Раде Радивојевић-Душан

Раде Радивојевић-Душан или Душан Вардарски или војвода Душан (Полимље, 1874 — Пасјане, 15. јул 1907), четнички војвода у Старој Србији, за време српске четничке акције почетком 20. века.

Српска четничка акција

Раде Радивојевић рођен је 1874. у Полимљу у Васојевићима у Црној Гори.1) Завршио је богословско-учитељску школу у Призрену. Био је учитељ у Ораховом Долу у околини Прилепа.2) У то место дошао је након што су Бугари на комаде исекли српског учитеља и свештеника у том месту, све са циљем да се нико од српских учитеља и свештеника не би усудио да ту ради.3) Укључио се 1905. у српску четничку акцију. Од 1905. до 1906. учествовао је у готово свим акцијама у околини Прилепа, Велеса и Кичева.

Бугари су били одлучили да 8. јула 1906. запале село Крапу, као један од центара српског четништва, али након паљевине неколико кућа и једночасовне борбе, Бугари су се повукли.4)5) Бугаре су приликом одступања уочили и заседу су им направили Стеван Недић Ћела и Душан Вардарски.6) У заседи код Куртовог камена убили су двојицу најистакнутијих бугарских рејонских војвода Константинова и Гоцу Ацева и око 20 бугарских комита.7)8) Велика погибија бугарских комита на Куртовом камену натерала је бугарски македонски комитет да се за дуже време одрекне планова о уласку у српска села прилепског краја.9) Крајем 1906. због напорног четовања вратио се у Србију на одмор, а његова чета је остала под командом Василија Трбића.10)

Погибија на Пасјану

Након српске победе на Дренову требало је попунити проређене српске четничке редове, да би се осигурале тековине те победе.11) Централни четнички одбор одлучио је да се на терен врати војвода Душан Вардарски са 15 четника.12) Поред тога слали су и четири подофицира нужна за формирање Горског штаба. Споран је био пут, којим би чета прешла пут. Док се Милан Ракић залагао за пут преко кумановске казе и Вардара, Мирослав Спалајковић је био за прелазак преко Косова под оружјем.13) Обукли су се као Албанци, а циљ је био да други сматрају да се ради о албанским качацима. Чета је прешла границу 30. јуна/13. јула 1907, преноћила је у Ранилугу, а 1/14. јула стигли су у Пасјане, где су преноћили.14) Током 15. јула поподне турска војска и арнаутски башибозук опколили су цркву, у коју су се склонили четници.15) Арнаута је било између 2.000 и 5.000.16) Четници су успели да се пробију до оближњег кукурузишта, где су се борбе одвијале дубоко у ноћ, а онда су се поделили у три групе, али све три групе су биле уништене током три дана.17) У тим борбама погинуо је Душан Вардарски и већина његових четника.18)

Литература

  • Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 4, стр. 265
  • Владимир Илић, Српска четничка акција 1903-1912, Ип Ецолибри, Београд, 2006.
  • Василије Трбић, Мемоари I, ГИП Култура, Крагујевац, 1996.
  • Станислав Краков, Пламен четништва, Просвета, Београд, 1990.
  • Весна Зарковић, Погибија српске чете у Пасјану 1907. године, Баштина, број 26, 2009, стр. 195-210
1)
„НА”, Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1929, књига 3, стр. 768
2) , 3) , 4) , 6)
В. Трбић Мемоари I, 1996, стр. 82
5)
Владимир Илић, 2006, стр. 93
7) , 10)
В. Трбић Мемоари I, 1996, стр. 83
8) , 9)
Владимир Илић, 2006, стр. 94
11) , 12) , 13)
Владимир Илић, 2006, стр. 123
14)
Весна Зарковић, 2009, стр. 199
15) , 16) , 17) , 18)
Владимир Илић, 2006, стр. 125
Штампање