Петар Туцаковић (Вучјак, 1792 — Крагујевац, 21. август 1857), гружански кнез, пуковник и државни саветник.

Петар Туцаковић је рођен 1792. године у Вучјаку под Голијом у ужичкој нахији.¹⁾ Његова породица преселила се 1795. у село Честин у Гружи.²⁾ Одрастао је у Честину. Био је велики пријатељ Томе Вучића, иако се у политици често нису слагали.³⁾ По први пут јавља се у историјским изворима у време Хаџи Проданове буне. Био је 1814. један од вођа Хаџи-Проданове буне у Гружи, заједно са Томом Вучићем Перишићем и Симом Милосављевићем Паштрмцем.⁴⁾ Након смиривања буне у пожешком крају кнез Милош Обреновић се из Чачка враћао са Ћаја-пашом, а онда се одвојио и дошао у Кнић, где је позвао к себи Тому Вучића, Петра Туцаковића и Паштрмца и наговарао их је да се предају.⁵⁾ Тома Вучић и Паштрмац су се предали под заштиту кнеза Милоша, а Туцаковић је одлучио да се не предаје, па је побегао у шуму.⁶⁾ Учествовао је у Другом српском устанку.⁷⁾ Кнез Милош га је 1828. поставио за буљубашу својих момака.⁸⁾ Постављен је фебруара 1830. за капетана у Гружи, замењујући на том месту Тому Вучића.⁹⁾ За време Милетине буне 1835. дошао је у Крагујевац са 1.000 војника из Груже, као појачање кнежевим снагама под командом Томе Вучића.¹⁰⁾ Када је Тома Вучић отишао да преговара са побуњеничком војском власт је предао Петру Туцаковићу.¹¹⁾ Туцаковићу су стизала појачања из свих крајева Србије, па је намеравао да се обрачуна са побуњеницима.¹²⁾ Димитрије Давидовић је знао за кнежеву жељу да се избегне крвопролиће, па је наговорио Туцаковића да сачека исход преговора.¹³⁾ Туцаковић је августа 1837. унапређен у пуковника.¹⁴⁾

Постављен је 1837. за члана Књажескога совјета (Државног савета).¹⁵⁾ Поново је 14/26. фебруара 1839. по други пут изабран за члана Државног савета.¹⁶⁾ По налогу кнеза Милоша 23. маја 1839. избила је Јованова буна. Када се крагујевачки гарнизон побунио у корист кнеза Милоша, војска је повезала официре, укључујући и Петра Туцаковића.¹⁷⁾ Крагујевачка војска је са завезаним официрима кренула према Београду.¹⁸⁾ Петар Туцаковић је успео да се код Трешње одвеже и побегне у Београд.¹⁹⁾ На Трешњи се крагујевачка војска предала Томи Вучићу. Сукобио се лета 1839. у Савету са Милутином Савићем Гарашанином због утврђивања висине плата одређеним чиновницима.²⁰⁾²¹⁾ Милутин Гарашанин је након тога напустио Савет.²²⁾ Као присташа Обреновића Туцаковић је заједно са крагујевачким окружним начелником Милутином Ђорђевићем крајем 1839. и почетком 1840. покренуо акцију да се кнез Михаило Обреновић одведе у Крагујевац и да се премести престолница.²³⁾ Намесници и уставобранитељи су због тога затворили Ђорђевића, али нису се усудили да затворе Туцаковића, пошто је он био члан Савета.²⁴⁾ Заједно са Ђорђем Протићем и Милетом Радојковићем негодовао је марта 1840. због избора Томе Вучића и Аврама Петронијевића за кнежеве туторе.²⁵⁾ За време Вучићеве буне подржавао је кнеза Михаила.²⁶⁾ Након протеривања кнеза Михаила септембра 1842. Туцаковић је смењен са места саветника.²⁷⁾ Умро је 9/21. августа 1857. у Крагујевцу.²⁸⁾ Његов син Тодор Туцаковић био је више пута председник Народне скупштине.

• Милан Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи српског народа новијега доба, Српска краљевска штампарија, Београд, 1888.
• Радомир Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Историјски институт Београд, Београд, 2003.
• Бартоломео Куниберт, Српски устанак и прва владавина Милоша Обреновића, Просвета, Београд, 1901.
• Радош Љушић, Прво намесништво (1839—1840), Просвета, Београд, 1995.

Petar Tucakovic