Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
фарнабаз_ii

Фарнабаз II

Фарнабаз II (грч. Φαρνάβαζος) (око 435 — после 373. пре Христа), персијски војсковођа и сатрап Фригије од 413—387. пре Христа. Помагао је Спарту за време Пелопонеског рата. Заслужан је за потицање Грка да започну Коринтски рат. Његовим заслугама грчки градови Мале Азије враћени су под персијску контролу. За време Коринтског рата финансирао је обнову атинских дугих зидина и обнову атинске флоте. Заповедао је у неуспешном походу на Египат 373. пре Христа.1)

Породица

Син је Фарнака II, сатрапа од Фригије. Припада династији сатрапа Фарнакида, чији оснивач је Фарнак, нећак Дарија Великога. Фарнакиди су били увек блиско повезани са персијском царевима. Фарнабаз II се оженио ћерком персијског цара Артаксеркса II .

Преговори са Спартом

Фарнабаз је наследио свога оца пре 413/412. пре Христа. Не зна се тачно када му је умро отац након 422. пре Христа. Зна се да је Фарнабаз 413/412. пре Христа учествовао у преговорима Спарте и Персије. Атињани су доживели пораз у Сицилијанској експедицији. Атина је помагала Аморга, сина побуњеног персијског сатрапа Писутна. Персијски цар Дарије II је због тога одлучио да се умеша у Пелопонески рат и да нанесе штете Атињанима. Наредио је Фарнабазу II и Тисаферну да започну преговоре са Спартом.

Ривалство Тисаферна и Фарнабаза II

Тисаферн и Фарнабаз II били су ривали и они су се дипломатски такмичили ко ће придобити Спарту и тако добити веће краљево поверење. Посредовањем Тисаферна склопљен је споразум Спарте и Персије о савезништву против Атине.2) По том споразуму Дарије је добијао све територије, које су некад припадале Персији. Спарта је требала да добије подршку персијске морнарице. Персија је требала плаћати спартанску морнарицу, а спартанска морнарица је требала да помогне да се јонски градови одвоје од Атине. Након закључења споразума са Персијом Спарта је обновила рат са Атином. Алкибијад је саветовао Тисаферна да је за Персију најбоље да одржава равнотежу између Атине и Спарте, тако да се две силе међусобно исцрпе. Потицао је Тисаферна да их исцрпљује, па је Тисаферно смањио финансирање пелопонеске флоте и није им допуштао да се упуштају у поморске битке говорећи да требају да сачекају персијску флоту.3)

Тисаферн је цело време задржавао пелопонеску морнарицу, смањивао им је финансирање и обећавао долазак персијске морнарице. Спартанци су схватили да их Тисаферн изиграва, па су преместили морнарицу из Милета и отишли су на подручје сатрапа Фарнабаза. Фарнабаз II је много активније помагао спартанску флоту, која је уз његову помоћ почела да стиче контролу на Хелеспонту. Помагао је спартанској флоти за време битке код Абида 411. пре Христа. Када је Спартански адмирал Миндар освојио Кизик Фарнабаз му је помогао. Међутим после тога је уследила битка код Кизика 410. пре Христа, у којој су победили Атињани потопивши пелопонеску флоту.

Кир Млађи

Нови преговори изазвали су напетости између два ривала, па је персијски цар Дарије II послао свога сина Кира Млађега, који је требао да надгледа персијску уплетеност у ратове међу Грцима. Тада је Тисаферн изгубио Лидију, али остао је сатрап Карије. Од тада је Персија финансијски подржавала Спарту, па је спартански војсковођа Лисандар победио атинску морнарицу 405. пре Христа. Атина је била присиљена да се преда 404. пре Христа. У то време Тисаферн, Кир Млађи и Фарнабаз су заузели грчке градове у Азији. Персијанци су се окористили спартанском победом над Атином.

Када је умро Дарије II наследио га је Артаксеркс II Мнемон. Кир Млађи се уз помоћ 14.000 најамника побунио против брата. Тисаферн је одмах стао на страну Артаксеркса II. Фарнабаз није био укључен у грађански рат. Међутим након битке код Кунаксе 401. пре Христа преживели најамници повлачили су се преко Јерменије и Ппафлагоније и око 400. пре Хр. дошли су до Фарнабазове сатрапије, који је након много проблема успео да их потисне до Егеја.

Рат са Спартом у Малој Азији

За време Кирове побуне грчки градови у Малој Азији дошли су под власт Кира Млађега. Након Кировога пораза Тисаферн је нападао и освајао оне градове у Малој Азији, који су раније током рата били привржени Киру Млађем. Због тога су јонски грчки градови замолили Спарту да им помогне. Спарта се одазвала позиву, па је 399. пре Христа послала војску под заповедништвом Тимброна. Тимброн је са 6.000 плаћеника дошао до Ефеза. То су били преживели плаћеници из похода 10.000 плаћеника. Циљ тога похода је био да се Тисаферн присили на преговоре. Тимброн није много постигао, а сменио га је Деркилида, који је након скалапања споразума са Тисаферном напао Фарнабазову сатрапију. Деркилида је 398. пре Христа заузео Троаду (Еолиду), која је била важан део Фарнабазове сатрапије.

Током 397. пре Христа Деркилида је кренуо у поход на Карију, која је била од велике важности за Тисаферна, јер су се ту налазили његови приватни поседи. Фарнабаз је тада са својом војском дошао да помогне Тисаферну, па су након утврђивања Карије кренули да нападну Јонију. На путу су се срели са Деркилидином војском. Персијска војска била је бројчано много јача, па је Фарнабаз предлагао да нападну. Тисаферн је раније имао посла са грчким плаћеницима из војске Кира Млађега, па је предлагао преговоре. Тада 397. пре Христа склопили су мир са Спартом.

Персија је искористила мир да би градила велику морнарицу, а када је Спарта схватила да мора да спречи изградњу морнарице одлучили су да на време интервенишу. Спартански краљ Агесилај II кренуо је у инвазију са новом војском током 396. пре Христа. Када се искрцао код Ефеса склопио је примирје са Тисаферном, што је одговарало Тисаферну да причека појачања и да Агесилаја наведе да крене на Фарнабаза. Тисаферн се најпре бојао Агесилаја и склопио је уговор, у коме је обећао да ће ослободити грчке градове у Азији. Касније када је добио појачање објавио је Агесилају рат. Агесилај је напао Фарнабазову сатрапију. Ту је заузео много градова и заробио много блага.4) Пошто није имао довољно коњице вратио се у Ефез. Победио је персијску војску под заповедништвом Тисаферна у Пактолу близу Сарда 395. пре Христа. После тога Титрауст је убио Тисаферна и потплатио је Агесилаја да оде из Лидије.5) Агесилај је пристао да се врати само до Фригије,6) тј. до Фарнабазове сатрапије.

Друга Агесилајева инвазија на Фригију

Спартански краљ Агесилај II ратовао је против Персије у Малој Азији. Уз помоћ јонских градова Агесилај је пустошио персијске територије у Малој Азији. Агесилај је поново пустошио богату Фарнабазову сатрапију Фригију. Подржавао га је трачки краљ Котис. Освојио је највећи део Фригије, тако да је дошао до самога Фарнабазовога дворца. Фарнабаз је дошао на преговоре са Агесилајем.7) Жалио се јер је раније помагао Спартанцима против Атињана, а сада му Спартанци наносе штете. Агесилај му је рекао да су раније Спартанци једно време били у пријатељству са персијским царем, а сада када су са њим непријатељи онда нападају и Фарнабаза. Због тога је рекао Фарнабазу да га неће нападати, ако постане грчки савезник и пријатељ уместо да остане персијски роб.8)

Фарнабаз потиче Грке на Коринтски рат

Пошто су се спартанска војска и грчки најамници показали надмоћнијима од персијске војске персијски сатрап Фарнабаз је одлучио да Спарти створи проблеме у Грчкој. Послао је свога изасланика Тимократа са Родоса са великом количином новца и он је делом почео да потплаћује, а делом да наговара грчке градове да створе савез против Спарте. Спартанска хегемонија и агресивна политика допринела је да се тај савез лакше оформи. Савез против Спарте оформили су Теба, Коринт, Аргос и Атина. Коринтски рат између Спарте и антиспартанског савеза започео је 395. пре Христа.

Пошто је рат почео у Грчкој Спарта је морала да позове краља Агесилаја II да се врати из Азије у Европу.

Коринтски рат

У бици код Халијарта 395. пре Христа спартанска војска била је поражена. У тој бици погинуо је спартански војсковођа Лисандар. Краљ Паусанија II предводио је другу спартанску војску, која није стигла на време, а када су стигли покупили су мртве, склопили примирје и повукли су се. Паусанија II је због тога био оптужен за издају и побегао је из Спарте у Тегеју. Највећу корист од почетка Коринтског рата имала је Персија, јер се спартански краљ Агесилај II морао да повуче из рата са Персијом.

Спарта је побеђивала у копненим биткама, а Атина и савезници побеђивали су на мору. Фарнабаз II је учествовао у бици код Книда 394. пре Христа, у којој је комбинована атинско-персијска морнарица под заповедништвом Конона потопила спартанску флоту. Одмах након битке Конон и Фарнабаз заузели су грчке градове у Јонији, који су били под спартанском контролом. Градови су се већином предали без борбе. Након те битке Спарта је изгубила контролу над Егејским морем.9)

Освајање Китере и финансирање Атине

Након освајања великог дела Јоније покорили су и део Киклада. Конон и Фарнабаз II су 393. пре Христа отпловили до обала Грчке, па су нападали саму обалу Лаконије. Заузели су и стратешки важно острво Китеру,10) које контролише морски прилаз Спарти. На Китери су оставили гарнизон и атинског гувернера. Након тога отишли су у Коринт, где су поделили персијски новац члановима антиспартанског савеза. Фарнабаз II је Конону дао велика средства и велики део флоте. Уз помоћ тих средстава Конон је у Атини започео са изградњом атинских дугих зидина од Атине до Пиреја. Фарнабаз II дозволио је Конону да задржи 80 бродова.11) Дао му је и новца да поново изгради утврђења око Пиреја и дуге зидине између Атине и Пиреја. Захваљујући Фарнабазовој финансијској помоћи Конон је поново изградио атинска утврђења и зидине и поништио је главне резултате Пелопонеског рата, јер Атина је поново имала флоту и дуге зидине.

Персијски цар га награђује

Коринтски рат трајао је до 387. пре Христа, када је склопљен Анталкидин мир зван и Краљев мир. Спарта је постала најмоћнија држава у Грчкој, а Персија је добила контролу над грчким градовима у Малој Азији. Персијски цар наградио је Фарнабаза као главнога заслужнога за освајање грчких градова у Малој Азији. Дао му је своју ћерку Апаме за жену.(Она је била мајка Фарнабазовога млађега сина Артабаза II). Сатрап Фригије постао је његов син Ариобарзан. Артаксеркс II именовао га је заједно са Титраустом заповедником похода на Египат. Два напада на Египат 385. и 383. пре Хр. била су неуспешна. Египатски фараон Хакор је том приликом унајмио грчке плаћенике под заповедништвом Хабрије.

Персијски цар је 375. пре Христа настојао да заустави рат у Грчкој са циљем да може да регрутује грчке плаћенике у рату против Египта. Када је Фарнабаз припремао да нападне Египат он је захтевао од Атине да повуку Хабрију, што су Атињани и учинили. Атињани су му послали Ификрата да помогне Персијанцима у освајању Египта.

Поход на Египат 373. пре Христа

Током 373. пре Христа Фарнабаз II је једини заповедник у походу на Египат. У то време Египат је био без савезника. Уз Фарнабаза II били су и грчки плаћеници под заповедништвом Ификрата. Египатски фараон Нектанебо I није имао морнарицу, која би ометала напредовање персијске војске из Газе. Према Диодору персијска војска састојала се од 200.000 војника, 20.000 грчких плаћеника и 300 трирема.12)

Вође похода на Египат били су Фарнабаз II и Ификрат, који је заповедао са 20.000 најамника.13) Фарнабаз II је био спор, тако да је дао Египћанима довољно времена да се припреме. Нектанебо I је блокирао све важније тачке, којима би персијска војска могла да прође.14) Посебно добро је утвдио прво ушће Нила, пелузијско ушће, тако да су се Фарнабаз II и Ификрат запутили бродовима и искрцали се код Мендесијског ушћа са 3.000 војника. На томе месту заузели су утврђење и поробили становништво.15)

Након тога дошло је до свађе између Ификрата и Фарнабаза. Ификрат је сазнао да је египатски главни град Мемфис без обране, па се залагао да га одмах нападну.16) Међутим Фарнабаз II је сматрао да не треба да ризикује, него да треба да сачекају долазак остатка персијске војске.17) Ификрат је онда тражио да му даде најамнике и да ће он сам освојити Мемфис. Фаранабаз се није сложио, па је Ификрат протестовао. Говорио је да ако не искористе прави тренутак да ће се цели поход неуспешно окончати. Египћани су имали довољно времена, па су послали појачање у Мемфис, а онда су напали утврђење, које су Персијанци били освојили на Мендесијском ушћу Нила. Када је дошло до поплава Нила Персијанци су били у још тежем положају, па су морали да се повлаче из Египта. Ификрат се бојао да би га Фарнабаз могао да ухапси, па је потајно побегао и дошао у Атину. Фарнабаз је оптуживао Ификрата као кривца за пропаст похода на Египат. Бријант сумња у веродостојност целе приче или њених делова јер се зна да је Диодор био под утицајем грчких извора 4. века, који су сматрали да персијски команданти нису способни да победе у бици без савета грчких војсковођа.18)

Литература

  • Ксенофонт Хеленска историја, превод др Милена Душанић, Матица српска, Нови Сад, 1988.
  • Тукидид, Пелопонески рат, превод Душанке Обрадовић, Admiral Books, Београд, 2010, ISBN 978-86-84983-72-7
  • Briant, Pierre: From Cyrus to Alexander, a History of the Persian Empire, Winona Lake, 2002, ISBN 1-57506-031-0

Farnabaz II

1)
Чланак пренесен са Историјске енциклопедије
2)
Тукидид 8.17,18
3)
Тукидид 8.46
4)
Плутарх, Агесилај 9
5) , 6)
Плутарх, Агесилај 10
7) , 8)
Плутарх, Агесилај 12
9)
Диодор, 14.84
10)
Диодор са Сицилије 14.84
11)
Диодор са Сицилије 14.85
12) , 13)
Диодор, 15.41
14) , 15)
Диодор, 15.42
16) , 17)
Диодор, 15.43
18)
Briant стр. 654
фарнабаз_ii.txt · Последњи пут мењано: 2021/07/06 22:58