Платон Кулаковски
Платон Андрејевич Кулаковски
Рођење: 8. јул 1848. Поневеж, Русија Смрт: 31. децембар 1913. Петербург, Русија

Платон Андрејевич Кулаковски (рус. Платон Андреевич Кулаковский) (Поневеж, 26. јун/8. јул 1848 — Петербург, 18/31. децембар 1913), руски историчар, слависта и публициста. Био је професор Велике школе у Београду (1878—1882) и професор Универзитета у Варшави.

Родио се 8. јула 1848. године у породици месног свештеника у Поневежу у данашњој Литванији, а тада царској Русији.¹⁾ Похађао је гимназију у свом месту и и Виљнусу.²⁾ Завршио је историјско-филолошки факултет Универзитета у Москви.³⁾⁴⁾ По окончању факултета предавао је од 1870. на гимназији у Москви.⁵⁾

Добио је 1876. стипендију за научно путовање по словенским земљама, па је боравио у Прагу, Љубљани и Загребу.⁶⁾ Успоставио је контакте са Фрањом Рачким, Иваном Кукуљевићем Сакцинским, Адолфом Патером и другима. Вратио се у Москву, а 1878. кренуо је у Србију, где је био професор руског језика на Великој школи у Београду (1878—1882).⁷⁾ Путовао је по Србији, Бугарској и Цариграду. За време боравка у Србији посебно се зближио са митрополитом Михаилом и другим српским јавним личностима. Током 1881. завршио је свој рад о Вуку Караџићу: Вук Караџић, његов рад и значај у српској књижевности. Берлински конгрес и аустрофилска политика кнеза Милана Обреновића нанела је тежак удар руским интересима у Србији, тако да је имала утицај и на њега да оконча свој боравак у Србији.⁸⁾ Био је главни дописник из Србије „Руског весника”, а пошто је жестоко критиковао аустрофилску политику често је писао под псеудонимом.⁹⁾

По повратку у Русију одбранио је 1882. магистарски рад о Вуку Караџићу, па је од 1884. изабран за лектора Универзитета у Варшави, најпре на катедри руског језика, а касније на славистици.¹⁰⁾¹¹⁾ Био је уредник „Варшавскога дневника” током 1886—1892.¹²⁾ Од 1892. поново је путовао по другим словенским земљама, а највише је боравио у Загребу, посебно се интересујући за Илирски покрет.¹³⁾ О томе је 1894. по повратку написао докторску дизертацију Илиризам.¹⁴⁾ У Русији је 1902. био главни уредник новина „Правительственный Вѣстникъ”.¹⁵⁾

Његова остала дела су:

• Кратки преглед развиhа руског книжевног jезика, Београд, 1879.¹⁶⁾
• Писма о сувременоj рускоj книжевности, 1880-1881.¹⁷⁾
• Лукијан Мушицки, 1881.¹⁸⁾
• Сербия в последние годы (Русский Вестник, 1883)¹⁹⁾
• Праздник Слава у сербов (Русский Вестник, 1883)²⁰⁾

Редовни је члан Српског ученог друштва (Одбора за науке философске и филолошке) од 22. XI 1881. Почасни је члан Српске краљевске академије од 15. XI 1892.

• http://www.rulex.ru/01110975.htm
• http://www.hrono.info/biograf/bio_k/kulakovski_pa.php
• Энциклопедически словарь. С. Петербург, Брокгаузъ и Єфронъ, 1890–1904. 16 (1895) 952 (Ир. П.).
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.2 (A. Белић).
• Славяноведение в дореволюционной России, Москва: АН СССР, 1979., 201–203 (И. И. Лещиловская).

• Краћа биографија на сајту САНУ

Platon Kulakovski