Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
пердика

Пердика

Пердика (грч. Περδίκκας) (око 360–321/320. пре Христа), један од генерала Александра Великога. Истакао као заповедник батаљона тешке пешадије приликом опсаде Тебе, у бици код Граника, Иса и код Гаугамеле. Током 324. пре Христа постао је хилијарх, тј. други у линији командовања, одмах после Александра. Након Александрове смрти 323. пре Христа постао је регент целога царства. Због амбиције да постане краљ дошао је у сукоб са Антипатером, Кратером, Антигоном и Птолемејем Сотером. Током рата са Птолемејем Сотером и након неуспешнога преласка рукавца Нила убили су га његови официри.1)

Убија краљевога атентатора

Пердика је рођен око 360. пре Христа као син македонског племића Оронта из провинције Орестије.2) Имао је брата Алкету и сестру Аталанту, која се касније удала за Атала Андроменова. Након атентата на Филипа II Македонскога Пердика је са Леонатом и Аталом био међу онима, који су кренули за Паусанијем, Филиповим убицом.3) Пердика је онда убио Паусанију.

Истакао се приликом напада на Тебу 335. пре Христа

Учествовао је у походу Александра Македонског на Илире, тј на Глаукија и Клитија. Био је командант бригаде тешке пешадије.4) Гласине да је Александар погинуо у рату са Илирима потакли су Тебу на побуну. Александар Велики је одмах кренуо на југ да угуши побуну. Стигао је веома брзо до Тебе, где се македонски гарнизон налазио под опсадом у тебанском акропољу Кадмеји.5) Александар није одмах нападао, јер се надао да ће се Теба предати.6) Према тврдњама Птолемеја Сотера Пердика није сачекао да Александар командује напад на Тебу, него је сам кренуо у напад са својим батаљоном тешке пешадије.7) (Диодор са друге стране побија ту тврдњу да је напао без наређења.) Након тога Александар је наредио остатку војске да му пруже подршку. Пердика је тада био тешко рањен. када је Александар заузео Тебу сравњена је град са земљом, а територију града поделио је између беотских градова. Тебанце је продао у робље.

Мала Азија

За време битке код Граника 334. пре Христа поново је заповедао бригадом тешке пешадије (око 1.500 војника).8) Након Граника македонска војска је ослобађала грчке градове у Малој Азији. Александар Велики освојио је и Милет, а Мемнон са Родоса и персијска војска су се онда преселио у Халикарнас, који је имао изузетно јаке зидине. Александар је започео опсаду Халикарнаса сталним нападима различитим опсадним справама. Када би срушио део зида покушавали су да уђу у град, али Мемнон са Родоса је лако одбијао Македонце, а ноћу би са војском излазио и неутралисао македонске опсадне справе.9) Учествовао је са својом бригадом у опсади Халикарнаса, када му је део војника страдао безуспешно нападајући бедеме. Александар је заузео Халикарнас, а Персијанци су се повукли са малим губицима.

Александрови походи

Учествовао је и у бици код Иса 333. пре Христа10) и у бици код Гаугамеле 331. пре Христа11) као командант бригаде (око 1.500 војника) Код Гаугамеле је био тешко рањен.12)13) Након освајања Вавилоније Александар је кренуо на срце Персије, али пре тога је требао да заузме Персијска врата. Пердикина бригада је извела успешан маневар и заобилазним путем успео да освоји Персијска врата.14) Заједно са Хефестионом, Коином, Кратером, Еригијем и Леонатом дошао је 330. пре Христа у Александров шатор ноћ пред Филотино хапшење да би дискутовали о Филотиној завери.15) Припадао је очито кругу оних, који су тражили да се Филота Парменионов ухапси и казни.16) Око 330. пре Христа постао је један од 7 Александрових „пратилаца“ (телохранитеља, тј. ађутаната). Током 326. пре Христа Александар је кренуо у поход на Гандару у западном Пенџабу. Пердика и Хефестион су тада предводили претходницу, која је требала да дођу до реке Инд и да је премости, па су градили бродове и мост.17)18) До Александровога доласка Пердика и Хефестион дошли су до Инда, придобили домаће становништво, премостили Инд бродовима и осигурали снабдевање од краља Таксила.19)20) Заузели су и утврдили један значајан град. За време Индијскога похода Пердика је постао заповедник коњице. Учествовао је и у бици на реци Хидасп и у опсади Сангале.

Други по положају након Александра

Када су се вратили у Сузу 324. пре Христа Александар је захтевао од својих генерала да се ожене Персијанкама. Пердика се тада оженио ћерком сатрапа Медије Атропата.21) Једини, који су се оженили принцезама из персијске династије Ахеменида били су Александар, Хефестион и Кратер. До Пердикиног унапређења је дошло након што је Кратер отишао у Европу, а Хефестион нагло умро. Пердика је преузео Хефестионову функцију и постао хилијарх. Александар је умро у Вавилону 11. јуна 323. пре Христа. Био је болестан неколико дана и предао је свој прстен Пердики.22)23)24)

Регент царства

У Вавилону су Александрови телохранитељи сазвали његове главне пријатеље и генерале.25) Пердика је сазваном скупу изложио прстен, који му је Александра дао претходнога дана.26) Тражио је да изаберу једнога или више вођа док чекају да Роксана роди будућега краља.27) Аристон се заложио да Пердика узме прстен, а за то је добио подршку присутних, који су онда од Пердике тражили да узме прстен.28) Док је Пердика оклевао јавио се Мелеагер, који се успротивио да Пердика узме прстен.29) Мелеагер и пешадија залагали су се да Александров епилептични брат Аридеј (Филип III Македонски) постане краљ, иако су сви знали да он није ментално способан да влада. Дошло је до свађе. Пешадија је са оружјем упала у краљевску палату, а коњица је избегла сукоб и побегла из Вавилона.30) Покушали су и атентат на Пердику. На крају је дошло до споразума по коме су Филип III Македонски и нерођено Александрово дете заједнички краљеви. Главни команданти постали су Пердика, Мелеагер и Кратер. Ипак та тројица нису били једнаки, јер је Пердика био хилијарх. Мелеагер је био његов претпостављени и Пердика је успео да искористи церемонију прочишћења војске га казни и погуби Мелеагера. Вавилонском поделом 323. пре Христа одлучено је да Пердика буде епумелет (регент) царства. Вавилонском поделеом подељене су и сатрапије.

Помаже Еумену

Одмах након Александрове смрти побунили су се Грци насељени по персијским сатрапијама. Против њих Пердика је упутио Питона, који је сломио побуну. Атињани су против Антипатра повели рат познат као Ламијски рат. Још је Александар Антипатра оставио као стратега Европе, а након Александрове смрти приликом поделе добио је Mакедонију и околне грчке државе. Пердика је дао задатак Антигону и Леонату да са великом војном силом омогуће да Еумен успостави своју власт у Каподокији.31) Антигон је одбио да помогне, а Леонат је имао важнијега посла у Европи. Због тога је Пердика одлучио да помогне Еумену, па је заратио против Аријарта.32) Аријарата су заробили, покорили су Kападокију и Еумен је успоставио своју власт у Каподокији.33)

Пердикина намера да постане краљ

Птолемеј Сотер је преузео Египат и 8.000 таланата у благајни. Пердика је био љут већ када је Птолемеј убио претходнога сатрапа (или само номарха) Клеомена из Наукратиса. Птолемеј је пресрео поворку са Александровим мртвим телом и одвукао Александрово тело у Египат, где је и сахранио Александра. Тај потез је био повод за рат Пердике против Птолемеја. Пердика се био верио са Антипатеровом ћерком Никејом. Никеју је сам Пердика просио раније, док још није постао регент, јер је тада сматрао да добија у савезу са Анитпатером. Међутим поставши регент указала му се прилика да се ожени Александровом сестром Клеопатром од Македоније, а на тај начин дошао би у прилику да постане краљ. Антигон је сазнао за Пердикине намере, а пошто је био Антипатеров пријатељ било је опасно да то не пренесе Антипатру. Пердика је због тога одлучио да уклони неугоднога сведока. Међутим Антигон је успео на време да побегне и стигне до Антипатера. Антипатера је обавестио о Пердикиним намерама да се ожени Клеопатром и да као краљ дође у Македонију. На те вести Антипатaр је одмах окончао рат са Етолцима и спремили су се за рат са Пердиком. Птолемеј се са Антипатером договорио да се помажу, јер Птолемеј се бојао да ће му Пердика одузети Египат.34)

Рат против Кратера, Антипатера и Птолемеја

Пердикин најлојалнији сарадник био је Еумен. Антипатер, Кратер, Антигон и Птолемеј Сотер склопили су савез против Пердике и Еумена. Започео је Први рат дијадоха. Пердика је окупио пријатеље и саветовали су се шта да чине, да ли да крену најпре на Египат или на Македонију. Одлучили су да најпре крене у Египат да победи Птолемеја, па да се онда обрачунају са осталима.35) Пердика је Еумена оставио око Хелеспонта да спречи прелазак Антипатера и Кратера у Азију. Са Еуменом је оставио свога брата Алкету и Неоптолема.36) Алкета и Неоптолем су издали Еумена. Еумен је у великој бици 321. пре Христа победио Кратера. Кратер и Неоптолем су погинули.

Египатски поход

Пердика је за време похода на Египат сазнао да је Еумен победио,а Кратер погинуо. Био је доста окрутан према другима, па није био омиљен међу официрима. Пердика је покренуо огромну војску против Птолемеја, а пратила су га и оба краља. Кренуо је у инвазију наступајући од Пелузија. Покушао је да отвори један стари канал на Нилу, али није успео, а војници су дезертирали и прелазили код Птолемеја. Изгледа да је Птолемеј Сотер имао симпатизере у Пердикиној војсци. Пердика је изненада преко Нила у зору пребацио велику војску преко рукавца Нила до Камиље тврђаве, али Птолемеј Сотер се изненада нашао у тврђави пре Пердике. Изгледа да је неко из Пердикинога табора упозорио Птолемеја. Птолемеј Сотер се одлучно и успешно бранио, па је Пердика одустао од те опсаде и кренуо је према Мемфису, пре кога се налазило једно острво на Нилу.37) Када је један део војске пребацио до тога острва други део више није могао да прође, јер је дно Нила ту под тежином потонуло.38)

Побуна официра и смрт

Приликом повлачења са острва око 2.000 војника се подавило или страдало од животиња из Нила.39) Официри су почели да оптужују Пердику и убили су га 321/320. пре Христа. Могуће је и да је Птолемеј стајао иза те завере. Међу официрима су били Питон, Селеук Никатор и Антиген. Када су убили Пердику склопили су споразум са Птолемејем. Птолемеј је одбио понуду да он буде регент, па је војска изабрала Питона и Аридеја, који су кратко време били регенти. Пердика је укупно три године био регент.

Литература


Perdika

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2) , 16)
Heckel стр. 197
3)
Диодор 16.94
4) , 6)
Аријан 1.6
5)
Аријан 1.7
7)
Аријан 1.8
8)
Аријан 1.14
9)
Диодор, 17.24
10)
Аријан 2.8
11)
Аријан 3.9
12)
К.К.Р. 4.16
13)
Диодор 17.61
14)
Аријан 3.18
15)
К.К.Р. 6.8.17
17)
Аријан 4.22
18)
К.К.Р. 8.10
19)
К.К.Р. 8.10-12
20)
Аријан 5.7
21)
Аријан 7.4
22)
Диодор 17.117
23)
К.К.Р. 10.5
24)
Јустин 12.15
25)
К.К.Руф 10.6.1
26)
К.К.Руф 10.6.4
27)
К.К.Руф 10.6.8-9
28)
К.К.Руф 10.6.18
29)
К.К.Руф 10.6.20-21
30)
Јустин 13.3
31) , 33)
Плутарх, Еумен 3
32)
Диодор 18.16
34)
Диодор 18.14
35)
Диодор 18.25
36)
Диодор 18.29
37)
Диодор 18.34
38)
Диодор 18.35
39)
Диодор 18.36
пердика.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/02 22:33