Сана
Сана (од лат. sanus — здравље или лат. sanare — лечити), бистра планинско-равничарска река, десна, највећа притока Уне. Припада сливном подручију реке Саве, у Црноморском сливу. Протиче кроз северозападни део Босне и Херцеговине (Босанска Крајина) и спаја два историјска региона Поткозарје и Подгрмеч. Дужине је 138km,1) речни слив износи 3.369,4 km2, а у средњем најнижем водостају располаже хидрауличном снагом од 16,328 MW.2)
Историја
Овај простор је због повољног географског положаја и климе био насељен још у присторији, што потврђују остаци бројних преисторијска насеља, које народ назива градине, које још увек нису довољно истражена.3)
Назив на латинском је добила због своје чистоће и лековитости.4)
У прошлости Сана је била била пловна река, целим својим током и представљала је главну трговачку трасу. За превоз су коришћене лађе - дереглије,5) носивости од 5 до 150 тона,6) које је низводно носила речна струја, док су их узводно са обале конопцима вукли људи, а богатији трговци су у ту сврху користили коње. Тако је пут од Санског Моста до Београда трајао по шест дана, а повратак назад је могао да траје и по 20 дана.7) Из овог краја највише су одвожени дрво, гвожђе, кожа, восак, суве шљиве , воће, мед и други пољопривредни производи, а из других трговачих центара довожена су камена со, зачини, текстил и друго.8) Санско—унски палеозоик, површине око 1.200 км2, на простору између Новог града, Приједора. Бронзаног Мајдана, Санског Моста и Будимлић Јапре је рудоносно подручје на коме се ископавало и прерађивало гвожђе од самог почетка гвозденог доба, а превоз преко Сане, Уне, Саве и Дунава користили су још Стари Римљани.9)
За време аустроугарске управе, ескплоатисане су и шуме. Дрвене балване су сплавари повезивали у сплавове и одвозили реком Саном, Уном и Савом до одредишта.
Сана је временом почела да оплићава,10) а 1873. године Аустријанци су изградили железничку пругу уског колосека.11) Добрљин-Приједор-Бања Лука,12) али је речни саобраћај коришћен и дуго после тога.13)
Насељена места
Сана извире на подручју општине Мркоњић,14) у Републици Српској. на крашкој висоравни, у подножју планине Лисина северно од Оштрог Врха (1.087 m).15) Близу насеља Доња Пецка налазе се 3 већа крашка врела, на висини од 400 м.н.в.16) који се на дужини од 1,5 km спајају у један ток. Сана има и више мањих извора између Горње Пецке - Јасенових Потока и Доње Пецке, као и периодични извор у пећини Мрачај. Прва притока Сане је десна притока, река Корана, која извире у селу Медна.17) У наставку Сана тече у правцу север-северозапад, правећи неколико окука, посебно око места Лужани, Сански Мост, Усорац, Чараково, Приједор и Цикота.18) У Приједору прави угао од 90 степени, ударајући у падине планине Козаре, обилазећи око планине Мајдан, скреће према северозападу, а од Цикоте тече према западу, до свог ушћа у реку Уну, на самом улазу у Нови Град.
Сана протиче кроз општине Мркоњић Град 10км19), Рибник, Кључ, Сански Мост, Оштра Лука, Приједор и Нови Град20) (16км). До Санског Моста може се окарактерисати као прелазна крашка река. До Врхпоља тече кроз уску клисурасту долину, док у наставку низводно има све особине нормалног речног тока,21) Долина се проширује нарочито код Санског Моста (Санска котлина) и Приједора (Приједроска котлина), а од Приједора се постепено поново сужава.22) Пролази кроз градове: Кључ, Сански Мост, који је по Сани добио име, мада лежи на девет река и Приједор, највећи град на Сани и улива се у Уну у Новом Граду. Пролази поред насеља Доњи Врбљани, одакле улази у општину Рибник, затим Велије, Доњи Рибник, Превија, Дубочани, Згон, Хумићи, Соколово, Камичак, Подови, Врхопоље, Чапље, Кркојевци, Шеховци, Подлуг, Трнова, Срдци, Усорци, Клисине, Ништавци, Ресавци, Брезичани, Цикоте, Сводна, Кевљани, Благај, Благај Ријека.
Природна богатства
Од свог врела па до уливања има пад од 303,73 m. Део тока до Санског Моста, дужине 72 км, располаже падом од 262,52 м, док остатак од 41,21 м отпада на деоницу до Босанског Новог.23)
Од извора, па све до Кључа, Сана је веома чиста.24) Река се посебно истиче својим брзацима недалеко од села Слатина у кањону, на чијим се литицама налазе остаци старог Призрен града.25)
На свом мирном делу тока, пружа могућност развоја купалишног туризма.
На Сани је распрострањен риболов, пошто река обилује разним врстама рибе, младица, смуђ, штука, сом, плотица, скобаљ, шаран, бабушка, амур, мрена, буцов, клен.26) На Сани се организују многа спортска такмичења, као што су спуштање кајаком и рафтингом, које је посебно погодно за почетнике.27)
На градској плажи Алина лука у Кључу се сваке године одржава манифестација „Љето на Сани у Кључу“, чији је јеадн од најзначајнијих садржаја је традиционална туристичко-спортска манифестација Кључка регата.28)
Поречје Сане, посебно горње поречје, представља јединствену природну целину у овом делу Европе, са великом геоморфолошком, хидрогеолошком вредношћу, очуваном пејзажном и биолошком разноликошћу, као и богатим културно-историјским наслеђем. Главно природно богатство је вода, јер се у том подручју налази велики број врела и мањих изворишних зона, као и разноврсност биљних и животињских врста.29)
Од 2001. године, у јуну се обележава Дан реке Сане, еколошка манифестација, која има за циљ заштиту и очување реке. Тада се носи еколошка штафета, са водом која се узима на извору и носи до до ушћа где се симболично излива са поруком да вода на ушћу треба да буде исто тако чиста као на извору. Учесници ове манифестације су спортска и еколошка друштва у сливу реке.
Очекује се да ће горњи ток реке бити проглашен парком природе.
Са циљем очувања реке, 2009. године је формирана Коалиција за заштиту Сане, коју чине невладине организације, која се бори против изградње мини-хидроелектане „Медна“ у близини извора.
Притоке
Мада многи речни токови који се уливају у Сану носе назив река, већина су заправо већи или мањи потоци, који добијају величну реке само у време отапања снега и за време већих киша.30)
Десне притоке Сане:
- Корана је прва притока реке Сане, која извире у Царевцу и протиче кроз Доњу Пецку.31)
- Растока настаје од два извора Растока и Трескавац. На њој се налази велики број воденица и стара централа. У Сану се улива код истоименог насеља.34)
- Станичка река
- Чајића река
- Милошница
- Козица је речица дужине 9 км, која настаје спајањем потока Вучаја и Поточанске реке, у подручју засеока Кочића, североисточно од Вукића Брда (757м), а у Сану се улива код села Подови.37)
- Кијевска река је заправо већи поток, дужине око 5,5 км. Настаје спајањем потока Трамашњица и Глуваћ, подручју села Кијева, североисточно од Главице, тече кроз село Кијево, а у Сану се улива између села Лужани и Торнине.38)
- Гламашница је заправо поток дуг 6 км који извире на подручју села Шкрљевита и тече кроз село Крухари, а улива се у Сану 2 км јужно од Санског Моста.39)
- Сасина је већи поток дужине око 10 км. Извире у истоименом месту, тече према југозападу и улива се у Сану код села Шеховци, а непосредно пре ушћа у њу се улива Крухаруша, поток дужине 7 км.40)
- Пиљешка река је поток дуг 7,5 км. Извире источно од села Трнава. Код Трнаве се у њега улива поток Мала река.41)
- Буковац је поток дуг 3,5 км, који извире код села Усорци, а у Сану се улива код Варде
- Гомјеница
- Пухарска река
- Светиња
- Скакавац
Леве притоке Сане:
- Рибник је река дуга око 8 км. Настаје од неколико изузетно јаких извора, на око 4 км од истоименог насеља Рибник, а у Сану се улива код насеља Велије.42)
*Окашница се улива у Сану код Дубочана. Њено извориште се користи за снабдевање водом општине Кључ.
- Ижница протиче кроз Кључ и у Кључу се улива у Сану
- Саница дуга 19 км је водом најбогатија притока Сане. Извире испод Грмеча, између села Заваља, Будеља и Саница.43) Настаје од два врела, једно врело је са мањим језером, а друго је у пећини. Са њеног извора се водом за пиће снабдева општина Босански Петровац.44) Сница се улива се у Сану код Врхпоља.45)
- Глибаја је поток дужине 2,5 км, који извире код улаза у пећину Хрустовачу а улива се Сану код Врхпоља.46)
- Дабар је поток дужине 3,5 км. Извире код Дабарске пећине, већим делом тече кроз кањон и у Сану се улива код села Клијавац.47) Извор Дабра је регистровани споменик природе.
- Дуговача,
- Мајданска река или Мајдануша је река дуга 5 километара. Настаје од потока Грачаница и Жељезница, који се спајају у центру Старог Мајдана. Улива се у Сану са супротне стране од села Трнова.53)
- Мала река је поток дуг 6 километара који извире северно од села Копривна и у истоименом месту се улива у Сану54)
- Утвинац
- Врањска река
- Брдарска река
- Велика река,
- Јапра је река дуга 47 километара са великим бројем притока. Извире у селу Мајкић Јапра, на Радановом пољу испод Грмеча, а у Сану се улива у месту Благај Јапра.55) Њена долина је била један од најзначајнијих рударско-топионичарских комплекса античког доба, који су подигли старо илирско племе Јаподи, пре више од 2000 година, а знатно развили Римљани.
- Шућа
- Волар,56)
- Љубија
Литература
- Бистро, Ријека Сана http://www.bistrobih.ba/nova/rijeka-sana/, наслов Ријека Сана, издавач Бистро БиХ, приступ=10. 5. 2015.
- ТО Приједор, Риболовни потенцијал http://www.visitprijedor.com/cms/images/dokumenta/Lovni%20i%20ribolovni%20potencijali.pdf Ловни и риболовни потенцијал Општина Приједор, издавач ТО Општина Приједор, место Приједор, приступ 10. 5. 2015.
- ТО Приједор Туристички водич http://www.visitprijedor.com/vodic%20prelom%202.pdf, наслов Туристички водич Приједор, издавач ТО Општина Приједор, место Приједор, приступ 10. 5. 2015.
- Народна енциклопедија - српско-хрватско-словеначка, број 4, С-Ж, издавач Биоблиографски завод д.д. , место Загреб, аутор Вељко Петровићгодина=1929, уредник Станоје Станојевић, стр. 16
- http://www.nezavisne.com/novosti/gradovi/Kuci-iz-1900-godine-vracen-sjaj-259396.html, наслов Кући из 1900. године враћен сјај, аутор Златан Чекић, датум 24. 8. 2014, часопис Независне новине, издавач НИГД „ДНН“, место Бања Лука, приступ 12. 5. 2015.
- Промотур Приједор http://www.promoturpd.org/prijedor/, наслов Приједор, издавач Удружење Промотур, место Приједор, приступ 12. 5. 2015.
- Владимир Крчковски, Историја)) http://www.rzrljubija.com/Istorija.pdf, наслов Историја, аутор Владимир Крчковски, издавач Рудници жељезне руде „Љубија“ а.д. , место Приједор
- http://www.znaci.net/00003/798.pdf, наслов Општина Сански Мост до 1941., аутор Бранко Ј. Бокан, година 1974, број 1, НИГП „Борба“
- http://hrcak.srce.hr/index.php?show=clanak&id_clanak_jezik=34396, наслов Поријечје Сане - насељеност, кориштење и заштита вода, аутор Емир Темимовић, година 2007, часопис Геогадрија, број 12/1, стр. 23-45
- http://www.mrkonjic-grad.rs/sajt/doc/file/Katalog%20-%20Mrkonji%C4%87ka%20korpa.pdf, наслов Мркоњић Град, туристички водич, аутор Боро Марић, година 2010, место Мркоњић Град, издавач Мркоњићка корпа
- ТО РС Рибник - Атрактивности http://www.turizamrs.org/pocetna.php?menu_id=27&cid=27&page=514, наслов Атрактивности, издавач ТО РС
- Унско-Сански кантон 2013 http://www.rausk.ba/wp-content/uploads/2013/11/Unsko-sanski-kanton-Euro-regija-i-smaragd-BiH.pdf, наслов Унско-Сански кантон еуро регија и смарагд Босне и Херцеговине, издавач Развојна агенција УСК, место Бихаћ
- Стратегија планског развоја општине Сански Мост 2014, стр. 34 http://www.alvrs.com/v1/media/djcatalog/Strategija%20razvoja%20Sanski%20Most.pdf, наслов Стратегија планског развоја општине Сански Мост 2014. – 2023., година 2014, издавач УНДП и СДЦ
Sana