Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
персеј

Персеј

Персеј (грч. Περσέως) (око 212—165. пре Христа), последљи македонски краљ од 179. до 168. пре Христа и најстарији син Филипа V Македонскога. Наговорио је оца да убије његовога млађега проримски оријентисанога брата Деметрија. По доласку на престо спроводио је панхеленску политику и ојачавао савезништва, па је почео да угрожава римску доминацију у Грчкој. Римљани су против њега водили Трећи македонски рат (171–168. пре Христа). Након Персејева пораза у бици код Пидне 168. пре Христа Македонија је пала под римску власт и подељена је на четири републике.1)

Рани живот

Син је македонскога краља Филипа V Македонскога. Према некима римским писцима он је био Филипов незаконити син,2) али вероватно се ради о причи, коју су измислили његови непријатељи. Он је одмах био уважаван од свога оца и од стране Македонаца као легитимни наследник трона. Веома рано је био обучаван војним вештинама, тако да га је отац још као дечака именовао да командује војском, која је требала да на почетку Другога македонскога рата од Илира брани прелазе према Пелагонији.3) Током 189. пре Христа водио је војску у Епир. Тада је Марко Фулвије Нобилиор опседао Амбракију. Етолци су покушали да ослободе град, али у једном покушају ослобађања града омео их је напад на Амфилохију, коју је извела македонска војска под командом Персеја.4) Међутим сазнавши за долазак веће етолске војске Персеј је обуставио опсаду Амфилохије и повукао се у Македонију.5)

Обрачун са млађим братом Деметријем

Римљани су показивали наклоност према Персејевом млађем брату Деметрију, па је Персеј био љубоморан. Након битке код Киноскефала Деметрије је веома млад као талац боравио у Риму. Дошао је до изражаја, када га је Филип V Македонски послао у Рим да га брани од разних оптужби.6) Сенат је поштедео Филипа и директно је наглашавао да то ради због Деметрија.7) Персеју и Филипу је било јасно да је трвење са Римљанима решено Деметријевом заслугом, а Персеј је онда почео да сумња да Римљани раде срачунато да би након Филипове смрти Деметрија нахушкали да тражи трон. Деметрије је добио на угледу код Македонаца, јер је изгледало да су његовим заслугама избегли нови рат са Римљанима.8) Персеј је онда припремио план како да се реши брата, па је најпре придобијао људе око Деметрија. Персеј је оптуживао млађега брата пред оцем да намерава да га убије. Почео је да оптужује да Деметрије спрема заверу и да има подршку Римљана.9) Персеј је касније удесио и да се једним кривотвореним Фламининовим писмом Филип V Македонски увери да Деметрија треба убити,10) што је Филип онда и учинио.11)

Постаје краљ

Филип V Македонски је умро 179. пре Христа. Пред смрт је жалио за Деметријем и био је огорчен на Персеја.12) Персеј је одмах након Филипове смрти преузео власт и најпре се обрачунао са Антигоном, који га је оптуживао пред оцем.13) Филип је последње године свога живота провео у припремама за неизбежан рат са Римом. Персеј је по доласку на власт затекао огромне резерве и новца и оружја. Филип V Македонски је поред опреме и оружја за активни састав у резерви држао још оружја и опреме за 30.000 људи, а имао је довољно новца да 10 година плаћа 10.000 најамника.14) Ипак тражио је начин да одложни неизбежно колико год је то могуће, па је због тога послао посланство у Рим да би обновио пријатељске односе и да би га признали за краља. Римљани су Персеја признали за краља и са њим су обновили споразум под истим условима као и са његовим оцем. Ниједна од страна није била искрена у својим намерама, али ипак протекло је седам година до избијања рата. Персеј је поништио неке од одлука свога оца, па је прогласио амнестију и позвао прогнане да се врате.15) Свим прогнанима обећавао је не само сигурност, него и враћање имовине.16) Ослободио је из затвора све дужнике и све осуђене за велеиздају.17) Избегавао је неумерености у пићу, јелу и женама. По својим потезима на почетку владавине одушевио је многе у Грчкој.

Персеј ојачава савезништва и шири утицај

Персеј је одржавао пријатељство са околним народима: Трачанима, Илирима и Келтима. Склапао је и савез за владарима Мале Азије, са изузетком Еумена II. Селеук IV Филопатор је Персеју дао руку своје ћерке Лаодике. Прусија II, краљ Битиније, оженио се Персејевом сестром.18) Сваки Персејев покушај ојачавања савезништава Римљани су почели да гледају са подозрењем и као нарушавање споразума са њима. Покушао је да склопи савез и са Ахајским савезом, али није успео. Марко Клаудије Марцел је 173. пре Христа на скупштини Ахајскога савеза истакао римско противљење македонском краљу Персеју и похвалио Ахајце што са њим нису склопили савез.19) Дарданци су се 175. пре Христа у римском Сенату жалили да су их напали Бастарни, које је Персеј помагао и подстицао. У Рим су стигле и вести 174. пре Христа да су македонски изасланици тајно примљени у Картагини.20) Сенат је стално слао изасланике да мотре и испитују ситуацију у Грчкој. Персеј је 174. пре Христа кренуо у поход на Долопе и након што их је покорио кренуо је са војском до светилишта Делфа.21) До Делфа је пролазио мирољубиво и под религиозним изговором, а заправо да би се са војском показао усред Грчке и изазвао страх.22)

Атентат на Еумена II

Еумен II је као верни римски савезник био награђен великим територијама у Малој Азији. Био је Персејев ривал у стицању утицаја у грчком свету, али Персеј је имао више успеха, јер су Грци желели промене и нису желели да све у Грчкој буде под римском контролом.23) Међутим Еумен II је са друге стране имао огроман утицај у Риму, где је током 172. пре Христа оптужио Персеја да се припрема за рат и да је сакупио хране да може 10 година да снабдева 35.000 војника и да има новца да може да 10 година плаћа 10.000 најамника.24) Оптуживао га је да је помагао Бизанту да раскине уговор са Римом, да је напао Долопе, да је придобио Беотију и Етолце и да му је војска у Тесалији и Долопима. Иако се тада Римљани још нису одлучили за рат са Персејем очекивало се да је рат све ближи, а Персеј је онда одлучио да наручи атентат на Еумена II.25) Атентатори су сурвали стење на Еумена и тешко су га ранили.26) Сенат је онда одлучио да започне рат, али није га прогласио до пролећа 171. пре Христа.

Трећи македонски рат

Рим је започео Трећи македонски рат јер се бојао да ће Персеј уништити римску политичку контролу над Грчком и да ће поново успоставити македонску хегемонију над деловима Грчке. Римљани су током 171. пре Христа прогласили рат против Персеја. Пошто за разлику од Персеја одмах нису били довољно спремни за ратне операције одлагали су почетак рата дипломатским средствима. Персеј је имао на распоалгању 39.000 пешака и 4.000 коњаника. Од савезника у почетку помагао га је само трачки краљ Котис. Квинт Марције Филип је обмануо Персеја примирјем и могућношћу да се преговорима оконча рат, па је на тај начин римска страна добила на времену. Римска војска је у међувремену мобилизирана и под командом конзула Публија Лицинија Краса прешла је у Епир. Персеј је римску војску чекао у Тесалији.

Битка код Калиника

Када је Персеј сазнао да долази римска војска утврдио је долину Темпе и планину Осу, а кретао се преко Еордеје и Елимеје и заузео је Азор, Перебију, Елатију и Гон.27) Римски конзул Публије Лициније Крас кренуо је са римском војском према Тесалији и улогорио се крај Ларисе.28) Ту му се придружило 5.000 војника пергамскога краља Еумена II,29) као и ахајска, етолска и тесалијска коњица.30) Између коњице и лаке пешадије двеју војски дошло је 171. пре Христа до битке код Калиника. Персеј је победио у бици. На вест о Персејевој победи у бици код Калиника многи грчки полиси прешли су на страну Македоније или су прогласили неутралност. Персеј је Римљанима понудио мировни споразум, али они су одбили споразум и рат се наставио.31)

Персеј ојачава границе

Током 170. пре Христа није било одлучне акције. Конзул Аул Хостилије Манцин је након неуспешнога покушаја да се пробије у Македонију остао у Тесалији, где није спроводио значајније акције. У међувремену Епир је прешао на страну Персеја, тако да је то ојачало македонске границе. Персеј је имао чак толико времена да је кренуо у поход на Дарданце, одакле се вратио са великим пленом. Персеј је илирскога краља Генцију настојао да наговори на савез након успеха у рату са Римљанима и Дарданцима.32) Генције је тражио новац, али Персеј иако је имао доста новца дуго је оклевао да плати Генција.

Марцијев продор у јужну Македонију

Квинт Марције Филип је постао конзул 169. пре Христа и као провинцију добио је Македонију и рат против Персеја.33) У Тесалији код Парафарсала Квинт Марције је 169. пре Христа преузео заповедништво од претходнога конзула.34) Пошто није могао са војском да се пробије преко добро брањенога прелаза Квинт Марције Филип се одлучио на ризичан и опасан потхват, да се пробија кроз дивљину тешким и опасним путем.35) Персеј је тада имао прилику да потуче римску војску приликом њена силаска кроз дивљину, али Марције је имао среће јер Персеј није био довољно одважан. Након четири дана римска војска је прешла планине и ушла у јужну Македонију.36) Персеј се толико успаничио да је наредио да се спале бродоградилишта у Тесалији и да се у море баци новац из краљевске ризнице у Пели.37) Да је Персеј био хладне главе могао је да потпуно затвори римску војску у јужној Македонији и одсече је од снабдевања. Пошто је Персеј побегао у Пидну Марције је кренуо и заузео,38) али због слабог снабдевања морао је да се повлачи.

Персејева шкртост

Рат се већ одвијао јако дуго и штетио је не само онима, који су ратовали, већ и другим државама. Прусија II, краљ Битиније и представници Родоса покушали су да посредују у окончању рата. Еумен II, који је био римски савезник, покренуо је тајне преговоре са Персејем. Нудио му је своје услуге и могућност окончања рата, а заузврат је тражио новца, којега је Персеј имао напретек.39) Међутим Персеј је био шкрт.40) Око 20.000 галских најамника понудило је Персеју своје услуге за новац, али поново је превладала шкртост. Многи грчки градови су на почетку рата били наклоњени Персеју, али остали су неутрални. Персеј је имао шансу да својим великим новчаним резервама придобије лако савезнике и створи невоље Римљанима.41) Илирском краљу Генцију је једва обећао 300 таланата да би му Генције постао савезник, али онда му није исплаћивао обећани новац.

Битка код Пидне

Током 168. пре Христа команду над римском војском преузео је Луције Емилије Паул Македонац, који је те године био именован за конзула. Персеј се учврстио на неосвојивом положају у подножју планине Олимп на реци Елпеј у северозападној Грчкој.42) Емилије Паул је нашао начин како да сатера Персеја са његовога добро одабранога положаја. Послао је према обали мању војску од 8.300 војника под командом Публија Корнелија Сципиона Насике Коркула,43) чије кретање је изгледало усмерено на обухват македонске војске са морске стране, али променили су смер са циљем да македонску војску нападне одострага обилазећи планину Олимп са запада. Због пораза македонске војске на планинским превојима Персеј се повукао до близу Пидне, где је 22. јуна 168. пре Христа дошло је до одлучујуће битке код Пидне. То место било је прилично равно и погодно за развој македонске фаланге.44) Римска војска је имала 29.000 војника, а од тога је било 24.500 пешака и 3.500 коњаника. Македонска војска је бројала 44.000 војника, а од тога је 21.000 војника била у саставу македонске фаланге. Македонска војска имала је око 4.000 коњаника.45) У бици код Пидне победила је римска војска. Погинуло је око 25.000 македонских војника, а Персеј је након пораза побегао.

Бег на Самотраку и заробљавање

Након пораза у бици код Пидне Персеј је побегао до Пеле, где је покупио краљевскога блага и онда је преко Амфипоља побегао на острво Самотраку, где је потражио азил у једном храму.46) Гнеј Октавије се онда усидрио на Самотраци са циљем да спречи Персејев бег.47)48) Неуспешно су покушали да наговоре Персеја да се преда.49) Персеј је уз помоћ једнога Крићанина намеравао да побегне, али Крићанин га је оставио на обали без блага и ван азила. Неко време се сакривао по острву и на крају се предао Гнеју Октавију.50)51) Гнеј Октавије је спровео Персеја до Амфипоља, где се тада налазио конзул Луције Емилије Паул Македонац.52)

У Риму

Одлучено је да се Македонија подели на четири републике.53) Забрањено је и да отварају руднике злата и сребра. Македонија је престала да постоји. Персеј је вођен у тријумфалној поворци Луција Емилија Паула 167. пре Христа у Риму. Био је најпре заточен у тамници, а онда је био хуманије интерниран на молбу Емилија Паула у Алби, где је умро од последица добровољног изгладњивања након 2 или 5 година, тј. 165. или 162. пре Христа.

Литература


Persej

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Ливије 39.53
3)
Ливије 31.28
4)
Полибије 21.27
5)
Ливије 38.7
6)
Полибије 23.2
7)
Полибије 23.3
8)
Полибије 23.7
9)
Ливије 40.9-15
10)
Ливије 40.23
11)
Ливије 40.24
12)
Ливије 40.55
13)
Ливије 40.58
14)
Плутарх Емилије 8
15) , 16) , 17)
Полибије 25.3
18)
Ливије 42.29
19)
Ливије 42.6
20) , 21) , 22)
Ливије 41.22
23)
Derrow CAH 8 стр. 306
24)
Ливије 42.12
25)
Ливије 42.15
26)
Ливије 42.16
27)
Ливије 42.53
28) , 29) , 30)
Ливије 42.55
31)
Ливије 42.62
32)
Полибије 28.8
33)
Ливије 43.15
34)
Ливије 44.1
35)
Ливије 44.4
36)
Ливије 44.5
37)
Ливије 44.6
38)
Ливије 44.7
39) , 40)
Полибије 29.8
41)
Полибије 28.9
42) , 45)
Плутарх Емилије 13
43)
Плутарх Емилије 15
44)
Плутарх Емилије 16
46) , 47) , 50)
Плутарх Емилије Паул 26
48) , 49)
Ливије 45.5
51) , 52)
Ливије 45.6
53)
Ливије 45.18
персеј.txt · Последњи пут мењано: 2021/06/25 21:39