Срем (лат. Syrmia или Sirmium, мађ. Szerém или Szerémség, нем. Syrmien), географски регион у Панонској низији између Дунава, на северу и истоку; реке Саве до ушћа у Дунав, на југу и реке Босут на западу.

Регион је административно подељен између Србије и Хрватске. Хрватски део Срема обухвата већи део жупаније Вуковарско-сремске, док је српски део Срема углавном у Аутономној Покрајини Војводини (сем источног дела, који је део града Београда (централна Србија). На територији Војводине, Срем је највећим делом у Сремском округу, док је северни део део Јужнобачког округа.

Међународне границе српског и хрватског дела Срема нацртао је 1945. године Милован Ђилас, по демографским критеријумима. Границе су сличне унутрашњним границама Краљевине Југославије (1929-1939).

Срем је назван по римском граду Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици) па је првобитно под овим називом подразумевана само област са обе стране реке која је гравитирала овом граду. Због тога је и краљ Драгутин, иако је владао само облашћу јужно од Саве био „Сремски краљ“. Област северно од Саве око Сремске Митровице је Срем у најужем смислу речи а тај назив се код тамошњег живља задржао до недавно па се увек разликовао од „планине“ тј. Фрушке горе.

У срењовековној угарској држави Сремску жупанију чинио је само источни део данашњег Срема са западном границом која се протезала између Лаћарка и Сусека.

Почетком 18. века поново су оформљене угарске жупаније али за разлику од званичне територијалне поделе Срби Сремом нису сматрали Жупању и винковачки котар у којима су већину становиништва чинили католици (област је у простом говору звана „Шокадија“), али су зато у Срем убрајали Осечко поље на којем је лежало тзв. Даљско добро које је било део Вировитичке жупаније.

Фрушка гора је највећа планина у Срему, чији је највиши врх Црвени Чот (539 m).

• Бачка, према северу, преко пута Дунава
• Банат, према истоку, преко пута Дунава
• Шумадија, према југоистоку, преко пута Саве
• Мачва, према југу, преко пута Саве
• Семберија, према југозападу, преко пута Саве
• Славонија, према западу. Граница није јасно дефинисана. Према неким изворима границу чини линија Вуковар—Винковци—Жупања, а према другим граница прати реке Босут, Барицу и Вуку.

в. Историја Срема

У Срему живи око милион становника са обе стране границе. Већина становника се налази на крајњем истоку региона, на ушћу реке Саве у Дунав код Београда, као и на северу, код Новог Сада.

Већи градови су:

• Србија
  • Сремски управни округ
    • Сремска Митровица (39.041)
    • Рума (32.125)
    • Инђија (26.244)
    • Стара Пазова (18.628)
    • Шид (16.302)
  • Јужнобачки управни округ
    • Петроварадин (13.917)
    • Сремска Каменица (11.140)
    • Сремски Карловци (8.839)
    • Беочин (8.037)
  • Град Београд
    • Нови Београд (236.000)
    • Земун (152.950)
• Хрватска
  • Вуковар (30.126)
  • Илок (5.897)

Према попису становништва из 2002. године, српски део Срема има 790.697 становника (укључујући територије које припадају Београду). Већину чине Срби (84%). Веће националне мањине су Хрвати, Словаци, Русини и Мађари.¹⁾

Према попису из 2001. године, у хрватском делу Срема већину чине Хрвати (78,27%). Затим следе Срби (15,45%) те мањи број Мађара, Русина, Словака и др.²⁾

Године 1437. највећи део Срема је био насељен Србима.³⁾

Према попису из 1857. године Срби су чинили 59,4% становништва цивилне администрације Срема и 63,2% становништва војне администрације (Петроварадински регимент). Осим Срба, значајнији део становништва чинили су Хрвати, а затим и Немци и Мађари.⁴⁾

Према попису из 1910. године регија Срем имала је 414.234 становника. За 44,20% становништва матерњи језик је био српски, за 25,64% хрватски, за 16,44% немачки, за 7,13% мађарски, за 3,34% словачки и за 1,12% русински.⁵⁾

Године 1931. етничка структура Срема била је следећа: 210.000 Срба, 117.000 Хрвата, 68.300 Немаца, 21.300 Мађара, 15.300 Словака и 5.300 Украјинаца.⁶⁾

Према попису из 1971. године српски део Срема имао је 313.926 становника (не рачунајући територије које припадају Београду), од тога 228.609 Срба, 38.389 Хрвата, 14.056 Словака, 9.376 Мађара, 9.086 Југословена, 3.406 Русина, 1.512 Украјинаца, 1.400 Црногораца, 1.065 Словенаца, 1.023 Македонаца и осталих.⁷⁾

Срем је пољопривредни крај са обухватном производњом житарица и индустријског биља. У долинама Фрушке горе развијено је виноградарство. Важно је и сточарство. Рудно благо састоји се од угљена (Врдник) и цементног лапора (Беочин). У околини Вуковара и Винковаца налазе се лежишта нафте и природног гаса. Све већу привредну улогу има индустрија која је у хрватском делу Срема добрим делом уништена у ратовима 90-их, а у источном делу старадала од санкција према СР Југославији. Ипак, примећују се помаци на боље.

Још један велики проблем су минирана подручја из рата, али и то се полако решава. Јужним делом Срема пролази железничка пруга двоструког колосека и модерни ауто-пут Београд - Загреб (Хрватска је завршила последњи део од Жупање до граничног прелаза Липовац почетком лета 2006. године), а источним делом железничка пруга и ауто-пут Београд - Нови Сад. Још једна од важних саобраћајних веза је и део Подравске магистрале која води од Осијека, преко Вуковара уз Дунав па све до Илока и даље до Новог Сада. Знатан је робни транспорт Савом и Дунавом.

Такође се поново почиње развијати туризам, крстарење путничким бродовима на Дунаву, пошто су уклоњени остаци срушених мостова у Новом Саду срушених у НАТО бомбардовању Југославије 1999. године. За међународни ваздушни саобраћај служи Аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину.

• Сремски управни округ
• Војводина
• Историја Срема

• http://www.discoverserbia.org/sr/srem Срем Комплетан водич кроз Србију
• http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-21120415015M Ксенија Б. Марицки-Гађански: Племена у Срему у старом веку, Истраживања, број 15, 2004. године
• http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-21120415075L Ненад Лемајић: Аграрни односи и развој пољопривреде у Срему половином 16. века

Srem