Добро дошли на Српску енциклопедију

Разлике

Овде су приказане разлике између изабране ревизије и тренутне верзије странице.

Постави везу ка овом компаративном приказу

Обе стране последње ревизије Претходна ревизија
српска_православна_црква [2018/09/13 00:18]
жељко_тодоровић
српска_православна_црква [2019/06/10 22:15] (тренутно)
жељко_тодоровић
Линија 33: Линија 33:
 [[Срби]] су примили хришћанство у 7. веку, али тада још нису имали сопствену црквену организацију,​ потпадали су под јурисдикцију [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. [[Свети Сава]] (//​Растко Немањић//​) је 1219. године рукоположен од стране цариградског патријарха [[Манојло I Цариградски|Манојла I]] за „архиепископа српских и приморских земаља“,​ а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископије. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи. [[Срби]] су примили хришћанство у 7. веку, али тада још нису имали сопствену црквену организацију,​ потпадали су под јурисдикцију [[Охридска архиепископија|Охридске архиепископије]]. [[Свети Сава]] (//​Растко Немањић//​) је 1219. године рукоположен од стране цариградског патријарха [[Манојло I Цариградски|Манојла I]] за „архиепископа српских и приморских земаља“,​ а српска црква добија аутокефалност и достојанство архиепископије. Од тада се српски архиепископ бирао и посвећивао у српској земљи.
  
-Оснивању [[Архиепископија пећкархиепископије пећке]] огорчено се супротставио [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ [[Димитрије Хоматијан]],​ али без успеха. На територији данашње [[Македонија (област)|Македоније]],​ хришћанство је познато још од времена апостола [[Апостол Павле|Павла]]. Од 4. до 6. века [[Охридска архиепископија]] је наизменично зависила од Рима и Цариграда. Крајем 9. и почетком 11. века је имала аутокефални статус,​ као архиепископија,​ а затим и као патријаршија,​ с центром у [[Охрид]]у.+Оснивању [[Српска архиепископија|Српске архиепископије]] огорчено се супротставио [[Охридска архиепископија|охридски]] архиепископ [[Димитрије Хоматијан]],​ али без успеха. На територији данашње [[Македонија (област)|Македоније]],​ хришћанство је познато још од времена апостола [[Апостол Павле|Павла]]. Од 4. до 6. века [[Охридска архиепископија]] је наизменично зависила од Рима и Цариграда. Крајем 9. и почетком 11. века је имала аутокефални статус,​ као архиепископија,​ а затим и као патријаршија,​ с центром у [[Охрид]]у.
  
-Српска архиепископија постојала је све до 1346. године. Како је земља била без градских насеља,​ епархијска средишта су била у манастирима. Средиште архиепископије је било у манастиру [[Манастир Жича|Жича]],​ а од 1253. године у [[Пећ (град)|Пећи]] — [[Архиепископија пећка]].+Српска архиепископија постојала је све до 1346. године. Како је земља била без градских насеља,​ епархијска средишта су била у манастирима. Средиште архиепископије је било у манастиру [[Манастир Жича|Жича]],​ а од 1253. године у [[Пећ (град)|Пећи]].
  
 Стварањем [[Српско царство|Српског царства]],​ српска архиепископија је уздигнута на достојанство патријаршије године 1346. на црквеном сабору у [[Скопље|Скопљу]]. Српски архиепископ [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]] је уздигнут на ранг патријарха,​ а том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх,​ охридски архиепископ,​ српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у [[Пећ (град)|Пећ]] и због тога је патријаршија названа [[Пећка патријаршија]]. Године 1350. Цариградска патријаршија је реаговала анатемом и одлучењем од Цркве српског цара, патријарха и народа. Услед тога је настао раскол који је трајао све до 1375. године. Стварањем [[Српско царство|Српског царства]],​ српска архиепископија је уздигнута на достојанство патријаршије године 1346. на црквеном сабору у [[Скопље|Скопљу]]. Српски архиепископ [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]] је уздигнут на ранг патријарха,​ а том свечаном чину су присуствовали бугарски патријарх,​ охридски архиепископ,​ српски епископи и светогорско монаштво. Средиште српског патријарха се налазило у [[Пећ (град)|Пећ]] и због тога је патријаршија названа [[Пећка патријаршија]]. Године 1350. Цариградска патријаршија је реаговала анатемом и одлучењем од Цркве српског цара, патријарха и народа. Услед тога је настао раскол који је трајао све до 1375. године.
Линија 47: Линија 47:
 Након успоставе српске аутономије 1832, у [[Београд]]у је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије,​ а 1879. године је добила аутокефалност. Након успоставе српске аутономије 1832, у [[Београд]]у је била проглашена аутономна митрополија под јурисдикцијом Цариградске патријаршије,​ а 1879. године је добила аутокефалност.
  
-У току балканских ратова (1912—1913) у састав [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]] су ушле и епархије:​ [[Скопљанска епархија|Скопска]],​ [[Велешко-дебарска епархија|Велешко-дебарска]] и [[Призренска епархија|Призренска]].+У току балканских ратова (1912—1913) у састав [[Београдска митрополија|Београдске митрополије]] су ушле и епархије:​ [[Митрополија скопска|Скопска]],​ [[Велешко-дебарска епархија|Велешко-дебарска]] и [[Призренска епархија|Призренска]].
  
 Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива „добом постојања покрајинских цркава”. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]]. Све до 1920. године не постоји јединствена црквена организација код [[Срби|Срба]] и тај период у историографији се назива „добом постојања покрајинских цркава”. Најзначајнија од свих покрајинских цркава била је [[Карловачка митрополија]] са седиштем у [[Сремски Карловци|Сремским Карловцима]].
Линија 62: Линија 62:
 /* [[Датотека:​PatriarchensitzBelgrad.jpg|мини|[[Зграда Патријаршије]] у [[Београд]]у]] */ /* [[Датотека:​PatriarchensitzBelgrad.jpg|мини|[[Зграда Патријаршије]] у [[Београд]]у]] */
  
-Највиша црквено-јерархијска тела су [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]],​ [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод]] ​и [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Велики црквени суд]], а највиша црквено-самоуправна тела су [[Патријаршијски савет Српске православне цркве|Патријаршијски савет]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијски управни одбор]]. На челу свих ових тела, осим [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Великог црквеног суда]], налази се [[патријарх српски]].+Највиша црквено-јерархијска тела су [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Свети архијерејски сабор]],​ [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Свети архијерејски синод]][[Велики црквени суд Српске православне цркве|Велики црквени суд]] и [[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве|Патријаршијски управни одбор]]. На челу свих ових тела, осим [[Велики црквени суд Српске православне цркве|Великог црквеног суда]], налази се [[патријарх српски]].
  
 [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] је највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности дефинисане [[Устав Српске православне цркве|Уставом Српске православне цркве]]. Састављају га сви епархијски архијереји и викарни епископи под председништвом патријарха. [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве]] је највише јерархијско представништво и црквенозаконодавна власт, као и врховна судска власт у кругу своје надлежности дефинисане [[Устав Српске православне цркве|Уставом Српске православне цркве]]. Састављају га сви епархијски архијереји и викарни епископи под председништвом патријарха.
Линија 70: Линија 70:
 [[Велики црквени суд Српске православне цркве]] је виша црквена судска власт за кривице свештеника,​ монаха и световњака и за црквенобрачне спорове,​ као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]]. [[Велики црквени суд Српске православне цркве]] је виша црквена судска власт за кривице свештеника,​ монаха и световњака и за црквенобрачне спорове,​ као и за све црквене спорове унутрашње црквене управе који не спадају у судску надлежност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] и [[Свети архијерејски синод Српске православне цркве|Светог архијерејског синода]].
  
-[[Патријаршијски савет Српске православне цркве]] је врховно уредбодавно представништво у пословима спољашње (материјално-финансијске) црквене управе. +[[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве]] је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима.
- +
-[[Патријаршијски управни одбор Српске православне цркве]] је врховна извршна (управна и надзорна) власт над црквено-самоуправним органима ​и извршни орган [[Патријаршијски савет Српске православне цркве|Патријаршијског савета]].+
  
 У Београду постоји [[Музеј Српске православне цркве]](([[http://​www.saborna-crkva.com/​index.php?​option=com_content&​amp;​task=view&​amp;​id=196&​amp;​Itemid=185|Музеј Српске православне цркве, Саборна црква]])) чији је најстарији експонат Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.(([[http://​www.b92.net/​kultura/​vesti.php?​nav_category=1087&​amp;​yyyy=2013&​amp;​mm=05&​amp;​dd=31&​amp;​nav_id=718758|Сазнајте шта вас чека у Музеју СПЦ („Б92”,​ 31. мај 2013)]])) Обновљена поставка Музеја свечано је отворена 31. маја 2013. године.(([[http://​www.rts.rs/​page/​stories/​ci/​story/​8/​%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/​1334830/​%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D0%9F%D0%A6.html|Обновљена поставка Музеја СПЦ („РТС”,​ 31. мај 2013)]])) У Београду постоји [[Музеј Српске православне цркве]](([[http://​www.saborna-crkva.com/​index.php?​option=com_content&​amp;​task=view&​amp;​id=196&​amp;​Itemid=185|Музеј Српске православне цркве, Саборна црква]])) чији је најстарији експонат Дечанско апокрифно јеванђеље из 13. века.(([[http://​www.b92.net/​kultura/​vesti.php?​nav_category=1087&​amp;​yyyy=2013&​amp;​mm=05&​amp;​dd=31&​amp;​nav_id=718758|Сазнајте шта вас чека у Музеју СПЦ („Б92”,​ 31. мај 2013)]])) Обновљена поставка Музеја свечано је отворена 31. маја 2013. године.(([[http://​www.rts.rs/​page/​stories/​ci/​story/​8/​%D0%9A%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B0/​1334830/​%D0%9E%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D0%BA%D0%B0+%D0%9C%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%98%D0%B0+%D0%A1%D0%9F%D0%A6.html|Обновљена поставка Музеја СПЦ („РТС”,​ 31. мај 2013)]]))
Штампање