Сергије Каћански
Рођење: 13. фебруар 1813. Србобран, Хабзбуршка монархија Смрт: 13. јануар 1859. Темишвар, Хабзбуршка монархија

Сергије Каћански (световно Симеун) (Србобран, 13. фебруар 1813 — Темишвар, 13. јануар 1859),¹⁾²⁾ владика горњокарловачки, наставник богословије и архимандрит манастира. Својим говором на Мајској скупштини 1848. један је од најзаслужнијих за успостављање Српске патријаршије и Српског Војводства. Стриц је познатог српског песника Стевана Каћанскога.

Сергије Каћански је рођен 13. фебруара 1813. године у Србобрану (тада се звао Сентомаш) од оца Гаврила и мајке Макрене.³⁾ Основну школу похађао је у Србобрану, а гимназију у Новом Саду, Врбасу, Темишвару, Мохачу и Кечкемету.⁴⁾ Филозофију (вишу гимназију) и студиј права завршио је у Пешти и Пожуну (Братислави).⁵⁾ По окончању студија права завршио је богословију у Сремским Карловцима.⁶⁾ Као студент богословије запажен је као изванредан говорник, а говорништво ће му касније обележити живот. Посебно је добијао похвале од митрополита Стевана Стратимировића. Замонашио се 1839. у манастиру Крушедол, када је добио духовно име Сергије.⁷⁾ Исте године постао је ђакон, а 6. јануара 1840. постао је протођакон. У то време био је професор карловачке богословије.⁸⁾ Посвећен је 1844. за свештеника и исте године постао је члан конзисторија. Пошто је био најстарији професор поверили су му и управу Карловачког благодејања.⁹⁾ Поверена му је 1845. управа манастира Беочин.¹⁰⁾

Посебно се истакао на Мајској скупштини 13. маја 1848. на којој је са Никанором Грујићем говорио одмах након Јосифа Рајачића.¹¹⁾¹²⁾ Он и Никанор Грујић били су говорници, који су након неколико сати говора привукли највише пажње и изазвали одушевљење присутних.¹³⁾ Они су скупштини протумачили и објаснили смисао старих права и привилегија, које је српски народ крвљу платио ранијим царевима.¹⁴⁾¹⁵⁾ Каћански је скупштини објаснио да на основу тих привилегија српски народ има право да сам себи бира патријарха као духовнога поглавара и војводу као световног поглавара. Скупштина је након говора Каћанскога тражила и одмах изабрала Јосифа Рајачића за патријарха, а након Грујићева говора изабрали су Стевана Шупљикца за војводу.¹⁶⁾ Постао је 1848. архимандрит манастира Беочин.¹⁷⁾

Од 1852. до 1853. управљао је Будимском епархијом, која је била остала без владике.¹⁸⁾ Почетком 1855. поверена му је управа над Горњокарловачком епархијом, а у саму епархију је отишао у јесен 1855.¹⁹⁾ Пошто је седиште владичанства било поново враћено у Плашки Каћански се побринуо за владичански двор и многе друге ствари.²⁰⁾ Пошто је био изабран 1858. за владику Горњокарловачке епархије напустио је Плашки и кренуо у Сремске Карловце да би био посвећен у владику.²¹⁾ После посвећења кренуо је да се по обичају представи цару у Бечу.²²⁾ Успут је свратио до свога роднога места Србобрана, али на путу се тешко прехладио и разболио, па је умро 13. јанура 1859. године у Темишвару.

Кореспондентни је члан Друштва српске словесности од 2. I 1849.

• М. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српскога народа новијега доба, 1888.
• Гавриловић, Знаменити Срби XIX. века : 1800-1900 . Год. 3
• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, Београд, 1924.2 (Р. Грујић).
• В. Алексијевић: Савременици и последници Доситеја Обрадовића и Вука Стеф. Караџића : био-библиографска грађа. Рукопис се чува у Одељењу посебних фондова Народне библиотеке у Београду. P 425/5 (В. Алексијевић).
• Српски јерарси, 442–443.

• Краћа биографија на сајту САНУ

Sergije Kacanski