Корисничке алатке

Алатке сајта


Action disabled: index
црна_гора
Црна Гора 2012.

Црна Гора

Црна Гора (ЦГ), земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на западу и сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На југозападу Јадранско море дијели од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица док Цетиње има статус пријестонице (престонице). Површина Црне горе износи 13 812 км², а број становника по попису из 2011. године је 625 266.1)2)

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савјета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за чланство у Европској унији од 2010.

Претече данашње Црне Горе су средњовјековне кнежевине Дукља и Зета. Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. године. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државну заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савјета Европе.

Име

Име Црна Гора се на црногорским просторима први пут јавља 1296. године у повељи српског краља Стефана Уроша II Милутина из династије Немањића. Јавља се у облику оть Чрне Горе, у контексту области око Црмнице и врањинскога манастира Скадарског језера.3) Та Црна Гора је једна од бројних области у средњовјековној српској монархији која носи идентично име. Име Црна Гора је вјероватно изведено према томе што су у средњем вијеку Ловћен, његова предгорја и подручја староцрногорских планина били покривени густим шумама. Значење имена лежи у словенском топониму за велике и густе горе или мрке шумовите предјеле.4)

У италијанским изворима Црна Гора се први пут помиње у изворном облику 1348. године као Cerna Gora, а у дубровачким изворима 1379.5) као Cernagora. Италијански извори је такође биљеже као Montagna Negra, Montenegro или Monte Negro и отуда је име Монтенегро ушло у несловенске језике. Као Montenegro спомиње се и у латинским которским споменицима 1397, а као Monte Negro 1443. и Crnagora 1458. Године 1435. у уговорима између деспота Ђурђа Бранковића и Млечана помињу се catuni Cerna Gora или catunos Cernagora.6)

Географија

Црна Гора се налази у југоисточној Европи на Балканском полуострву. Територија Црне Горе заузима приближно 13.812 km². Граничи се са Хрватском (14 km) на западу, Босном и Херцеговином на сјеверу (225 km), Србијом на истоку (203 km), Албанијом на југу (172 km), а од Италије је радвојена Јадранским морем. Дужина обале је 293,5 km.7)8)

Крајње тачке Црне Горе су:

  • сјевер: 43° 32' СГШ, 18° 58' ИГД — обронци планине Ковач код места Моћевићи
  • југ: 41° 52' СГШ, 19° 22' ИГД — код аде Бојане, на ушћу ријеке Бојане
  • исток: 42° 53' СГШ, 20° 21' ИГД — код села Јабланица источно од Рожаја
  • запад: 42° 29' СГШ, 18° 26' ИГД — код села Суторина у близини Херцег Новог9)

Црна Гора се распростире од високих врхова на граници са Србијом и Албанијом и шири се великом равницом која се простире неколико километара. Равница грубо нестаје на сјеверу, гдје се Ловћен и Орјен нагло спуштају у Боку Которску.

Велики крашки предио у Црној Гори углавном лежи на висинама од 1000 m изнад нивоа мора, а неки дијелови иду скоро до 1.900 m, као на примјер планина Орјен, највиши масив међу приобалним кречњачким вијенцима.

Планине Црне Горе спадају у једне од најнегостољубивијих терена у Европи. Њихова просјечна надморска висина је више од 2.000 m. Највиши врх Црне Горе је Зла Колата на Проклетијама са надморском висином од 2534 m. Један од најпознатијих врхова Црне Горе је Боботов Кук на планини Дурмитор, који се налази на висини од 2523 m. Донедавно се сматрало да је Боботов кук био највиши врх Црне Горе. Планине Црне Горе спадају у терене Балканског полуострва највише измијењене ерозијом током последњег леденог доба.

Јадранска област захвата релативно узани појас Црногорског приморја од рта Оштро до ушћа ријеке Бојане, а према унутрашњости Јадранска област се шири ка долини Бојане и Скадарској котлини, и ка долинама Мораче и Зете. На кречњачкој подлози развила се посебна врста тла: црвеница, погодна за узгој дувана, винове лозе, воћа, маслина и другух култура. Поред црвенице јавља се и флишно земљиште. Јадранска област се дијели на: Бококоторски залив, Црногорско или Паштровићко приморје, Барско поље, Скадарски басен и Зетско-Бјелопавлићку равницу.

  • Бококоторски залив састоји се од четири мања залива: Топланског, Тиватског, Рисанског и Которског. Топлански и Тиватски залив спаја тјеснац Кумбор, а Тиватски и Рисански тјеснац Вериге.
  • Паштровићко приморје протеже се од Боке до Улциња. Изнад њега се издижу планине Румија и Суторман. Некадашње острво Свети Стефан пјешчаном превлаком спојено је са обалом и претворено у полуострво и туристички град-хотел. Овај дио Јадранске области располаже пјесковитим плажама Петровац, Милочер, Свети Стефан, Улцињ итд. Велика Плажа код Улциња је најдужа од плажа у Црној Гори, дуга око 13 km.
  • Барско поље је најзначајнији жељезнички, лучки и индустријски центар.
  • Скадарски басен представља највећу криптодепресију на Балканском полуострву. Његова највећа дубина лежи 38 m испод нивоа мора, а површина воде језера је 6 m изнад нивоа мора. Оно је уједно и највеће језеро Црне Горе.
  • Зетско-Бјелопавлићка равница се протеже око ријека Мораче и Зете све до недалеко од Никшићког поља. Плодно тло, обиље воде, медитеранска клима учинили су да је ово најплоднији дио Црне Горе и њена житница.

Клима

На климу Црне Горе утичу велике водене површине Јадранског мора и Скадарског језера, дубок улазак Боке которске у копно, планинско залеђе у близини обале (Орјен, Ловћен и Румија) и планине Дурмитор, Бјеласица и Проклетије.

У Приморју и Зетско-Бјелопавлићкој равници влада средоземна клима, са топлим и сувим љетима и благим и кишовитим зимама. Током зиме са копна дува сува и хладна бура, док у јесен са мора дува југо доносећи топао ваздух из сјеверне Африке и велике количине падавина. Планина Орјен спада у најкишовитија мјеста у Европи. У тој области падне годишње 4600 mm падавина. На стрмим падинама Орјена у мјесту Црквице годишње просечно падне око 5000 mm, што представља европски максимум падавина, а у рекордним годинама близу 7000 mm/m².10)

Знатно оштрију климу имају крашка поља испод околних планинских врхова удаљена 20-80 km од мора. У централном и сјеверном делу Црне Горе влада планинска клима, а на крајњем сјеверу Црне Горе континентална клима, коју осим великих дневних и годишњих разлика температуре карактерише и мала годишња количина падавина уз прилично равномјерну расподјелу по мјесецима. У планинским областима на сјеверу љета су релативно хладна и влажна, а зиме дуге и оштре, са честим мразевима и ниским температурама, које нагло опадају са висином.

Хидрографија

Ријеке Црне Горе припадају Црноморском и Јадранском сливу. Најдужа ријека је Тара (141 km), а остале дуже ријеке су Пива, Ћехотина, Зета, Морача и Бојана. Ријека Тара протиче кроз кањон дубок 1.300 метара. Једина пловна ријека је Ријека Црнојевића.

Највеће језеро Црне Горе је Скадарско језеро, које је највеће језеро на Балканском полуострву. Скадарско језеро је криптодепресија. Језера у планинском дијелу Црне Горе су ледничког поријекла. Највећа и најпознатија од њих су Плавско, Биоградско, Шаско и Црно језеро.

Флора

У Црној Гори самоникло расте 2880 врста и подврста виших биљака (папрати и цвјетнице), међу којима су 212 ендемити Балканског полуострва, а 22 врсте ендемити Црне Горе. Територија Црне Горе се може поделити на три екорегије: илирске листопадне шуме, средоземну вегетацију на приобаљу и два подтипа мјешовитих шума (балканске мјешовите шуме на крајњем сјеверу и истоку и динарске мјешовите шуме у остатку земље.11)

Фауна

Животињски свет Црне Горе спада у зоогеографску област Палеарктик, али се на њеној територији укрштају фауне и неких других области: Медитерана, средње Европе и предње Азије. С друге стране, данашња фауна Црне Горе представља остатак квартарне фауне која је на овом подручју била необично богата. Балканско полуострво је за време леденог доба имало релативно блажу климу и било уточиште бројним биљним и животињским родовима и врстама. У вријеме квартара на овом подручју живјеле су данас изумрле врсте: црвени алпски вук (Cuon alpinus europaeus), пећинска хијена (Crocuta spelaea), пећински медвјед (Ursus speleus), леопард (Leopardus pardus), дивљи коњ, вунасти носорог (Coelodonta antiquitatis), гигантски јелен (Megaceros giganteus), бизон (Bison priscus), дивље говече (Bos primigenius) и др. Бројне су биле и данас постојеће врсте које су из фауне Црне Горе нестале углавном у историјско вријеме, као што су рис (Lynx lynx), јелен лопатар (Dama dama), јелен (Cervus elephus), козорог (Capra ibex) и др.12)

Национални паркови

У Црној Гори постоји пет националних паркова:

Име, основан године, површина у хектарима

  • Национални парк Дурмитор, 1952, 39000
  • Национални парк Биоградска гора, 1952, 5650
  • Национални парк Ловћен, 1952, 5650
  • Национални парк Скадарско језеро, 1983, 40000
  • Национални парк Проклетије, 2009, 16630

Историја

Политика

Црна Гора је дефинисана као грађанска, демократска, еколошка и држава социјалне правде, заснована на владавини права. Важећи устав Црне Горе је донет 22. октобра 2007.

Предсједник Црне Горе се бира на период од 5 година путем непосредних избора. Према Уставу Црне Горе, предсједник представља државу у својој земљи и иностранству, проглашава законе, расписује парламентарне изборе, предлаже кандидате за премијера, предсједника и судије Уставног суда скупштини Црне Горе, предлаже скупштини расписивање референдума, одобрава амнестију за криминална дјела, додјељује одликовања и награде и извршава остале дужности прописане уставом. Председник је такође члан Врховног савјета одбране.

Садашњу Владу Црне Горе чине премијер, потпредсједници владе и министри. Владајућа странка у Црној Гори од увођења вишестраначја била је Демократска партија социјалиста Црне Горе (ДПС).

Скупштина Црне Горе доноси све законе у Црној Гори, усваја међународне споразуме, бира премијера, министре и судије, усваја буџет и врши друге дужности прописане уставом. Скупштина може изгласати неповјерење влади простом већином. Један посланик представља око 6.000 гласача. У Скупштину се бира 81 посланик.

Државни симболи

Застава Црне Горе је црвене боје, размјера 1:2, са златним обрубом у размјери 1:20 и грбом Црне Горе у средини. Грб Црне горе је златни двоглави орао са раширеним крилима. На главама окренутим једна од друге стоји златна круна са крстом, на грудима на плавој и зеленој позадини је златни лав у покрету. Орао у канџама има два предмета, симболе духовне и свјетовне власти, један у једној, други у другој канџи. Овај грб се ради на црвеној позадини. Химна Црне Горе је пјесма Ој, свијетла мајска зоро.

Територијална подјела

в. Општине Црне Горе

Црна Гора је административно подељена на Главни град (Подгорицу) у чијем су саставу две градске општине (Голубовци и Тузи), Престоницу (Цетиње) и 19 општина:

  • Андријевица
  • Бар
  • Беране
  • Бијело Поље
  • Будва
  • Даниловград
  • Жабљак
  • Колашин
  • Котор
  • Мојковац
  • Никшић
  • Плав
  • Плужине
  • Пљевља
  • Подгорица
  • Рожаје
  • Тиват
  • Улцињ
  • Херцег Нови
  • Цетиње
  • Шавник

У Црној Гори постоји 1256 насеља од којих су 40 градског типа.13)

Демографија

Према коначним резултатима пописа становништва из 2011. у Републици Црној Гори живи 620.029 становника. У поређењу са претходним пописом становништва из 2003. године у Црној Гори данас живи 116 становника мање. Подаци о етничком, језичком и верском саставу који следе су објављени од стране Завода за статистику Црне Горе 12. јула 2011.14)

Етнички састав

Према попису становништва из 2003. у Црној Гори је живјело 620.145 становника. Када је последњи попис обављен, Црна Гора је била грађанска држава. У међувремену је донесен нови устав, који за главне етничке групе признаје: Црногорце, Србе, Бошњаке, Албанце, Муслимане и Хрвате.

У Црној Гори живи око 400 Јевреја који су новембра 2013. добили прву синагогу.15)

Етнички састав према резултатима пописа становништва из 2011. године:

  • Црногорци 278 865, 44,69%
  • Срби 178 110, 29,02%
  • Бошњаци 53 605, 8,65%
  • Албанци 30 439, 4,91%
  • Муслимани 20 537, 3,31%
  • Роми 6 251, 1,01%
  • Хрвати 6 021, 0,97%
  • Остали 46 201, 7,44%

У односу на попис становништва из 2003. године број Црногораца је порастао за 1,81% док је број Срба опао за 3,25%. Такође, број Бошњака је порастао за 0,88% док је број Муслимана опао за 0,66%.

Језички састав

Већина грађана говори српским језиком ијекавског изговора по попису становништва из 2011. године. Посљедњих десетак година почео је да делује појачан покрет за засебан такозвани црногорски језик.16) Овај такозвани посебни језик је у уставу из 2007. проглашен званичним језиком Црне Горе. Поред ова два језика, признати су још и албански, бошњачки и хрватски језик.

Језички састав према резултатима пописа становништва из 2011. године:

  • Српски језик 265895, 42,88%
  • Црногорски језик 229251, 36,97%
  • Босански језик 33077, 5,33%
  • Албански језик 32671, 5,27%
  • Ромски језик 5169, 0,83%
  • Бошњачки језик 3662, 0,59%
  • Хрватски језик 2791, 0,45%
  • остали језици 47513, 7,68%

У односу на попис становништва из 2003. године број говорника црногорског је порастао за 15,01% док је број говорника српског језика опао за 20,61%. Такође, број говорника босанског језика је порастао за 3,04% док је број говорника бошњачког језика опао за 2,62%.

Верски састав

По уставу Црне Горе, све вјерске организације имају једнака права и одвојене су од државе.

Већина грађана Црне Горе је православне вјере. Вјерници Српске православне цркве су окупљени око Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке. У Црној Гори дјелује и тзв. Црногорска православна црква. Постоји и значајан број сунитских муслимана у држави који имају своју Исламску заједницу Црне Горе. Католички верници су организовани око Барске надбискупије и Которске бискупије.

Верски састав према резултатима пописа становништва из 2011. године:

  • православци, 446.858, 72,07
  • муслимани, 118.477, 19,11
  • католици, 21.299, 3,44
  • остали, 27.756, 5,38

У односу на попис становништва из 2003. године број муслимана је порастао за 1,37% док је број православаца опао за 2,17%.

Привреда

Најважнија рудна богастсва су руде боксита, жељезне руде и угља. Главне индустријске дјелатности су прерада дувана, соли и алуминијума.17)

Од укупне површине Црне Горе (13.812 km²), пољопривредно земљиште обухвата 5.165 km² (37,40%). Површина укупног обрадивог земљишта је 1899 km² (13,75% од укупне површине земљишта у Црној Гори). Од пољопривредних култура гаје се житарице, кромпир, дуван, винова лоза, агруми, маслине и смокве.

Туризам је врло значајан за привреду Црне Горе.

Године 1999, као валута је уместо југословенског динара уведена немачка марка. Од 2002. евро је платежно средство у Црној Гори.

Године 2007. запослено је било 156.408 становника, највише у секундарном и терцијарном сектору. Црна Гора је од 18. јануара 2007. чланица Светске банке и Међународног монетарног фонда.

Електропривреда

Производња електричне енергије у Црној Гори обавља се у термоелектрани „Пљевља” и хидроелектранама „Мратиње” и „Перућица”. Производња електричне енергије у 2007. години била је 2363 GWh. Капацитети ових електрана не задовољавају потребе Црне Горе па је она принуђена увозити електричну енергију.

Због потреба планира се изградња још другог блока термоелектране у Пљевљима, хидроелектране на Комарници и 4 хидроелектране на Морачи за додатних 407 GWh годишње,18) као и изградња минихидроелектрана на 43 водотока.19)

Саобраћај

Република Црна Гора је по свом положају медитеранска и балканска земља, па је и главни саобраћајни правац у земљи веза између лука на Јадрану и балканске унутрашњости у залеђу. Главна тешкоћа земље је њен веома изражен планински карактер и непроходност, што је знатно допринијело спором развоју саобраћаја у земљи.

Укупна дужина жељезничке мреже у Црној Гори је 250 km.20) У земљи постоје две жељезничке линије. Важнија је Бар-Подгорица-Бијело Поље (Србија) и дио је пруге Београд—Бар. То је и једина електрифицирана железничка линија у земљи. Друга пруга је пруга Никшић-Подгорица-Божај (Албанија). Једини жељезнички чвор је Подгорица.

Укупна дужина путева у Црној Гори је око 7.000 km, а дужина магистралних и регионалних путева је 1.847 km. Од око 5100 km локалних и некатегорисаних путева, око 50% у чврстој подлози (асфалт, бетон). У земљи нема ауто-путева, мада постоје путеви и њихове дионице са три траке. Са друге стране, посебност Црне Горе је број тунела и мостова на њеним путевима. Године 2006. отворен је тунел Созина, којим је знатно скраћен пут између јадранске обале и залеђа. Такође постоје планови за изградњу ауто-пута Београд-Бар и моста преко мореуза Вериге у Боки Которској.21)

Црна Гора је поморска земља са дугом поморском традицијом. Бокељи и Бока Которска добар дио своје историје везују за море и поморство. Котор је био старо поморско средиште овог дела Јадрана. Данас је лука са највећим значајем за привреду земље и привреду Србије у залеђу лука Бар. Такође, постоји редовна поморска линија фериботом Бар—Бари. Котор, Тиват и Зеленика, сви у Боки, мање су луке.

Од слатких вода (ријеке, језера) пловно је Скадарско језеро и његова притока, Ријека Црнојевића, око ушћа. Овај вид водног саобраћаја је слабо развијен и изводи се највише мањим пловилима (чамци).

У Црној Гори постоје 2 аеродрома, аеродром Подгорица и аеродром Тиват. Први аеродром је најважнији у земљи, док је други важан за љетњи туризам. Постоје и мањи аеродроми на сјеверу земље (Беране, Жабљак, Никшић), али они нису опремљени за прихват већих летјелица и значајни су само на нивоу државе.

Туризам

Црна Гора има добре услове за развој свих врста туризма, пошто посједује лијепе плаже, планински регион на сјеверу, богату културну баштину и добро очувану природну средину. Црна Гора је била познато туристичко одмаралиште током 1980-их, али је због ратова вођених у околним држава током 1990-их њен имиџ туристичке дестинације нарушен. Црногорски туризам није почео да се опоравља до почетка 2000-их, а од тада се знатно повећао број туриста и ноћења.

Проблеми за туристички развој су углавном слаба инфраструктура или недостатак исте. Тако је на примјер снабдјевање водом и сад недовољно, нарочито у љетним мјесецима. Слично је и са путевима и жељезничком мрежом.

Скоро све економске активности Црне Горе усмјерене су на развој туризма. Влада Црне Горе је себи за циљ поставила развој Црне Горе у елитну туристичку дестинацију.

Познате туристичке дестинације у Црној Гори су:

  • Свети Стефан — некада рибарско село, данас град-хотел
  • стари град у Котору — под заштитом Унеска
  • Улцињ и Ада Бојана
  • манастир Острог
  • Ловћен — национални парк на којем се налази маузолеј Петра II Петровића Његоша
  • Цетиње — историјска престоница Црне Горе
  • Дурмитор

Култура

Култура Црне Горе је обликована разноврсношћу утицаја кроз своју историју. Утицај православља, словенства, централне Европе, ислама и поморске медитеранске културе (из делова Италије, попут Млетачке републике) били су присутни у посљедњих неколико вијекова. Подгорица и Цетиње су најважнији центри културе и умјетности у држави. У Будви се сваког љета одржава умјетничка манифестација Будва-град театар.

Црна Гора има бројне значајне културне и историјске споменике, укључујући споменике из пререоманике, готике и барока. Црногорско приморје је познато по својим вјерским споменицима, укључујући катедралу светог Трипуна у Котору, базилику светог Луке (стару више од 800 година), цркву Госпа од Шкрпјела, манастир Савину и остале. Црногорски средњовјековни манастири садрже хиљаде квадратних метара фресака. Најпознатији православни манастири у Црној Гори су: Цетињски манастир, манастир Морача и манастир Острог.

Књижевност

Први књижевни радови са ових простора потичу из преднемањићког доба, при чему се најстаријим познатим књижевним дјелом сматра „Краљевство Словена“ написано у Бару (http://www.montenet.org/culture/literatu.htm), чији поједини делови потичу из прве половине 11. вијека. За део Летописа попа Дукљанина који говори о животу кнеза Јована Владимира сматра се да је преузет из његовог, данас изгубљеног, житија, које је настало непосредно након његове смрти 1016. године. У Цркви Светог Петра у Бијелом Пољу је настао богато илустрован рукопис Мирослављево јеванђеље, највјероватније писан око 1190. године по наруџби хумског кнеза Мирослава. У цетињској штампарији Ђурађа Црнојевића 1494. године, штампан је првогласник Октоих, који се сматра првом ћириличном штампаном књигом Јужних Словена.22)

Најпознатији црногорски књижевник је Петар II Петровић Његош (Горски вијенац, Лажни цар Шћепан Мали, Луча микрокозма). Други значајни писци су Стјепан Митров Љубиша и Марко Миљанов (Примјери чојства и јунаштва, Живот и обичаји Арбанаса). Од новијих књижевника из Црне Горе најпознатији су Михаило Лалић, Радован Зоговић и Бранимир Шћепановић.

Музика

Традиционални црногорски народни музички инструмент су гусле. Традиционална народна игра је оро, игра у којој играчи стоје у кругу наслоњени једни другима на рамена док један или двојица играча стоје у средини.

У Црној Гори се одржавају љетњи фестивали поп-музике Пјесма Медитерана у Будви, Сунчане скале у Херцег Новом и фестивал изворне музике Цетиње Фест.

Образовање

Образовање дјеце почиње у предшколским установама или основним школама. Дјеца се уписују у основне школе у 6. години, а основно образовање траје девет година. Ђаци даље могу наставити образовање у средњим школама, које трају 3 или 4 године.

У Црној Гори дјелује Универзитет Црне Горе, основан је 29. априла 1974. године. Настао је спајањем три факултета: Економског, Техничког и Правног из Титограда, двије више школе: Педагошке академије из Никшића и Више поморске школе из Котора, као и три самостална научна института: Историјског, Пољопривредног и Института за биолошка и медицинска истраживања, добивши тада име Универзитет у Титограду. Годину дана након оснивања име мијења у Универзитет „Вељко Влаховић”, а 1992. године у Универзитет Црне Горе, како се и данас зове. Факултети овог Универзитета се налазе у Подгорици, Никшићу, Цетињу, Котору и Херцег Новом.

Кухиња

Црногорска кухиња је резултат географског положаја Црне Горе и њене дуге историје.

Италијански утицај на традиционална јела у континенталном делу Црне Горе и њеној јадранској обали је видљив у начину припремању хлеба, меса, сира, вина и алкохолних пића, супа и чорби, паленте, пуњене паприке, ћуфти, приганица, раштана итд.

Други велики утицај потиче са Леванта и из Турске, и огледа се у припремању сарме, мусаке, пилава, пита, бурека, ћевапа, кебаба, баклаве, итд. Мађарска јела гулаш, сатараш и ђувеч су такође честа. Утицај континенталне Европе је највише трага оставио на припремање десерата: крофни, џемова, бројних врста бисквита и колача.

Црногорска кухиња зависи од географског положаја, пошто се јела која се служе на приморју разликују од јела у сјеверним брдским пределима. На приморју је велик утицај медитеранске кухиње, са уобичајеним јелима од морских плодова (рибе, хоботнице, шкампе и лигње).

Од црногорских јела позната је његушка пршута. Познате врсте вина из Црне Горе су вранац (црно вино) и крстач (бијело вино). Такође су и познате цицвара и качамак.

Спорт

Црногорски олимпијски комитет је јула 2007. примљен у чланство Међународног олимпијског комитета, а Црна Гора се као самостална држава први пут појавила на Олимпијским играма 2008. у Пекингу. На Летњим олимпијским играма 2012. одржаним у Лондону (Енглеска), женска рукометна репрезентација Црне Горе освојила је сребрну медаљу, што је прва олимпијска медаља за ову државу у историји.

Прва лига Црне Горе у фудбалу је највише фудбалско такмичење у Црној Гори, у организацији Фудбалског савеза Црне Горе. Лига је настала 2006/07. после референдума о осамостаљењу Црне Горе. До тада, црногорски клубови су играли у јединственој лиги Србије и Црне Горе.

Ватерполо је један од најпопуларнијих спортова у држави. Црна Гора је освојила Европско првенство 2008. у Малаги на свом првом учешћу од раздвајања Србије и Црне Горе.

Од осталих спортова популарни су кошарка, рукомет и рагби.

Екологија

Црна Гора је прва земља која је се прогласила за еколошку државу када је Скупштина Црне Горе 20. септембра 1991. на Жабљаку донела „Декларацију о еколошкој држави Црној Гори“. Ставка о Црној Гори као еколошкој држави унијета је и у Устав Црне Горе из 1992. године.

На територији Црне Горе постоји пет националних паркова: Дурмитор, Биоградска гора, Скадарско језеро, Ловћен и Проклетије.

Литература

Спољне везе

црна_гора.txt · Последњи пут мењано: 2024/03/12 00:29