Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
петар_велимировић

Петар Велимировић

Петар
Велимировић
пера_велимировић2.jpg
Рођење:
28. јануар 1848.
Сиколе код Неготина,
Кнежевина Србија

Смрт:
5. јануар 1912.
Београд,
Краљевина Србија

Познат као:
политичар, два пута
председник владе

Петар Велимировић (Сиколе крај Неготина, 16/28. јануар 1848 — Београд, 5. јануар 1912),1) српски политичар. Био је истакнути представник Народне радикалне странке, седам пута министар грађевина и два пута председник владе Краљевине Србије (20. октобар 1902 — 19. новембар 1902. и 20. јул 1908 — 24. фебруар 1909).

Следбеник Светозара Марковића

Рођен је 16/28. јануара 1848. године у Сиколу крај Неготина.2) Политехнику је завршио 1872. у Цириху.3) Ту се Петар Велимировић придружио бакуњистичком кругу, у ком је био Светозар Марковић, а поред њега и читаво будуће руководство Радикалне странке. У лето 1869. заједно са Светозаром Марковићем, Николом Пашићем и Ђуром Љочићем одржао је састанак, на коме су одлучили да организују нову странку.4) Међу српским студентима у Цириху је након неког времена дошло до поделе на присташе Бакуњина и на присташе Светозара Марковића и тада је Велимировић заједно са Пашићем постао противник Бакуњина.5) Вратио се 1872. у Србију и радио је једно време у државној грађевинској служби. Преселио се 1875. у Крагујевац. Након смрти Светозара Марковића вођство у социјалистичком покрету преузели су: Пера Тодоровић, Никола Пашић и Пера Велимировић.6) Као следбеник Светозара Марковића учествовао је 1876. у манифестацији, када је у Крагујевцу истакнут црвени барјак. Предводио је наоружане присташе социјалиста, који су заузели општину и на њој развили црвени барјак уз узвике „Живела Република”.7) У сукобу са полицијом било је мртвих и рањених.8) Пера је био затворен због те манифестације. Емигрирао је у Угарску 1877.9) Две године је боравио у Новом Саду и годину дана у Пешти.

Министар грађевина у многим владама

Док је био у емиграцији радио је на железницама у Мађарској, Славонији и Бугарској.10) У Бугарској је једно време био професор у гимназији у Софији.11) Један је од оснивача Народне радикалне странке и члан њеног главног одбора.12) Изабран је 1880. за народног посланика.13) У скупштини се 1881. истакао стручном критиком Бонтуовог уговора о изградњи железничке пруге у Србији.14) Радио је у државној служби од 1881. на прузи Ниш—Врање и Ниш—Пирот.15) Након Тимочке буне 1883. емигрирао је у Бугарску.16) Био је министар грађевина 1887. у либерално-радикалној влади Јована Ристића.17) По други пут био је 1888. министар грађевина у влади Саве Грујића. Та влада била је састављена само од најмекших радикала и трајала је до 26. априла. По трећи пут је министар грађевина у влади Саве Грујића од 7. марта 1889. до 28. марта 1890. По четврти пут био је министар грађевина у влади Николе Пашића од 23. фебруара 1891. до 21. августа 1892. Као вишегодишњи министар грађевина саставио је многе законе.18) Заслужан је за први закон о уређењу државних железница, као и за одузимање железница 1889. од странаца.19) Био је одличан администратор и један од најбољих министара грађевина.20) Од 1889. до 1894. члан је Државнога савета.21) Постављен је 1893. за председника Државног суда.22) Пензионисан је након државног удара 1894.23) Поново је био министар грађевина у влади Ђорђа Симића од 29. децембра 1896. до 23. октобра 1897.24) Био је министар грађевина и у влади Михаила Вујића од 2. априла 1901. до 20. октобра 1902. Био је 1901. изабран за сенатора, а 1902. за државног саветника.25)

Председник краткотрајне владе

пера_велимировић.jpg

Пера Велимировић био је цењен због своје личне честитости, али не и по политичким способностима.26) Био је председник краткотрајне владе од 20. октобра до 19. новембра 1902. Била је то влада састављена од споразумних, тј. умерених напредњака и радикала.27) Против владе и даље је била већина напредњака и радикала.28) Радикали су ту владу одмах сматрали као дворску владу и тражили су да се што пре реше нерешени политички закони, о зборовима и удружењима, о државном буџету и о Главној контроли.29) За радикале је посебно био значајан закон о зборовима и удружењима, па нису подржавали Велимировићеву владу, која се по жељи краља Александра Обреновића оглушавала о тај захтев радикала.30) Пошто није могла да обезбеди већину у скупштини влада је након месец дана била присиљена да поднесе оставку.31)

Друга влада

Петар Велимировић је као председник Сената приликом смене династија држао говор и краљу Петру I Карађорђевићу уручио решење Народне скупштине од 17. јуна 1903, којим је он изабран за краља Србије.32) Велимировић је поново био министар грађевина у влади Николе Пашића од 10. децембра 1904. до 29. маја 1905.33) Изабран је по други пут за председника владе од 20. јула 1908. до 24. фебруара 1909.34) За време његове владе избила је Анексиона криза.

Литература


Petar Velimirovic

2)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, књига 4, Београд, 1929, стр. 1061
3) , 9) , 10) , 11) , 12) , 13) , 14) , 15) , 16) , 17) , 18) , 19) , 20) , 21) , 23) , 24) , 25) , 32) , 33) , 34)
НА
4)
Пешић стр. 67
5)
Пешић стр. 71
6)
Пешић стр. 78
7) , 8)
Јов.Влада Милана Обр.3 стр 481
22)
Живан Живановић 3, 1924, стр. 232
26)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 263
27)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 265
28)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 266
29)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 267
30)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 268-269
31)
Јов.Влада Александр. Обр.3 стр 269
петар_велимировић.txt · Последњи пут мењано: 2023/07/09 14:21