Хабрија (грч. Χαβρίας) (до 357. пре Христа), истакнути атински војсковођа у 4. веку пре Христа. Под његовим заповедништвом атинска флота победила је 376. пре Христа у бици код Наксоса, када је поново успостављена поморска надмоћ Атине.¹⁾

Заповедао је флотом, коју су Атињани 388. пре Христа послали Евагори. Атињани су Евагори послали флоту од 10 бродова и 800 пелтаста под заповедништвом Хабрије. Атињани су 389. пре Христа нападали острво Егину. Спартанци су успели да одбију напад атинске флоте, па су Атињани једно време опседали Егину на копну и онда су морали онда да се повуку са Егине. Кратко време након повлачења спартански заповедник Горгопа је заробио неколико атинских бродова у заседи крај Атине. Хабрија је био на путу за Кипар, али искрцао је војску на Егину. Током 388. пре Христа победио је код Егине Спартанце и Егињане под заповедништвом Горгопа. Поставио је заседу, у којој је убио Горгопу и много војника.

Персијски рат против Египта трајао је од 385. пре Христа до 383. пре Христа. Египатски фараон Хакор унајмио је грчке најамнике под заповедништвом Хабрије. Хабрија је успешно командовао грчким најамницима у рату са Персијом.

Спартанац Сфодрија покушао је 378. пре Христа да освоји Пиреј. У то време Атина је била у миру са Спартом. Атињани су очекивали да Спарта казни Сфодрију, као што су они казнили Атињане, који су помагали Пелопиду да изврши преврат у Теби. Пошто се то није десило значило је да ужива подршку од највиших кругова у Спарти. Због тога је Атина 378. пре Христа ушла у рат са Спартом²⁾ и у савез са Тебом. Атињани су као заповеднике у рату одредили Калистрата, Хабрију и Тимотеја.³⁾

Око 5.000 атинских војника и 200 коњаника дошло је у помоћ Теби, која је имала 4.000 војника под командом Горгиде. Спартанску војску предводио је спартански краљ Агесилај II. Хабрија се вратио из египатскога похода, где је успешно спроводио фортификацију, па је уз помоћ ровова, кочева и других препрека утврдио дугу линију.⁴⁾ Агесилај је дуго тражио слабу тачку настојећи да пробије линију. Када је Агесилај успео да се пробије кроз утврђену линију Хабрија га је победио близу Тебе. Том приликом осмислио је маневар по коме су Атињани дочекали напад на левом колену, са штитовима спуштеним уз кољено и са копљима усмереним према непријатељу.⁵⁾ Агесилај II се није усудио да нападне такву формацију, па се повукао.⁶⁾ Иако је имао значајну бројчану предност Агесилај је утврдио да не може ништа да учини, па се повукао у Теспију, коју је утврдио и у њој оставио гарнизон под командом Фебиде и онда се необављена посла вратио у Спарту.⁷⁾

Крајем лета 377. пре Христа Атињани су послали Хабрију са флотом да пружи подршку атинским савезницима на Еубеји.⁸⁾ Контрола над Еубејом била је од виталнога значаја за Атину. Хистијеј је био под спартанском контролом, а пошто Хабрија није одмах могао да избаци спартански гарнизон оставио је војску крај града, а са флотом је кренуо до Парапета и Скијатоса, који су се придружили Другом атинском поморском савезу.⁹⁾ Након тога преузео је контролу над Еубејом, а савезу се присружила и Маронеја у Тракији.¹⁰⁾

Битка код Наксоса представљала је прву велику поморску битку након окончања Коринтског рата. Спарта је покушала да блокира снабдевање Атине житом. Међутим Атињани су обновили поморску моћ. Атинском флотом заповедао је Хабрија. Заслужан је за одлучну победу 376. пре Христа у бици код Накса. Могао је тада након победе да уништи спартанску флоту, али сетио се судбине атинских генерала након битке код Аргинусе. Одложио је прогањање пораженог непријатеља све док није покупио потопљене.¹¹⁾ Након те поморске битке Атина је поново успоставила поморску надмоћ у Егеју.¹²⁾ У тој бици посебно се истакао Фокион, који је заповедао левим крилом атинске флоте. До 375. пре Христа Атински поморски савез је бројао 28 чланова.

Хабрија је током 375. пре Христа након победе код Накса подузео поход дуж северне обале егејскога мора од Олинта, па све до Митилене.¹³⁾ На том походу Другом атинском поморском савезу придружили су се Олинт, Тасос, Абдера, Дикаја, Аинос и Самотрака.¹⁴⁾ Током 375. пре Христа након велике глади око 30.000 Трибала напало је Абдеру и околину.¹⁵⁾ Када су сакуипили велики плен враћали су се кући у нереду. Грађани Абдере су то искористили, па су их напали и побили око 2.000 Трибала.¹⁶⁾ Трибали су због тога одлучили да се освете, па су напали Абдеру. Трачани су били најпре на страни Абдере, па су након тога променили страну. Абдера је била у опасности, али тада се појавио Хабрија са војском, отерао је Трибале и успоставио гарнизон у Абдери.¹⁷⁾ На Хелеспонту је ојачао пријатељске везе, осигурао трговину житом и помагао локалне персијеке власти.¹⁸⁾

Након спартанскога пораза у бици код Леуктре Теба је након успостављања хегемоније у централној Грчкој извела инвазију Пелопонеза, где је помогла свим спартанским непријатељима. Након одвајању Месеније и њених хелота Спарта је била економски и војно обогаљена, па је Атина стала на страну Спарте. Током 369. пре Христа Атињани су послали Хабрију са војском у Коринт да помогне спартанској војсци да спречи пролаз тебанске војске преко Коринтске превлаке. Радило се о другој Епаминондиној инвазији на Пелопонез. Епаминонда се пробио на Пелопонез,¹⁹⁾²⁰⁾ а на повратку је покушао да заузме Коринт, али Хабрија је одбио Епаминонду пред вратима Коринта.^21)22)23) Током 366. пре Христа Хабрију и Калистрата од Афидне оптужили су за издају, јер су саветовали да се Ороп преда Теби. Хабрија је био ослобођен оптужби.

Хабрија је помагао египатском фараону Хакору, а помагао је и Нектанеба. Египатски фараон Хакор унајмио је тада грчке плаћенике под заповедништвом Хабрије. Два персијска напада на Египат 385. и 383. пре Хр. била су неуспешна. Међутим када су се касније побољшали односи Персије и Атине Атина је на молбу Персије године захтевала од Хабрије да се врати или ће га сматрати издајником. Поново је помагао египатског владара Таха током 361. пре Христа. Тада је преузео заповедништво над египатском морнарицом, а Агесилај II је заповедао грчким плаћеницима, који су се борили на египатској страни против Персије.²⁴⁾ Кренули су у освајање Феникије. Када се Нектанебо II побунио против Таха Агесилај II је стао на страну Нектанеба II.

Атињани су по споразуму са трачким краљем Керсоблептом и вођом најамника Харидемом требали да добију свој део на Херсонезу, али све су изгубили пошто су 359. пре Христа послали Хабрију само са једним бродом и одбили су да финансирају Атенодорове најамнике.²⁵⁾ Харидем је због тога наговорио Керсоблепта да присили Хабрију да склопи нови споразум. Хабрија је склопио споразум да Керсоблепт задржи Сест и убире лучке таксе.²⁶⁾ Атињани су негирали тај споразум и узалуд су тражили од Керсоблепта све до 357. пре Христа да се поштује ранији споразум.²⁷⁾ Почетком Савезничког рата 357. пре Христа придружио се Харесу и заједно са њим заповедао је атинском флотом. Погинуо је приликом опсаде Хиоса, јер се први покушао да се искрца на непријатељској територији.

• Ксенофонт Хеленска историја, превод др Милена Душанић,: Матица српска, Нови Сад, 1988.
• К. Непос, Хабрија
• Диодор са Сицилије, Историјска библиотека
• John Buckler and Hans Beck, Central Greece and the Politics of Power in the Fourth Century BC. Cambridge University Press.2008, ISBN 0-521-83705-7
• John Buckler, Aegean Greece in the fourth century BC, Brill Leiden 2003, ISBN 9004097856

Habrija