Пећка епархија, некадашња епархија Српске православне цркве од 1912. до 1931.

У периоду од 1912. до 1920. чинила је црквену област заједно са Цетињском митрополијом и Захумско-рашком епархијом, а у периоду од 1920. до 1931. налазила се у саставу обновљене Српске патријаршије.

До 1912. подручје Пећке епархије је припадало Рашко-призренској епархији. Током Првог балканског рата црногорска војска је ослободила Пећ. Тадашњи рашко-призренски митрополит Гаврило Дожић је уживао повјерење црногорског краља Николе тако да је задржао епархијску власт над оним дијелом Рашко-призренске епархије који је припао Краљевини Црној Гори (Пећ, Беране, Бијело Поље, Пљевља). На том подручју створена је посебна Пећка епархија на челу са Гаврилом Дожићем који је задржао почасни наслов митрополита. Новостворена Пећка епархија је тада укључена у црквену област заједно са Цетињском митрополијом и Захумско-рашком епархијом.

Почевши од 1912. сједиште Гаврила Дожића као пећког митрополита је било у манастиру Пећкој патријаршији. Пећку митрополију су сачињавала четири протопрезвитеријата (пећки, берански, бјелопољски и пљеваљски) са шест манастира: Пећка патријаршија, Високи Дечани, Ђурђеви Ступови, Света Тројица, Света Богородица-Довоља и Св. арханђел Михаило-Арханђелово.

Пошто је Свети синод Краљевине Црне Горе дана 4. децембра 1918. донио Рјешење о уједињењу са Православном црквом у Краљевини Србији, Пећка епархија је након спровођења ових одлука током 1920. ушла у састав обновљене Српске патријаршије. Пошто је Гаврило Дожић исте године изабран за новог црногорског митрополита, упражњена Пећка епархија је повјерена на управу новом рашко-призренском епископу Михаилу Шиљку. Тако је остало до 1926. када је за пећког епископа изабран Јеротеј Гавриловић.

Доношењем првог Устава Српске православне цркве (1931) извршено је преуређење разних епархија, укључујући и дотадашњу Пећку епархију која је укинута. Након арондације Пећке епархије протопрезвитеријати берански и бјелопољски су ушли у састав Митрополије црногорско-приморске, пљеваљски у састав Митрополије дабробосанске, а Метохија у састав Епархије рашко-призренске (са изузетком манастира Пећка патријаршија који је ушао у непосредну надлежност српског патријарха).¹⁾

• Митрополија црногорско-приморска
• Захумско-рашка епархија
• Указ о постављењу митрополита Пећке епархије (1913)
• Указ о постављењу администратора Пећке епископије (1921)

Pecka eparhija