Икарусов Мали Бранденбург израђен на основу авиона Ханза-Бранденбург B.I

Ханза Бранденбург B.1

Ханза Бранденбург B.I је немачки борбени авион из Првог светског рата, који је производила фирма Ханза Бранденбург (нем. Hansa-Brandenburg Flugzeugfabrik) из Бриста ан дер Хафелу (нем. Briest an der Havel) из Хамбурга. Авион је првенствено био намењен почетној обуци пилота али се користио и за остале борбене задатке. После првог светског рата овај авион су у Краљевини СХС производиле фирме Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда под називом Мали Бранденбург.

Означавање авиона у Немачкој и Аустроугарској

Немачки и аустроугарски авиони пред и за време Првог светског рата си били разврстани у неколико категорија које су биле саставни део ознаке авиона. Наиме, ознака авиона се састојала од назива произвођача (на пример Албатрос, ÖFFAG, УФАГ, Ханза Бранденбург), категорије (словна ознака на пр. B, C, D) и типа авиона (бројна ознака римски број I, II, III). Класификација авиона војног ваздухопловства је имала следеће ознаке:

A - Једнокрилац двосед, обично ненаоружан школски авион,

B - Двокрилац двосед старији тип, са снагом мотора до 110 kW/(150 KS),

C - Двокрилац двосед новији тип, са снагом мотора до 120 kW/(160 KS),

D - Двокрилац једносед - борбени авион,

E - Једнокрилац једносед - борбени авион типа Фокер,

F - Двокрилац снаге мотора 260kW/(350 KS) - извиђач дугог домета,

G - Двокрилац двомоторни - велики авион,

H - Двокрилац вишемоторни - транспортни авион.

Пројектовање и развој

За време док је радио за фирму Ханза Бранденбург, инж. Ернст Хајнкел је пројектовао и развио неколико типова авиона Ханза Бранденбург. Прототип Ханза Бранденбург B.I је конструисан у току 1914. године. Авион Ханза Бранденбург B.I је био намењен основној обуци пилота, извиђачким задацима и курирским пословима. У току Првог светског рата авиони типа Бранденбург су произвођени у Немачкој у фабрици Ханза Бранденбург, затим у Аустрији Феникс Фабрика Авиона и Фабрика авиона из Фишаменда (нем. Fischamend) и у Мађарској у УФАГ-у.

Технички опис

Авион Ханза Бранденбург B.I је једномоторни двокрилни двоседи авион. Авиони су потпуно дрвене конструкције а труп је обложен шперплочама. Предњи део трупа на кога је причвршћен линијски мотор је обложен лимом а крила су пресвучена платном. Попречни пресек трупа је правоугаоног облика. Погонска група овог авиона је био шестоцилиндрични, линијски, водом хлађени мотор Мерцедес D II, снаге 100 KS. Елиса која је покретала авион, била је двокрака, вучна, направљена од дрвета, фиксног корака. Седишта у авиону су била у тандем распореду (једно иза другог). Авион је имао дупле команде, а уместо пилотске палице овај авион је имао волан као у аутомобилу.

Крила авиона Ханза Бранденбург B.I су правоугаоног облика, дрвене конструкције пресвучена платном са по два пара упорница са сваке стране и притегнута затезницама од челичних (клавирских) жица. Упорнице су биле благо нагнуте ка трупу авиона. Горње крило је било постављено ближе кљуну авиона у односу на доње крило. Доње крило је било незнатно мање од горњег крила. Спојеви предњих и задњих са бочним ивицама крила су полукружно изведени. Крилца за управљање авионом су била постављена само на горњим крилима. Конструкција репног хоризонталног стабилизатора и кормило правца су били направљени од дрвета и пресвучени платном.

Стајни трап је фиксан конвенционалног типа, напред точкови конструкције као у бицикла а назад на репу авиона налази се еластична дрљача као трећа ослона тачка. Авион није био наоружан.

Оперативно коришћење

Мада је пројектован у Немачкој авион Ханза Бранденбург Б.I је пуну афирмацију доживео у Аустроугарској. То није ни чудо с обзиром да су те две земље у Првом светском рату биле савезнице, а други везивни елемент је био капитал. Наиме власник немачке фирме Ханза Бранденбург и аустроугарских фирми УФАГ, Албатрос и Феникс је био исти човек, Камило Кастиљони.

У току Првог светског рата ови авиони су се масовно користили у Аустроугарском ваздухопловству за обуку и тренажу пилота. Поред тога су се користили и за секундарне задатке, пренос поште, курира и важних особа.

На крају Првог светског рата у земљама које су настале распадом Аустроугарског царства као што су Аустрија, Мађарска, Пољска, Чехословачка, Краљевство СХС/Југославија и Румунија настављено је коришћење а у некима (Чехословачка и Југославија) и производња авиона типа Бранденбург.

Коришћење у Краљевини Југославији

Први авиони Ханза Бранденбург B.I у Војно Ваздухопловство Краљевства СХС/Југославије (ВВКСХС) су уведени 1918. године као трофејни авиони заробљени од Аустроугарског ваздухопловства (ЛФТ). Ових авиона је било приближно 20 примерака и углавном су били аустријске производње а два примерка су били немачке производње. Они су били у употреби све до увођења домаћих авиона истог типа који су почели да пристижу од 1923. године. Очувани авиони аустријске производње летели су по аеро клубовима и након престанка војне службе док су се други користили у пилотским школама као „рулери“ (авиони за обуку вожње по земљи) са скраћеним крилима, без могућности да полете.

При арсеналу у Петроварадину који је имао задатак да се стара о техничкој исправности ваздухоплова у ВВКСХС, прво је формиран Техничко конструкциони биро у кога су ушли инжењери Ј. Микл, Р. Физир, Н. Жученко и Б. Несторов. Задатак овог бироа је био да на основу узорака, формира техничку документацију проверених аустроугарских школских авиона Бранденбург B.I и C.I. Формирање документације ових авиона није се свело на буквално снимање постојећих модела него је садржавало и иновативну компоненту тако да су се касније произведене југословенске копије авиона Бранденбург разликовале од оригинала. Од 1923. године па надаље на основу те документације предузећа Икарус из Новог Сада и Рогожарски из Београда су произвела укупно 46 авиона овог типа.

Авион Ханза Бранденбург B.I се у нас популарно звао „Мали Бранденбург“ а у литератури се још за њега могу наћи називи као ШБ (школски Бранденбург) или ШБ-1 (Школски Бранденбург 1). Техничку документацију овог авиона Министарство Војске и Морнарице (МВиМ) је бесплатно уступило произвођачу авиона што је на почетку његовог рада била непроцењива помоћ. Ханза Бранденбург B.I или Мали Бранденбург ШБ-1 је први авион произведен у домаћим фабрикама авиона, зато је од изузетног значаја за развој нашег ваздухопловства и ваздухопловне индустрије у нас.

Мали Бранденбург B.I лети у војним пилотским школама до 1926. године када их у тој улози замењују авиони Арно (Hanriot) HD-320 произведени у земунском Змају. Неки од ислужених авиона Б.I су се још известан број година користили за споредне намене а део се уступа Аероклубу за обуку цивилних пилота.

Сродни чланци

Земље корисници

  • Немачко царство
  • Аустроугарска
  • Аустрија
  • Мађарска
  • Пољска
  • Румунија
  • Чехословачка
  • Југославија

Литература

  • Жутић, Никола; Бошковић Лазар. (1999.), Икарус - Икарбус: 1923 - 1998. YU-Београд: Икарбус.
  • Јанић, Чедомир; Симшић, Јово (2007), Више од летења - осам деценија Аеропута и ЈАТ-а. Београд: ЈАТ Airways. ISBN 978-86-7086-004-9.
  • Лучић, Душан (1936.), Основи практичне аеродинамике са описима аероплана. YU-Нови Сад: Ваздухопловни Гласник.
  • Микић, Сава Ј. (1933.), Историја југословенског ваздухопловства. YU-Београд: Штампарија Д. Грегорић.
  • Haberfellner, Wernfried; Walter Schroeder (1993.), Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH. AT-Graz: Weishaupt. ISBN 3-7059-0000-5.
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9..
  • Петровић, Огњан М. (2/2000.). „Војни аероплани Краљевине СХС/Југославије (Део I: 1918–1930.)“,Лет - Flight (Београд: Музеј југ. вазд.) 2: стр. 21-84. ISSN: 1450-684X.
  • Илић, Видосава (3/2004.). „Школе војног ваздухопловства Краљевине СХС/Југославије“, Лет - Flight (Београд: Музеј југ. ваздухопловства) 3: стр. 88-106. ISSN: 1450-684X.
  • Нешић, Мирољуб (јун/јул 2000.). Архива. „Први београдски авион“, Аеромагазин (YU-Београд: Музеј југословенског ваздухопловства) бр.20: 34. ISSN:1450-6068.
  • Јанић, Чедомир; Огњан Петровић (2010.), Век авијације у Србији 1910-2010 225 значајних летилица. YU-Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Ненадовић, Мирослав (1967.), Експериментална истраживања у развоју концепције летилица. YU-Београд: САНУ (Посебна издања)- Споменица књига 30. стр. стр.167-189.

Спољне везе

Штампање