду у планину

0084    те да лове лова свакојака.

0085    То је мене, каде, необично

0086    овђе сједећ’ у дворе код тебе,

0087    ја сам зато невесело љуто,

0088    јер ме могу ловци прекорити.“

0089    То кад чула була удовица,

0090    том се була обрадова тешко,

0091    ђе је була ловца добавила,

0092    а не знаде, жалосна јој мајка,

0093    да ј’ купила из горе хајдука

0094    по имену дели-Радивоја,

0095    пак се скочи од земље на ноге,

0096    најбољега коња оправила,

0097    ођеде га што може најљепше,

0098    њему даде свијетло оружје,

0099    у свем двору што има најбоље,

0100    а насу му пуне џепе блага

0101    и даде му на руку сокола,

0102    до вратах га була испратила:

0103    „Ајде збогом, моје мило драго!

0104    Потежи се те ми брзо дођи,

0105    немој ми се млого утрудити,

0106    ако нећеш ни уловит лова.“

0107    Кад се Раде коња добавио,

0108    добра коња а бољег оружја,

0109    за Турцима иде назорице

0110    док се Раде горе дофатио,

0111    сокола је о ками удрио,

0112    а коњу је главу осјекао,

0113    па из горе Турке дозиваше:

0114    „Ајте збогом, Сарајлије Турци!

0115    Поздравте ми булу удовицу,

0116    ја ћу њојзи брзо тамо доћи,

0117    кад јој врба ситно грожђе роди,

0118    љута драча зелене јабуке!“

0119    Па заграја како црни вране,

0120    зачуо га брате из пећине,

0121    те завија како мрки вуче,

0122    по томе се гласу састадоше.

0123    Зимоваше у пећини ст’јени.

0124    И то време за друго не било,

0125    али була чедо породила,

0126    лудо чедо него мушка глава,

0127    лијепо му име изабрала

0128    по имену Герзелез-Алија.

0129    Колико ’но чедо омрцаше,

0130    трипут више јутром освиташе,

0131    кад нарасте од двадесет годинах,

0132    поче пити по механи вино

0133    и с Турцима игре заметати,

0134    свакога је игром надиграо,

0135    пак их поче звати на мејдане,

0136    млоге Турке брзо исјекао,

0137    ал’ бесједе Сарајлије младе:

0138    „Ну погледај курве копиљана

0139    што је нама млого дојадио,

0140    а њему се ни бабо не знаде!“

0141    То је чуо Ђерзелез-Алија,

0142    зао бјеше јунак од укора,

0143    брже трчи свом бијелу двору,

0144    пак је бритку сабљу извадио:

0145    „Кажи, мајко, ђе ми је бабајко,

0146    зашто мене зову копиљаном,

0147    ја ли ћу ти сад осјећи главу!“

0148    Кад се була на невољи нађе,

0149    све му право каза по истини,

0150    то кад чуо Ђерзелез-Алија,

0151    то је њему млого мило било:

0152    „Та ја нисам курвин копиљане,

0153    баба имам бана Радивоја!

0154    Кухај, мајко, лахке брашненице,

0155    ја опраљам себе и дората,

0156    идем тражит свога родитеља.“

0157    Ал с’ ођеде што може најљепше,

0158    сину јунак као жарко сунце,

0159    метну на се чудо и зламење,

0160    а о коњу топуз објесио

0161    и на бедру сабљу припасао,

0162    још у руку тростурку канџију,

0163    ћера коња гори Романији.

0164    А кад био близу Романије,

0165    јунак, брате, пјева иза гласа:

0166    „Ха, дорате, врло добро моје!

0167    Сад идемо у гору зелену,

0168    тамо кажу три горска хајдука,

0169    баш Новака и ш њим Радивоја,

0170    још и ш њима Грујицу дијете,

0171    сва три ваља нам’ свезати жива.“

0172    А Грујица на стражи бијаше,

0173    па отрча те Новаку кажу

0174    и свом стрицу дели-Радивоју:

0175    „Ев’ одовуд голема јунака,

0176    од како смо пошли у хајдуке,

0177    оваки нас није налазио,

0178    вас се сјаје к’о на гори сунце,

0179    још се јунак с коњем разговара

0180    да ће наске сва три савезати.“

0181    Али Новак љута змија бјеше,

0182    овако је њима бесједио:

0183    „Није лахко таком ударити,

0184    нег’ витешки да га дочекамо,

0185    ти Грујица на дно Романије,

0186    ја ћу чекат на крај Романије,

0187    а ти, Раде, на сред Романије.“

0188    Лијепо је разредио друштво,

0189    у то доба Туре на Грујицу:

0190    „Веж’ се Туре, жалосна ти мајка!“

0191    Ал’ Алија наћера дората,

0192    удари га троструком канџијом,

0193    па му свеза и ноге и руке,

0194    па г’ објеси коњо о ункашу,

0195    а кад било на сред Романије,

0196    дочека га бане Радивоје:

0197    „Стан’, Турчине, твоју ли ти нену,

0198    лахко ти је лудо везат д’јете!

0199    На њ’ Алија наћера дората,

0200    па г’ удара троструком канџијом,

0201    савеза му и ноге и руке,

0202    објеси га коњу о ункашу,

0203    с друге стране да седло не крива.

0204    Кад изиђе на крај Романије,

0205    дочека га Старина Новаче,

0206    виче, брате, Новак у планини,

0207    а колико лахко виче Ново,

0208    з буковине полијеће лишће:

0209    “Стан’ Турчине, кукала ти мајка!

0210    Лахко ти је везат луду ђецу,

0211    лахко ђецу, ал’ им ево бабо,

0212    што ће данас ђецу осветити!„

0213    Бре ни Али мило не бијаше,

0214    па дорату дизгин прикупио,

0215    а у руку зграби топузину,

0216    удари га неколико пута

0217    и једва га бјеше освојио,

0218    па му свеза и ноге и руке,

0219    ал’ с’ Алија тешко узмучио,

0220    нејма о’ шта објесит Новака,

0221    док је њему доцне на ум пало,

0222    те Новака у теркију веже,

0223    ђе му стоји диван-кабаница,

0224    пак се врати к шехер-Сарајеву,

0225    а кад дође више Сарајева,

0226    завикао Новак из теркијах:

0227    “Богом брате, незнана делијо!

0228    Кажи ми се тко си и окле си,

0229    кога ли си рода јуначкога,

0230    којим ли ћеш уморит нас мукам?„

0231    Ал’ му вели Герзелез-Алија:

0232    “Да л’, Новаче, не познаваш мене?

0233    Ја нијесам незнада делија,

0234    него главом Ђерзелез-Алија,

0235    бабо ми је бане Радивоје,

0236    а мој стриче Старина Новаче,

0237    мој рођаче дијете Грујица.

0238    Знаш ли, бабо, јеси л’ запазио,

0239    кад те моја мајка куповала,

0240    у телала на сред Сарајева,

0241    за те дала три товара блага,

0242    и сувише три коња витеза,

0243    теб’ одвела свом бијелу двору,

0244    ш њом си једну ноћцу преноћио,

0245    а сјутрадан мајку м’ оставио,

0246    утекао у гору зелену,

0247    сад ме Турци зову копиљаном?

0248    Ако ћете мени дати вјеру,

0249    прођите се врага и хајдуштва,

0250    у хајдуку нигде господара,

0251    а ја ћу вам живот опростити

0252    и довест вас шехер-Сарајеву,

0253    нека виде Сарајлије младе,

0254    ја јесам ли курвин копиљане.„

0255    Они њему тврду вјеру даше,

0256    пак Алија свог осједе коња,

0257    свој тројици одријеши руке

0258    и води их шехер Сарајеву.

0259    Кад Алија Сарајеву дође,

0260    ондај виче иза свега гласа:

0261    “Сад виђите, Сарајлије младе,

0262    је л’ Алија курвин копиљане?

0263    Ев’ ми баба дели-Радивоја,

0264    ево брата нејака Грујице,

0265    сад ми рец’те, ја ви вашу нену,

0266    је л’ Алија куривн копиљане?!„

0267    Тад их води к двору бијеломе,

0268    ту живјеше док и помријеше.

Литература

  • Сима Милутиновић Сарајлија, Пјеванија црногорска и херцеговачка, приредио Добрило Аранитовић, Никшић, 1990. Пјеванија церногорска и херцеговачка, сабрана Чубром Чојковићем Церногорцем. Па њим издана истим, у Лајпцигу, 1837.

Otkud je Gerzelez

откуд_је_герзелез.txt · Последњи пут мењано: 2021/05/26 20:52