Корисничке алатке

Алатке сајта


петар_бојовић

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
петар_бојовић [2020/10/09 14:19]
жељко_тодоровић
петар_бојовић [2020/10/10 15:48] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 78: Линија 78:
 /* Датотека:​Stari Vojvoda Petar Bojović.jpg|мини|лево|175п|Војвода Петар Бојовић,​ у униформи војводе Краљевине Југославије */ /* Датотека:​Stari Vojvoda Petar Bojović.jpg|мини|лево|175п|Војвода Петар Бојовић,​ у униформи војводе Краљевине Југославије */
  
-У операцијама на Кајмакчалану,​ у јесен исте године,​ Бојовић је руководио офанзивом српске војске која је уз савезничку помоћ поразила бугарске јединице код Горничева и заузела ​[[Освајање Кајмакчалана|Кајмакчалан]] (30. септембра) и [[Битољ]] (16. новембра). На месту начелника Штаба Врховне команде,​ Бојовић је остао до 19. јуна 1918. године,​ када је поднео оставку због неслагања са генералима Антанте,​ конкретно с француским генералом Гијомом,​ главокомандајућим савезничке војске,​ око питања да ли да се Србима прошири [[Солунски фронт]]. Ово неслагање довело је до колизије између Српске Врховне команде и Главне команде савезничке војске. Резултат је био повлачење Бојовића и додела команде над српском војском војводи [[Живојин Мишић|Живојину Мишићу]].((Милићевић,​ Поповић,​ 2003, p. 57-65))((Бјелајац,​ 2004, p. 129))+У операцијама на Кајмакчалану,​ у јесен исте године,​ Бојовић је руководио офанзивом српске војске која је уз савезничку помоћ поразила бугарске јединице код Горничева и заузела Кајмакчалан (30. септембра) и [[Битољ]] (16. новембра). На месту начелника Штаба Врховне команде,​ Бојовић је остао до 19. јуна 1918. године,​ када је поднео оставку због неслагања са генералима Антанте,​ конкретно с француским генералом Гијомом,​ главокомандајућим савезничке војске,​ око питања да ли да се Србима прошири [[Солунски фронт]]. Ово неслагање довело је до колизије између Српске Врховне команде и Главне команде савезничке војске. Резултат је био повлачење Бојовића и додела команде над српском војском војводи [[Живојин Мишић|Живојину Мишићу]].((Милићевић,​ Поповић,​ 2003, p. 57-65))((Бјелајац,​ 2004, p. 129))
  
 Поново је преузео положај команданта Прве армије и одмах по преузимању исказао је свој командантски таленат. За ратне успехе његове Прве армије,​ генерал Петар Бојовић је 13. септембра 1918. унапређен у чин војводе као последњи генерал унапређен у овај чин. Пре њега у овај чин су унапређени [[Радомир Путник]] (1912), [[Степа Степановић]] (1914) и [[Живојин Мишић]] (1914). У октобру 1918. године,​ ова армија је прва пробила непријатељске линије у бици код Доброг Поља и напредовала дубоко у окупирану територију. По његовом наређењу Прва армија је пробила [[Солунски фронт]] и поразила противнике гонећи их ка Вардару и Велесу. Продором у долину Вардара бугарска војска је раздвојена од немачке и аустроугарске,​ чиме је практично,​ избачена из рата. У току офанзиве,​ армија којом је Бојовић командовао нанела је још један тежак пораз бугарској војсци,​ код [[Куманово|Куманова]],​ након чега је убрзо уследила и формална капитулација Бугарске. Напредовајући долином Јужне Мораве,​ ова војска је ослободила Врање и Лесковац током Нишке операције,​ а код Ниша је 11. октобра,​ из строја избачена главнина немачке Једанаесте армије. У даљем надирању као командант Дунавске дивизије особођена је готово цела [[Краљевина Србија|Србија]] са [[Београд]]ом (1. новембра 1918). Српске трупе су по заузимању престонице наставиле ослобађање и заузеле су [[Банат]],​ [[Срем]],​ [[Бачка|Бачку]],​ [[Славонија|Славонију]] и знатан део Хрватске.((„Politika”,​ [[http://​www.politika.rs/​rubrike/​Beograd/​Dan-secanja-na-zaboravljeno-oslobodjenje-Beograda.sr.html|Дан сећања на заборављено ослобођење Београда („Политика“,​ 1. новембар 2012)]])) Поново је преузео положај команданта Прве армије и одмах по преузимању исказао је свој командантски таленат. За ратне успехе његове Прве армије,​ генерал Петар Бојовић је 13. септембра 1918. унапређен у чин војводе као последњи генерал унапређен у овај чин. Пре њега у овај чин су унапређени [[Радомир Путник]] (1912), [[Степа Степановић]] (1914) и [[Живојин Мишић]] (1914). У октобру 1918. године,​ ова армија је прва пробила непријатељске линије у бици код Доброг Поља и напредовала дубоко у окупирану територију. По његовом наређењу Прва армија је пробила [[Солунски фронт]] и поразила противнике гонећи их ка Вардару и Велесу. Продором у долину Вардара бугарска војска је раздвојена од немачке и аустроугарске,​ чиме је практично,​ избачена из рата. У току офанзиве,​ армија којом је Бојовић командовао нанела је још један тежак пораз бугарској војсци,​ код [[Куманово|Куманова]],​ након чега је убрзо уследила и формална капитулација Бугарске. Напредовајући долином Јужне Мораве,​ ова војска је ослободила Врање и Лесковац током Нишке операције,​ а код Ниша је 11. октобра,​ из строја избачена главнина немачке Једанаесте армије. У даљем надирању као командант Дунавске дивизије особођена је готово цела [[Краљевина Србија|Србија]] са [[Београд]]ом (1. новембра 1918). Српске трупе су по заузимању престонице наставиле ослобађање и заузеле су [[Банат]],​ [[Срем]],​ [[Бачка|Бачку]],​ [[Славонија|Славонију]] и знатан део Хрватске.((„Politika”,​ [[http://​www.politika.rs/​rubrike/​Beograd/​Dan-secanja-na-zaboravljeno-oslobodjenje-Beograda.sr.html|Дан сећања на заборављено ослобођење Београда („Политика“,​ 1. новембар 2012)]]))
петар_бојовић.txt · Последњи пут мењано: 2020/10/10 15:48 од жељко_тодоровић