Сима Андрејевић Игуманов
Рођење: 11. фебруар 1804. Призрен, Отоманско царство Смрт: 8. март 1882. Призрен, Отоманско царство Познат по: Призренској богословији и Игумановој палати

Сима Андрејевић Игуманов (Призрен, 30. јануар/11. фебруар 1804¹⁾ — Призрен, 24. фебруар/8. март 1882),²⁾³⁾, српски трговац и народни добротвор. Заслужан је за оснивање Призренске богословије и за задужбину, која је финансирала целу културно-просветну активност у Старој Србији и Македонији.

Рођен је на Три Јерарха, 30. јануара/11. фебруар 1804. године у Призрену. Имао је још тројицу браће.⁴⁾ Његов брат Аксентије се замонашио, а доцније је постао игуман манастира Светога Марка крај Призрена. Сима је код њега одрастао у манастиру па је због тога добио надимак Игуманов.⁵⁾ Живио је у Србији, затим у Битољу, Цариграду, Одеси, Кијеву.⁶⁾ Брат га је послао на занат у фабрику бурмута, а Сима је био толико способан да је постао ортак у послу.⁷⁾ Фабрика је била профитабилна, али Турци су је затворили, па је Сима отишао у Алексинац. У Алексинцу је са стеченим капиталом покушао да отвори фабрику бурмута, али не само да није успео да отвори фабрику него је изгубио сав капитал. Вратио се у Битољ, где је започео трговину пијавицама, које је преко Београда слао по целој Европи.⁸⁾ Међутим турски паша му је отео један спремљени контингент, а када га је Сима тужио дошло је до дугога судскога спора у коме је Сима остао без новца. Паша је поред тога удесио да Сима буде бачен у тамницу, у којој је чамио пет месеци, а пуштен тек кад је паши поклонио посао са пијавицама.⁹⁾

Започео је испочетка тргујући на ситно. У Цариграду се у то време у тамници нашао Куртеш-ага, пријатељ Симинога брата игумана.¹⁰⁾ Бринуо се и обилазио агу у затвору, па му је ага дао скривени новац да га ако може оплоди трговином.¹¹⁾ Тај пут Игуманов је успео да се обогати и да разграна уносан посао. У Одеси је отворио фабрику и трговину дуваном. Посао са трговином дуваном је разгранао у Цариграду, Одеси, Кијеву и Београду. Живећи аскетски и предан Богу почео је да помаже манастир Светога Марка, а давао је и средства за школовање многим Србима у Русији. Почео је да поклања црквама, школама, сиротиштима и манастирима.¹²⁾

Године 1865. изгубио је сина јединца и то потпуно мијења његово дјеловање. Основао је тада Задужбину Симе Андрејевића Игуманова Призренца, а тестаментом је одредио да задужбином управља Српска православна црква.¹³⁾

Дао се у рад за народно добро, помаже цркве и подиже школе у родном крају.¹⁴⁾ Главни циљ му је постао да се у Призрену подигне богословија у којој би се образовали свештеници и учитељи. У периоду од 1862. до 1871. дао је 10.000 дуката Призренској црквено-школској општини за откуп земљишта за богословију.¹⁵⁾ Богословији је даровао и своју стару кућу у Призрену.¹⁶⁾ Дана 16. априла 1871. ударио је темељ за богословско-учитељску школу у Призрену, која је потом дала низ народних дјелатника и свештеника, не само Јужној Србији, него и Црној Гори, Босни и Херцеговини. Издржавање те просветне институције осигурао је једним имањем, купљеним у Београду на Теразијама. У центру Београда се налази његова задужбина, тзв. Игуманова палата. Призренска богословија била је од огромне важности за српски народ. Поред мноштва свештеника и учитеља везана је и за тројицу српских патријарха: Варнаву, Павла и Гаврила. Варнава и Гаврило су били ученици, а патријарх Павле је био учитељ на Призренској богословији.

Симиним залагањем у Призрену је отворен и руски конзулат.¹⁷⁾ Од 1872. поново је у Призрену гдје уз прекид 1875—1881. живи до смрти. Вратио се у манастир Светога Марка у коме је и одрастао.¹⁸⁾ Ту је и умро 24. фебруара/8. марта 1882. Његова задужбина је дуго времена била активна. Имала је седиште у Београду, а одбор задужбине је преко министарства иностраних дела финансирао целу културно-просветну активност у Старој Србији и Македонији.¹⁹⁾ Тим средствима су се школовали студенти у Београду, плаћали се учитељи, давале стипендије ђацима, одржавале и градиле школе.

• Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, друга књига, 1929.

Sima Andrejevic Igumanov